Danas: Kako su javna preduzeća poslovala u 2024. godini - profita sve manje, gubici sve veći

 Prošla, 2024. godina, verovatno je poslednja u kojoj će javna preduzeća imati značajniju ulogu u privredi Srbije.

S obzirom na Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije koji je prošle godine počeo da se primenjuje veliki broj državnih preduzeća će preći ili je već prešao iz statusa javnog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću (doo).

Najveća kompanija u Srbiji Elektroprivreda Srbije (EPS) je 2023. godine promenio formu iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, a ove godine bi to trebalo da se desi i sa Srbijašumama, Srbijavodama, Putevima Srbije, Službenim glasnikom, Skijalištima Srbije i nacionalnim parkovima, za koje je odluke o promeni forme Vlada već donela ovog leta.

U svakom slučaju, prema analizi Agencije za privredne registre (APR) „Sto naj…“ kojom je obuhvaćeno 100 preduzeća sa najvećim prihodima, dobiti, imovinom i kapitalom u prošloj godini, javna preduzeća i dalje su činila bitan deo ekonomije, i to posebno u delu raspolaganja imovinom i kapitalom.

Među sto privrednih društava sa najvećom poslovnom imovinom prošle godine našlo se 12 javnih preduzeća. Oni su koja su raspolagali sa 16,7 odsto poslovne imovine i 20,4 odsto kapitala ovih sto kompanija.

Takođe, ona su zapošljavala iznad prosečan broj radnika, ukupno 33.149, što je 17,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih u 100 kompanja sa najvećom poslovnom imovinom.

Ipak, dvostruko je manje javnih preduzeća među 100 kompanija sa najvećim poslovnim prihodima u prošloj godini.

U ovoj grupi našlo se šest javnih preduzeća, što je za jedno više nego u 2023. godini, a kod njih pet je zabeležen rast prihoda od 5,3 odsto.

Ovih šest javnih preduzeća je ostvarilo 354,3 milijarde dinara prihoda, što je bilo 6,3 odsto poslovnih prihoda sto firmi sa najvećim prihodima.

Javno preduzeće sa najvećim poslovnim prihodima i 4. na listi u 2024. godini bio je Srbijagas sa 182 milijarde dinara poslovnih prihoda i neto profitom od 8,4 milijarde dinara. Iako visok, profit Srbijagasa bio je za 30,4 odsto manji nego prethodne godine.

Putevi Srbije su bili na 24. mestu imali poslovne prihode od blizu 60 milijardi dinara, Pošta Srbije na 45. sa 34,3 milijarde dinara, a na 46. mestu su bile Beogradske elektrane sa 34 milijarde dinara.

Na 89. mestu bio je GSP Beograd sa 23,4 milijarde dinara prihoda i 99. je Jugoimport-SDPR sa 20,8 milijardi.

Od ovih šest preduzeća, samo tri su poslovala profitabilno prošle godine. Osim Srbijagasa, Pošta je zaradila 2,1 milijardu dinara i SDPR sa 445 miliona dinara.

Putevi Srbije su izgubili 11,4 milijardi dinara. I pored većih prihoda od naknada za korišćenje puteva, oni su bili manji za 6,2 odsto kao posledica manje uplaćenih sredstava na ime subvencija iz budžeta Srbije, navodi se u analizi. Uz rast rashoda, Putevi su imali rast gubitka za 67,5 odsto u odnosu na 2023.

S druge strane, rast poslovnih prihoda Beogradske elektrane obezbeđen je povećanjem cene toplotne energije iz 2023. godine, ali su porasli i troškovi gasa pa su poslovni rashodi uvećani za 13 odsto. Tako je gubitak iz poslovanja bio 4,2 puta veći i dostigao dve milijarde dinara.

GSP Beograd je prošle godine povećao prihode iz poslovanja za 8,5 odsto, ali su još više skočili troškovi, pa je gubitak iz poslovanja skočio za 28 odsto.

Međutim, troškovi kamata su skočili za više od 93 odsto, pa je neto gubitak porastao 2,4 puta, na blizu dve milijarde dinara.

Dok su samo Srbijagas i Pošta bili javna preduzeća među 100 preduzeća sa najvećim profitom, među sto najvećih gubitaša u 2024. godini našlo se osam javnih preduzeća. Oni su iskazali neto gubitak u iznosu od 19,7 milijardi dinara, što je za čak 64,5 odsto više nego prethodne godine. Ova preduzeća su zapošljavala 16.703 radnika, što čini petinu od ukupnog broja zaposlenih u okviru 100 najvećih gubitaša.

Pored već pomenutih gubitaša, na listi su i JKP Beograd-put sa 540 miliona dinara gubitka, JGSP Novi Sad sa minusom od 813 miliona dinara. Takođe, po običaju je među gubitađima bila i peu resavica, zatim JP Elektrokosmet Priština i EPS – JPPK Kosovo sa PO Obilić.

Na listi preduzeća sa najvećim kumuliranim gubitkom našlo se sedam javnih preduzeća, mada kompanija sa najvećim gubitkom je državno, mada ne javno, preduzeće-EPS.

„Njihov kumulirani gubitak u 2024. godini iznosi 261,4 milijarde dinara, što predstavlja rast od 6,3 odsto na godišnjem nivou. Taj iznos čini 11 odsto ukupnog gubitka društava sa liste 100 naj i 6,2 odsto gubitka celokupne privrede“, navode u APR-u.

Navedena preduzeća su u prošloj godini ostvarila neto dobitak od 179 miliona dinara, što je za 77,5 odsto manje u poređenju sa prethodnom godinom. S druge strane, ukupan neto gubitak uvećan je za 48,6 odsto i iznosio je 17,2 milijarde dinara.

Ova preduzeća su zapošljavala 17.090 radnika, što je za 279 manje nego u 2023. godini, a to predstavlja 17 odsto zaposlenih na listi rangiranih sto društava.

Pored EPS-a koji je u svojim bilansima nakupio 305,2 milijarde dinara gubitaka, najveće kumulirane gubitke među javnim preduzećima na kraju prošle godine imali su Putevi Srbije-106,7 milijardi dinara.

Na spisku su pored GSP-a i Resavice, i Beogradski vodovod i kanalizacija, kao elektroenergetske firme sa Kosova koej su bile nekad us astavu EPS-a.

(Danas)