Данас: Како су јавна предузећа пословала у 2024. години - профита све мање, губици све већи

 Прошла, 2024. година, вероватно је последња у којој ће јавна предузећа имати значајнију улогу у привреди Србије.

С обзиром на Закон о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике Србије који је прошле године почео да се примењује велики број државних предузећа ће прећи или је већ прешао из статуса јавног предузећа у друштво са ограниченом одговорношћу (доо).

Највећа компанија у Србији Електропривреда Србије (ЕПС) је 2023. године променио форму из јавног предузећа у акционарско друштво, а ове године би то требало да се деси и са Србијашумама, Србијаводама, Путевима Србије, Службеним гласником, Скијалиштима Србије и националним парковима, за које је одлуке о промени форме Влада већ донела овог лета.

У сваком случају, према анализи Агенције за привредне регистре (АПР) „Сто нај…“ којом је обухваћено 100 предузећа са највећим приходима, добити, имовином и капиталом у прошлој години, јавна предузећа и даље су чинила битан део економије, и то посебно у делу располагања имовином и капиталом.

Међу сто привредних друштава са највећом пословном имовином прошле године нашло се 12 јавних предузећа. Они су која су располагали са 16,7 одсто пословне имовине и 20,4 одсто капитала ових сто компанија.

Такође, она су запошљавала изнад просечан број радника, укупно 33.149, што је 17,4 одсто од укупног броја запослених у 100 компања са највећом пословном имовином.

Ипак, двоструко је мање јавних предузећа међу 100 компанија са највећим пословним приходима у прошлој години.

У овој групи нашло се шест јавних предузећа, што је за једно више него у 2023. години, а код њих пет је забележен раст прихода од 5,3 одсто.

Ових шест јавних предузећа је остварило 354,3 милијарде динара прихода, што је било 6,3 одсто пословних прихода сто фирми са највећим приходима.

Јавно предузеће са највећим пословним приходима и 4. на листи у 2024. години био је Србијагас са 182 милијарде динара пословних прихода и нето профитом од 8,4 милијарде динара. Иако висок, профит Србијагаса био је за 30,4 одсто мањи него претходне године.

Путеви Србије су били на 24. месту имали пословне приходе од близу 60 милијарди динара, Пошта Србије на 45. са 34,3 милијарде динара, а на 46. месту су биле Београдске електране са 34 милијарде динара.

На 89. месту био је ГСП Београд са 23,4 милијарде динара прихода и 99. је Југоимпорт-СДПР са 20,8 милијарди.

Од ових шест предузећа, само три су пословала профитабилно прошле године. Осим Србијагаса, Пошта је зарадила 2,1 милијарду динара и СДПР са 445 милиона динара.

Путеви Србије су изгубили 11,4 милијарди динара. И поред већих прихода од накнада за коришћење путева, они су били мањи за 6,2 одсто као последица мање уплаћених средстава на име субвенција из буџета Србије, наводи се у анализи. Уз раст расхода, Путеви су имали раст губитка за 67,5 одсто у односу на 2023.

С друге стране, раст пословних прихода Београдске електране обезбеђен је повећањем цене топлотне енергије из 2023. године, али су порасли и трошкови гаса па су пословни расходи увећани за 13 одсто. Тако је губитак из пословања био 4,2 пута већи и достигао две милијарде динара.

ГСП Београд је прошле године повећао приходе из пословања за 8,5 одсто, али су још више скочили трошкови, па је губитак из пословања скочио за 28 одсто.

Међутим, трошкови камата су скочили за више од 93 одсто, па је нето губитак порастао 2,4 пута, на близу две милијарде динара.

Док су само Србијагас и Пошта били јавна предузећа међу 100 предузећа са највећим профитом, међу сто највећих губиташа у 2024. години нашло се осам јавних предузећа. Они су исказали нето губитак у износу од 19,7 милијарди динара, што је за чак 64,5 одсто више него претходне године. Ова предузећа су запошљавала 16.703 радника, што чини петину од укупног броја запослених у оквиру 100 највећих губиташа.

Поред већ поменутих губиташа, на листи су и ЈКП Београд-пут са 540 милиона динара губитка, ЈГСП Нови Сад са минусом од 813 милиона динара. Такође, по обичају је међу губитађима била и пеу ресавица, затим ЈП Електрокосмет Приштина и ЕПС – ЈППК Косово са ПО Обилић.

На листи предузећа са највећим кумулираним губитком нашло се седам јавних предузећа, мада компанија са највећим губитком је државно, мада не јавно, предузеће-ЕПС.

„Њихов кумулирани губитак у 2024. години износи 261,4 милијарде динара, што представља раст од 6,3 одсто на годишњем нивоу. Тај износ чини 11 одсто укупног губитка друштава са листе 100 нај и 6,2 одсто губитка целокупне привреде“, наводе у АПР-у.

Наведена предузећа су у прошлој години остварила нето добитак од 179 милиона динара, што је за 77,5 одсто мање у поређењу са претходном годином. С друге стране, укупан нето губитак увећан је за 48,6 одсто и износио је 17,2 милијарде динара.

Ова предузећа су запошљавала 17.090 радника, што је за 279 мање него у 2023. години, а то представља 17 одсто запослених на листи рангираних сто друштава.

Поред ЕПС-а који је у својим билансима накупио 305,2 милијарде динара губитака, највеће кумулиране губитке међу јавним предузећима на крају прошле године имали су Путеви Србије-106,7 милијарди динара.

На списку су поред ГСП-а и Ресавице, и Београдски водовод и канализација, као електроенергетске фирме са Косова коеј су биле некад ус аставу ЕПС-а.

(Данас)