Danas: Još jedno tromesečno produženje gasnog ugovora - Rusi Vučiću ne veruju

 Nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da smo dobili još tri meseca produženja ugovora za gas po veoma povoljnim uslovima i „na tome mu se zahvalio“.

Prethodni, takođe, tromesečni ugovor ističe danas, tako da je ovo bio poslednji trenutak za obezbeđivanje nabavke ruskog gasa. Iako je gas koji nabavljamo iz Rusije dosta jeftiniji nego da se nabavlja na berzi, ipak brine to što je snabdevanje i dalje obezbeđeno jako kratkim ugovorima.

Desetogodišnji ugovor o snabdevanju gasom između Rusije i Srbije istekao je krajem maja i od tada smo „na ledu“. I sam Vučić, koji je sada zahvalan Putinu na produženju za tri meseca, u oktobru prošle godine bio veoma razočaran kada je iz Moskve stigla odluka o tromesečnom produžetku.

On je to nazvao tada „veoma, veoma lošom porukom“, a doveo je u vezu sa NIS-om.

„Oni žele time da nam kažu, „ako vi budete krenuli u nacionalizaciju NIS-a ili bilo šta drugo, mi možemo da presečemo gas 31. decembra“. I to je za mene veoma, veoma loša poruka u svakom smislu, ne zato što smo mi planirali da nacionalizujemo, jer da jesmo mi i dalje ne bi imali sankcije“, rekao je on tada za TV Informer dodajući da je očekivao trogodišnji ugovor.

Vučić je juče ocenio da ćemo plaćati drugu ili treću najmanju cenu gasa u Evropi, jeftinije samo nego u Belorusiji.

„Mi ga suštinski plaćamo između 320 i 330 dolara, produžetak je pod istim uslovima, šest miliona kubnih metara gasa dnevno. Vrlo su fleksibilni, ukoliko dođu hladni dani, poplavljena područja, dozvoliće nam da više uvezemo“, poručio je Vučić, napominjući da cena na berzama 645 dolara za kubik, a mi bismo ga plaćali 690 dolara.

I Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, preduzeća koje formalno nabavlja gas za Srbiju, nedavno je rekao da očekuje da će ugovor o snabdevanju biti produžen za šest meseci.

Analitičar Bogdan Petrović smatra da je ovo pokazatelj da Rusi ne veruju Vučiću.

Mislim da su tri razloga zašto Rusi ne daju dugoročniji ugovor. Prvo, žele da spreče Srbiju da izvozi municiju Ukrajini. Drugo, da spreče Vučića da uvede sankcije Rusiji i na kraju u pitanju je sudbina NIS-a. Deluje da su nezadovoljni time što jedno priča, a drugo radi

„Mislim da su tri razloga zašto Rusi ne daju dugoročniji ugovor. Prvo, žele da spreče Srbiju da izvozi municiju Ukrajini. Drugo, da spreče Vučića da uvede sankcije Rusiji i na kraju u pitanju je sudbina NIS-a. Deluje da su nezadovoljni time što jedno priča, a drugo radi“, ocenjuje Petrović.

On ističe i da u kratkom roku ne može da se računa na gas iz Azerbejdžana, jer nema kapaciteta da se taj gas dopremi do Srbije.

„Kapacitet gasovoda TAP/TANAP je deset milijardi kubnih metara godišnje, a 8,5 milijardi su zakupile italijanske firme koje su i investitori u taj gasovod. Tek kada se proširi njegov kapacitet možemo da računamo na ozbiljnije isporuke gasa iz Azerbejdžana“, kaže Petrović.

Eventualna alternativa ruskom gasu mogla bi biti nabavka na berzi po izuzetno visokim cenama.

„Možemo mi da kupimo i dopremimo gas preko Mađarske ili Turske, ali je pitanje cene. Turska ima velike kapacitete za LNG. Međutim, sa situacijom u Iranu, pitanje je da li će i biti LNG-a. Zato nam je sada ruski gas dragoceniji nego bilo kada do sada“, ocenio je Petrović.

Katar jedan od najvećih proizvođača gasa na svetu, a posebno LNG-a je prošle nedelje nakon raketiranja postrojenja od strane Irana proglasio višu silu za neke isporuke. Osim toga kroz Ormuski moreuz prolati oko 20 odsto svetskog LNG-a. Doduše, većina tog gasa je namenjena istoku,modnosno Aziji. Ali ako oni ne budu mogli da dođu do katarskog gasa, pojaviće se na tržištu kao konkurenti za kupovinu od drugih zemalja.

Polje Šah Deniz 1 je skoro iscrpljeno, a Šah Deniz 2 nije ni blizu tako bogato kao što se misli. Osim toga Azerbejdžan u velikoj meri zavisi od ruske infrastrkture. Azerbejdžan je devet meseci godišnje izvoznik, ali tri meseca uvozi gas iz Rusije

Energetičar Miloš Zdravković ocenjuje da nije samo problem kapacitet gasovoda kod azerbejdžanskog gasa, već i kapacitet njihove proizvodnje.

„Polje Šah Deniz 1 je skoro iscrpljeno, a Šah Deniz 2 nije ni blizu tako bogato kao što se misli. Osim toga Azerbejdžan u velikoj meri zavisi od ruske infrastrkture. Azerbejdžan je devet meseci godišnje izvoznik, ali tri meseca uvozi gas iz Rusije“, napominje on.

Zdravković ističe i da na kratkoročne ugovore sa Srbijom utiče i evropska energetska politika, odnosno odluka da se zabrani uvoz ruskog gasa u EU od 2027. godine, plus što se sada za ruski gas pojavljuju mnogi kupci zbog rata na Bliskom istoku.

Vasko Kelić, saradnik na Institutu društvenih nauka takođe smatra da kratkoročno produžavanje ugovora o gasu ukazuje na nedovoljno poverenje ruske strane prema vođstvu Srbije.

„U ovoj kriznoj situaciji mi imamo još manje izbora. Postojala je ranije mogućnost da se uđe u diversifikaciju izvora gasa, za dugoročno rešenje čak i bez Rusije. Ali u ovom ambijentu je teško očekivati nešto dugoročno. Dobro je što se radi na nabavci gasa od Azerbejdžana i što će se praviti gasna elektrana kod Niša, ali kako se rade kod nas projekti, ko zna kada će to biti gotovo. U međuvremenu mi i dalje više od 80 odsto zavisimo od gasa iz Rusije“, ističe Kelić.

(Danas)