Danas: Da li će „Via Karpatija“ odvući milijarde sa srpskih puteva?

 Roba koja putuje iz severne ili zapadne Evrope ka jugu kontinenta ili Bliskom istoku, i obratno, retko može da zaobiđe Srbiju drumskim putem.

Isto važi i za putnike, posebno za turske državljane koji su redovni gosti na srpskim auto-putevima, naročito tokom letnje sezone.

Međutim, situacija bi uskoro mogla da se promeni. Kada bude završen panevropski koridor Via Karpatija, koji povezuje sedam zemalja članica Evropske unije, Srbija će dobiti ozbiljnu konkurenciju.

To bi, kako ocenjuju sagovornici Danasa, sigurno dovelo do smanjenja tranzita kroz našu zemlju, a samim tim i do pada prihoda. Međutim, naši sagovornici ukazuju da Srbija ima šansu da to promeni modernizacijom Koridora 10 i ubrzanjem graničnih procedura.

Zahvaljujući položaju na Koridoru 10, Srbija je godinama bila prepoznata kao tranzitna zemlja, što joj je donosilo značajne finansijske koristi, pre svega kroz naplatu putarine.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja JP „Putevi Srbije“, država je u 2024. godini od putarina (domaćih i stranih vozila) prihodovala oko 40 milijardi dinara, dok je godinu dana ranije taj prihod iznosio 33 milijarde dinara.

Samo od putarina, ovo javno preduzeće ostvarilo je 67 odsto ukupnih prihoda u 2024. godini.

„Navika će zadržati kamione i putnike na Koridoru 10“

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu smatra da će završetak Via Karpatije imati izvesnog uticaja na tranzit kroz Srbiju, ali ne očekuje drastične promene.

Kako objašnjava, svaki tranzitni pravac koji zaobiđe Srbiju svakako automatski znači i manji prihod za državu kroz naplatu putarine.

„Svaki tranzit koji zaobilazi Srbiju ukida Srbiji deo prihoda koji ostvaruje naplatom putarina. Koliki god deo pređe na Karpatiju – 10, 20 ili 50 odsto – u tom istom odnosu će se smanjiti i prihod od tih korisnika“, kaže Vujanić.

Ipak, on ne veruje da će doći do masovnog preusmeravanja saobraćaja sa Koridora 10 na Via Karpatiju.

U prilog tome navodi činjenicu da su prevoznici već navikli na rutu preko Srbije, dobro poznaju uslove puta, servisne kapacitete i infrastrukturu, što ima veliku ulogu u svakodnevnom transportu robe.

„Koridor 10 je deo evropske strategije, nije nešto što smo mi smislili, već smo samo deo tog šireg koridora. Tako je i Via Karpatija više dodatak toj mreži nego zamena“, ocenjuje Vujanić.

„Procenjuje se da bi gubici mogli biti od simboličnih do oko četvrtine sadašnjeg prometa“

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objašnjava da je Via Karpatija novi drumski koridor koji povezuje Baltik sa Egejom preko Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske, zaobilazeći Srbiju i Koridor 10.

Prema njegovim rečima, njegovo otvaranje će stvoriti konkurenciju za deo sever–jug tranzita koji trenutno ide pravcem Mađarska–Srbija–Severna Makedonija–Grčka.

„To može dovesti do pada obima tranzita kroz Srbiju, posebno u kamionskom saobraćaju na relacijama Baltik–Egej, pri čemu se procenjuje da bi gubici mogli biti od simboličnih do oko četvrtine sadašnjeg prometa, u zavisnosti od brzine izgradnje, troškova i efikasnosti nove rute“, kaže Mijušković.

Ističe da finansijski efekat za Srbiju ogledao bi se u manjem prihodu od putarina, slabijem prometu logističkih centara i pratećih usluga, a indirektno i u potencijalnom smanjenju zaposlenosti u sektoru.

Srbija ipak ima šansu da zadrži i privuče dobar deo putnika i kamiona

Ipak, ne mora sve biti negativno, ukazuje naš sagovornik.

„Srbija može zadržati i privući deo tereta modernizacijom Koridora 10, ubrzanjem graničnih procedura, razvojem intermodalnih terminala i povezivanjem sa lukama na Jadranu i Egeju. Prelazak dela tereta na Via Karpatiju može podstaći Srbiju da se više orijentiše na železnicu i logističke usluge veće dodate vrednosti“, smatra Mijušković.

Kada je reč o uticaju na cene transporta i robe, Mijušković objašnjava da bi zavisio od toga koja ruta bude povoljnija.

„Za operatere koji pređu na Via Karpatiju, kraća i jeftinija vožnja može smanjiti troškove, dok bi smanjenje prometa kroz Srbiju moglo povećati jedinične troškove korišćenja naše infrastrukture, što bi se delom moglo preliti na domaće cene“, ukazuje Mijušković.

Zaključuje da bi najviše promenu osetili kamionski prevoznici, servisne stanice i logistički centri duž Koridora 10, dok bi koristi mogli imati oni koji ponude brže i fleksibilnije multimodalne usluge ili ciljaju tržišta zapadnog Balkana.

Šta je Via Karpatija?

Via Karpatija je panevropski drumski koridor koji povezuje sever i jug Evrope, od baltičkih luka Litvanije (Klaipeda) i Poljske (Gdanjsk) do luka na Egejskom i Crnom moru – u Grčkoj (Solun) i Rumuniji (Konstanca).

Trasa prolazi kroz sedam zemalja članica EU: Litvaniju, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku.

Celokupna ruta Via Carpatia je duga otprilike 3.000 kilometara.

Ovaj koridor obuhvata savremenu mrežu auto-puteva koji omogućavaju brži, sigurniji i efikasniji prevoz robe i putnika bez zadržavanja na granicama i carinskih procedura, jer se u celini nalazi unutar šengenskog prostora. Podsetimo, i Rumunija i Bugarska postale su od 1. januara ove godine deo šengen zone.

Za evropske kamione to znači znatno niže troškove i kraće vreme putovanja.

Projekat se smatra strateškim ne samo za transport, već i za povezivanje slabije razvijenih regiona EU i jačanje jedinstvenog evropskog tržišta.

Izgradnja ovog projekta se približava kraju. Međutim, iako je planiran da bude završen do kraja 2025. godine, zvanični podaci ukazuju da izvođenje radova kasni.

Na primer, Poljska je izvestila da će deo na njenoj teritoriji biti završen 2027. godine. Ukupna dužina: 712 kilometara glavne rute, od toga je 282,5 km završenih, 257,9 km je u izgradnji, a 171,6 km je pod tenderom i pripremom.

Takođe, u Rumuniji su mnogi delovi još u fazi tendera ili projektovanja, a ova zemlja je izvestila da bi delovi na njenoj teritoriji mogli biti završeni do 2030. godine.

U Bugarskoj radovi takođe kasne.

(Danas)