Данас: Колико новца би Рио Тинто заиста уплаћивао у буџет Србије?

Главни аргумент за копање литијума у Србији, онај који стоји насупрот свим еколошким аргументима против, је економско благостање које би овај рудник, а затим и остатак ланца снабдевања заснован на њему, требало да донесе држави и грађанима.

Иако конкретне и прецизне студије још нема, компанија  „Ерго Стратегy Гроуп“ је као независни конслутант је у септембру 2023. године за Рио Тинто урадила студију са проценама директних и индиректних економских ефеката рудника литијума код Лознице.

Тамо се наводи да би, као што смо више пута чули што од представника Рио Тинта, што од представника државе, допринос бруто домаћем производу (БДП) Србије био око 695 милиона евра годишње.

С обзиром да је 2022. године БДП Србије износио око 60 милијарди евра, то значи да додата вредност Пројекта „Јадар“ може да износи и преко један одсто тадашњег БДП-а наше земље.

Ако узмемо у обзир да домаће власти планирају БДП од 100 милијарди евра 2027. године, допринос Пројекта Јадар тадашњем БДП-у био би 0,7 одсто.

Осим директног доприноса пројекта „Јадар“ БДП-у Србије, ту су и индиректни доприноси економији, па све укупно се процењује да ће копање и прерађивање руда литијума и бората чинити 1,9 милијарди евра или нешто више од три одсто данашњег БДП-а Србије.

Оно што све занима је и колико ће буџет Србије и Лознице видети користи од отварања руднике, уколико до њега дође. У јавности је било полемике око овога, али у студији и на то питање постоји одговор.

Наиме, период експлоатације подељен је у два дела по питању уплата у буџет. У првом делу, након што производња дође до пуног потенцијала, а пре него што власници, односно Рио Тинто не поврати своју инвестицију која се процењује на 2,5 милијарде евра, уплате пројекта Јадар у буџете биће укупно, према студији, око 48 милиона евра годишње.

Републичком буџету би припао милион евра на име пореза на доходак, као и 23 милиона за рудну ренту. У општинску касу би се сливало годишње 2,5 милиона евра пореза на доходак, затим шест милиона на име пореза на имовину и рудна рента у износу од 15,5 милиона евра.

Међутим, након „истека периода подстицаја за улагања“, како се наводи у студији, приходи буџета били би значајно већи и износили би 184,5 милиона евра годишње.

Пореске обавезе према општини се не би значајно промениле, порасле би за свега пола милиона евра, јер би се рудна рента подигла на 16 милиона. С друге стране држава би почела да приходује значајно више и то за 136 милиона евра на годишњем нивоу.

На име рудне ренте држава би добијала 24 милиона евра годишње. Поред тога, сада се појављује и порез на добит који би износио 85 милиона евра, док би порез на дивиденду донео у буџет још 50 милиона евра.

Ове информације дају нам и идеју колики профит Рио Тинто планира да прави на јадарском литијуму. Ако узмемо у обзир да је стопа пореза на добит 15 одсто и ако је план да се за овај порез уплати 85 милиона евра, произилази да је планирана добит Рио Тинта годишње око 567 мииона евра, при претпостављеној цени литијум карбоната од 15.600 евра по тони, мада литијум није једини планирани производ овог рудника.

Такође, с обзиром да је порез на дивиденду у Србији 20 одсто, може се израчунати да је план да се акционарима исплати годишње око 250 милиона евра на име дивиденде.

Наравно, ово је све након што прође период подстицаја, како се наводи у студији. Из студије се види да нема плаћања ни пореза на добит ни на дивиденду све док се поврати инвестиција.

„Предвиђа се да ће ове две додатне пореске обавезе увећати укупна плаћања држави за четири пута“, наглашено је у процени.

Отворена су питања колико би износили ти подстицаји који се помињу у студији и колико ће требати времена да Рио Тинто поврати инвестицију.

Из компаније Рио Тинто за Данас кажу да би они, као и било која друга компанија, могли да остваре право само на оне пореске подстицаје који су предвиђени регулативом Републике Србије, али да о томе до сада није било речи.

„Нисмо водили разговоре о пореским подстицајима са представницима државних институција. Пројекат није добио никакве новчане субвенције“, навели су они.

