Данас: Још једно тромесечно продужење гасног уговора - Руси Вучићу не верују

 Након телефонског разговора са председником Руске Федерације Владимиром Путином, председник Србије Александар Вучић објавио је да смо добили још три месеца продужења уговора за гас по веома повољним условима и „на томе му се захвалио“.

Претходни, такође, тромесечни уговор истиче данас, тако да је ово био последњи тренутак за обезбеђивање набавке руског гаса. Иако је гас који набављамо из Русије доста јефтинији него да се набавља на берзи, ипак брине то што је снабдевање и даље обезбеђено јако кратким уговорима.

Десетогодишњи уговор о снабдевању гасом између Русије и Србије истекао је крајем маја и од тада смо „на леду“. И сам Вучић, који је сада захвалан Путину на продужењу за три месеца, у октобру прошле године био веома разочаран када је из Москве стигла одлука о тромесечном продужетку.

Он је то назвао тада „веома, веома лошом поруком“, а довео је у везу са НИС-ом.

„Они желе тиме да нам кажу, „ако ви будете кренули у национализацију НИС-а или било шта друго, ми можемо да пресечемо гас 31. децембра“. И то је за мене веома, веома лоша порука у сваком смислу, не зато што смо ми планирали да национализујемо, јер да јесмо ми и даље не би имали санкције“, рекао је он тада за ТВ Информер додајући да је очекивао трогодишњи уговор.

Вучић је јуче оценио да ћемо плаћати другу или трећу најмању цену гаса у Европи, јефтиније само него у Белорусији.

„Ми га суштински плаћамо између 320 и 330 долара, продужетак је под истим условима, шест милиона кубних метара гаса дневно. Врло су флексибилни, уколико дођу хладни дани, поплављена подручја, дозволиће нам да више увеземо“, поручио је Вучић, напомињући да цена на берзама 645 долара за кубик, а ми бисмо га плаћали 690 долара.

И Душан Бајатовић, директор Србијагаса, предузећа које формално набавља гас за Србију, недавно је рекао да очекује да ће уговор о снабдевању бити продужен за шест месеци.

Аналитичар Богдан Петровић сматра да је ово показатељ да Руси не верују Вучићу.

Мислим да су три разлога зашто Руси не дају дугорочнији уговор. Прво, желе да спрече Србију да извози муницију Украјини. Друго, да спрече Вучића да уведе санкције Русији и на крају у питању је судбина НИС-а. Делује да су незадовољни тиме што једно прича, а друго ради

„Мислим да су три разлога зашто Руси не дају дугорочнији уговор. Прво, желе да спрече Србију да извози муницију Украјини. Друго, да спрече Вучића да уведе санкције Русији и на крају у питању је судбина НИС-а. Делује да су незадовољни тиме што једно прича, а друго ради“, оцењује Петровић.

Он истиче и да у кратком року не може да се рачуна на гас из Азербејџана, јер нема капацитета да се тај гас допреми до Србије.

„Капацитет гасовода ТАП/ТАНАП је десет милијарди кубних метара годишње, а 8,5 милијарди су закупиле италијанске фирме које су и инвеститори у тај гасовод. Тек када се прошири његов капацитет можемо да рачунамо на озбиљније испоруке гаса из Азербејџана“, каже Петровић.

Евентуална алтернатива руском гасу могла би бити набавка на берзи по изузетно високим ценама.

„Можемо ми да купимо и допремимо гас преко Мађарске или Турске, али је питање цене. Турска има велике капацитете за ЛНГ. Међутим, са ситуацијом у Ирану, питање је да ли ће и бити ЛНГ-а. Зато нам је сада руски гас драгоценији него било када до сада“, оценио је Петровић.

Катар један од највећих произвођача гаса на свету, а посебно ЛНГ-а је прошле недеље након ракетирања постројења од стране Ирана прогласио вишу силу за неке испоруке. Осим тога кроз Ормуски мореуз пролати око 20 одсто светског ЛНГ-а. Додуше, већина тог гаса је намењена истоку,модносно Азији. Али ако они не буду могли да дођу до катарског гаса, појавиће се на тржишту као конкуренти за куповину од других земаља.

Поље Шах Дениз 1 је скоро исцрпљено, а Шах Дениз 2 није ни близу тако богато као што се мисли. Осим тога Азербејџан у великој мери зависи од руске инфрастрктуре. Азербејџан је девет месеци годишње извозник, али три месеца увози гас из Русије

Енергетичар Милош Здравковић оцењује да није само проблем капацитет гасовода код азербејџанског гаса, већ и капацитет њихове производње.

„Поље Шах Дениз 1 је скоро исцрпљено, а Шах Дениз 2 није ни близу тако богато као што се мисли. Осим тога Азербејџан у великој мери зависи од руске инфрастрктуре. Азербејџан је девет месеци годишње извозник, али три месеца увози гас из Русије“, напомиње он.

Здравковић истиче и да на краткорочне уговоре са Србијом утиче и европска енергетска политика, односно одлука да се забрани увоз руског гаса у ЕУ од 2027. године, плус што се сада за руски гас појављују многи купци због рата на Блиском истоку.

Васко Келић, сарадник на Институту друштвених наука такође сматра да краткорочно продужавање уговора о гасу указује на недовољно поверење руске стране према вођству Србије.

„У овој кризној ситуацији ми имамо још мање избора. Постојала је раније могућност да се уђе у диверсификацију извора гаса, за дугорочно решење чак и без Русије. Али у овом амбијенту је тешко очекивати нешто дугорочно. Добро је што се ради на набавци гаса од Азербејџана и што ће се правити гасна електрана код Ниша, али како се раде код нас пројекти, ко зна када ће то бити готово. У међувремену ми и даље више од 80 одсто зависимо од гаса из Русије“, истиче Келић.

(Данас)