Danas: Kako će Trampove carine uticati na srpsku ekonomiju?

 Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp napravio je potres na svetskoj ekonomskoj sceni uvođenjem naglih i, kako se čini, ne tako dobro proračunatih carina za više od 180 zemalja i teritorija širom sveta. Ukoliko zažive, Srbiju bi pored direktne štete, mogle da stignu i indirektne posledice preko Evrope.

Tramp je potpisao ukaz o carinama, koji predviđa promenu visine carina na uvoz robe. Među zemljama na udaru, našla se i Srbija, kojoj su određene najviše carine u regionu od 37 odsto.

Ta odluka, je po svemu sudeći, došla kao posledica proračuna prema kome su srpske carine prema SAD 74 odsto, iako domaće institucije i ekonomisti tvrde da je to daleko od tačnog.

Potencijalne razloge u razmimoilaženju podataka, možemo tražiti u različitim evidencijama po kojima SAD i Srbija prate izvoz i uvoz, što se vidi i po zvaničnim podacima dve zemlje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Danas kaže da su carine od 37 odsto koje su uvedene Srbiji mnogo više od bilo kojih carina koje mi imamo prema Americi.

„Mi imamo od pet do 20 odsto najviše. Oni su to izveli na proizvoljan način, jer su računicu izveli na osnovu procenjenog deficita Amerike sa Srbijom, koje oni imaju na osnovu njihovih podataka, ali na osnovu naših podataka mi imamo deficit. Osnovno je pitanje da li je trebalo bilo kakve carine da nam uvode, jer ćemo njihovim uvođenjem dodatno biti u težoj situaciji“, objašnjava on.

Arsić ukazuje da će ove carine pogoršati stanje u evropskim privredama, pa i u Srbiji.

Nas će pogoditi ne samo carine koje su uvedene našoj privredi, nego i one koje su uvedene evropskoj privredi, objašnjava on.

„Taj uticaj preko evropske privrede će možda biti i snažniji, zbog toga što Evropa ima jače trgovinske veze sa Amerikom nego Srbija“, upozrava Arsić.

On podseća da Srbija oko dva odsto izvoza šalje u Ameriku.

„To opet nije beznačajno za delove naše privrede i neka preduzeća. Neki proizvođači relativno veliki procenat svoje proizvodnje šalju u Ameriku, neki će moći da nađu zamenu, ali neki malo teže“, ukazuje on.

Arsić pojašnjava da će Srbija preko Evrope najviše biti pogođena u oblasti automobilske industrije.

„Ako se uvedu visoke carine na evropsku automobilsku industriju, to će uticati na podizvođače iz Srbije koji rade za nemačke proizvođače i druge. To će uticati i na Fijat koji počinje proizvodnju u Kragujevcu. Takođe, uvođenje ograničenja za čelik i bakar bi mogao da nas pogodi. Generalno, ako nešto značajno pogodi Evropu u segmentima gde smo mi značajno povezani sa njima, to će pogoditi i nas“, napominje naš sagovornik.

Ove carine mogle bi da se odraze i na investicije, upozorava Arsić.

„Većina investitora koji dolaze u Srbiju dolaze sa namerom da proizvode nešto u Srbiji, pa da prodaju u svetu. Većina proizvodnje je namenjena za Evropsku uniju, nešto i za Ameriku, ali mahom za Evropu. Ako ovo sve kao rezultat bude imalo pogoršanje stanja u Evropi, teže će se prodavati tamo. A i neki koji su bar delimično računali na Ameriku, uz ovakve carine teško da će moći“, navodi on.

Arsić podseća da uz to, mi imamo i domaće probleme, kao što je politička kriza, koji dodatno pogoršavaju situaciju, jer se sve dešava istovremeno.

Ipak, naš sagovornik je optimističan i veruje da ovo neće tako dugo potrajati.

„Dosta je to nepromišljeno urađeno, izaziva i kontraodgovore, a verovatno će i u Americi biti određenih suprotstavljanja ovakvoj politici kada vide koje su njene posledice na inflaciju, na primer. Ovo je bio pokušaj da se zemlje pritisnu na neke pregovore“, smatra Arsić.

Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas navodi da će u narednom periodu morati da bude nekih pojašnjenja što se tiče tih carina.

„Države će se sada utrkivati da probaju da izdejstvuju neka oslobađanja za sebe. Što se tiče strukture kod nas, mi nemamo neki veliki izvoz, uglavnom je „Mišlen“ iz Pirota direktno pogođen, sve ostalo je mahom indirektna šteta“, ukazuje on.

Marković pojašnjava da će biti pogođena naša baza dobavljača.

„Evropski pogoni već imaju probleme zbog slabe tražnje u Evropi, zbog toga će naši dobavljači, odnosno firme koje posluju u Srbiji, imati dodatni problem. Neka od tih vozila se izvoze za Ameriku, a sada će biti nekonkurentna“, upozorava naš sagovornik.

On smatra da im ostaje opcija jedino da presele proizvodnju u Ameriku, ali da to nije tako jednostavno.

„Mi smo indirektno u autoindustriji žrtve ovih carina“, naglašava Marković i podseća da je kriza u autoindustriji pokrenuta još prošle godine u Evropi.

„Osetili smo to sa vremenskim zaostatkom u ekonomiji. Oni prvo gledaju da smanje troškove u zemljama koje su im skuplje za poslovanje, ali sada smo došli na red i mi. I sada imamo dupli problem, jer ćemo sada imati dodatnih kresanja sa strane tražnje i to za nas nikako nije dobro“, poručuje on.

Međutim, Marković veruje da je čitava galama oko carina više bila pokazna vežba svima.

„Ja to tumačim više kao poruku u smislu da li ste uz nas ili niste, nego kao ozbiljnu ekonomsku politiku. Slanje poruke da moraju da se opredele da li su sa njima ili ne, odnosno da žrtvuju svoje interese zarad njihove dobrobiti“, zaključuje on.

Kakva je trgovinska razmena Srbije i SAD?

Prema zvaničnim podacima koje je Danas dobio iz Privredne komore Srbije (PKS), Srbija je prošle godine u SAD izvezla robu u vrednosti od oko 620 miliona evra, a uvezla je robu u vrednosti od oko 684 miliona evra. Dakle, u trgovinskoj razmeni sa SAD tokom 2024. godine, Srbija je bila u deficitu od oko 64 miliona.

Situacija je značajno drugačija kada se gledaju prihodi od usluga, koji su prošle godine porasli za 13,1 odsto u odnosu na 2023. godinu, jer je Srbija ostvarila prihod od 1,8 milijardi evra, dok su rashodi iznosili 417,8 miliona. To znači da je Srbija na ovom polju u razmeni sa SAD ostvarila suficit od 1,4 milijarde evra.

Isti podaci pokazuju da je upliv stranih direktnih investicija iz SAD u našu zemlju, u prvih devet meseci prošle godine, iznosio 85,3 miliona evra, što čini povećanje od 235 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

Takođe, u Srbiji posluje 659 privrednih društava sa 50 ili više odsto američkog kapitala. Od toga, čak 575 njih ima 100 odsto američko vlasništvo.

Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je prošle godine u SAD najviše izvezla gume za automobile i to u vrednosti od 153,6 miliona dolara.

Na drugom mestu nalazila se nerazvrstana roba (stručnjaci za spoljnu trgovinu ističu da se tu u najvećoj meri nalaze proizvodi vezani za bezbednost – oružje, municija, vojna oprema, eksplozivi itd.) sa 118,5 miliona dolara. Nakon toga, kao treće po redu, idu upravo oružje i municija koji su izvezeni u vrednosti od 56,8 miliona dolara.

U prvih pet stavki nalaze se još i klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem sa vrednošću od 40,7 miliona i stočna hrana sa 35 miliona dolara.

Kada je reč o uvozu iz SAD, prošle godine su na prvom mestu bile pogonske mašine i motori sa vrednošću od 187,6 miliona dolara. Posle toga na listi su bili vazduhoplovi i oprema sa 42,9 miliona, pa nerazvrstana roba sa 37,7 miliona dolara.

Iza toga, na četvrtom mestu našli su se putnički automobili sa 30,9 miliona i hemijski proizvodi sa 26 miliona.

Vojislav Stojsavljević

(Danas)