Из компаније подсећају да је реализација пројекта још далеко.

„Пре него што изградња пројекта евентуално почне пред нама је и даље низ корака који укључују наставак развоја у правном смислу, ажурирање студија о процени утицаја на животну средину, јавни увид и исходовање неопходних дозвола и одобрења. У таквим околностима, до сада нисмо детаљно разматрали могућност остваривања права на пореске подстицаје“, тврде из Рио Тинта.

Они напомињу и да компанија Рио Тинто мора да примењује регулативу „Пиллар 2“ Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

„Главни циљ тога је да обезбеди да велике мултинационалне компаније у свим земљама у којима послују плате порез на добит по ефективној стопи од најмање 15 одсто“, појашњавају.

Из компаније откривају и временски оквир до постизања пуног капацитета.

„Рио Тинто процењује да ће, након што би биле исходоване све дозволе и одобрења, период изградње трајао 48 месеци уз додатних 36 месеци пре него што пројекат почне да ради пуним капацитетом“, наводе они.

Они, такође, према актуелним проценама, сматрају да би од почетка изградње било потребно око 15 година до поврата инвестиције.

Дакле, око 10 година рада рудника пуном паром, или 15 година од почетка градње,  је потребно да се поврати инвестиција и у том периоду процењено је да се у буџете уплаћује око 48 милиона евра годишње. Тек након тога почеле би уплате од око 184 милиона евра.

Остаје нејасно и, уколико компанија до сада није разматрала могуће подстицаје и није водила о томе разговоре са државним званичницима, како се дошло до процене која је представљена и тога да ће тек по истеку периода подстицаја за улагања бити плаћано 184,5 милиона евра.

Из Рио Тинта на ово питање нису имали конкретан одговор.

„Студију су радили независни стручњаци па ћемо настојати да их контактирамо и накнадно доставимо одговор, када нам тачно појасне претпоставке на основу којих су радили, односно пореске олакшице које су имали у виду“, кажу из ове компаније.

Ипак, они понављају да када је реч о самим пореским субвенцијама, Рио Тинто би могао да потенцијално користи само субвенције које, по домаћој регулативи, могу да користе и друге компаније.

Међутим, и раније су бројне субвенције и пореске олакшице различитим компанијама остајале скривене од очију јавности, што за данас потврђује и наш саговорник, професор на Економском факултету у Београду Милорад Филиповић.

Он за Данас објашњава да је политику субвенционисања инвестиција, како домаћих, тако и страних још 2007. или 2008. увео у нашу праксу министар Млађан Динкић.

„Од тада се доносе различите уредбе Владе Србије којима се дефинишу и регулишу подстицаји који се дају инвеститорима по разним основама: број новозапослених радника, утицај на ниво извоза Србије, утицај на регионални развој, утицај на подизање технолошког нивоа привреде Србије…“, појашњава наш саговорник.

Наш саговорник додаје да се подстицаји крећу у веома широким распонима, па има случајева да достижу и неколико десетина хиљада евра по једном новом радном месту, што је случај са фабриком чоколаде у Новом Саду.

„Свакако, било по основу усвојених уредби, било по основу дискреционих одлука Владе Србије, дају се веома издашна средства подстицаја и то у највећој мери страним инвеститорима“, указује Филиповић.

Што се тиче олакшица, како каже, оне су углавном тајне.

„Пореске и све друге „олакшице“ се најчешће не виде и не износе у јавности, јер се уговори по правилу проглашавају државном тајном како се ‘не би оштетили интереси страног инвеститора’. На жалост, ни ову праксу није увео садашњи политички режим, јер је прво тако поступљено у случају аранжмана Застава-Фиат, где никада нисмо сазнали шта то све држава Србија треба да испуни и да италијанском партнеру, а прича се у јавности о бројним не малим повластицама“, наводи Филиповић.

Он се осврнуо и на конкретан случај пројекта „Јадар“.

„У случају Рио Тинта плашим се да ће бити још већих уступака и ‘подстицаја’, а чини се да се неко у Србији још одавно тајно обавезао на уступке како би овај пројекат заживео“, сматра Филиповић.

(Данас)