Данас: Да ли ће „Виа Карпатија“ одвући милијарде са српских путева?

 Роба која путује из северне или западне Европе ка југу континента или Блиском истоку, и обратно, ретко може да заобиђе Србију друмским путем.

Исто важи и за путнике, посебно за турске држављане који су редовни гости на српским ауто-путевима, нарочито током летње сезоне.

Међутим, ситуација би ускоро могла да се промени. Када буде завршен паневропски коридор Виа Карпатија, који повезује седам земаља чланица Европске уније, Србија ће добити озбиљну конкуренцију.

То би, како оцењују саговорници Данаса, сигурно довело до смањења транзита кроз нашу земљу, а самим тим и до пада прихода. Међутим, наши саговорници указују да Србија има шансу да то промени модернизацијом Коридора 10 и убрзањем граничних процедура.

Захваљујући положају на Коридору 10, Србија је годинама била препозната као транзитна земља, што јој је доносило значајне финансијске користи, пре свега кроз наплату путарине.

Према подацима из финансијског извештаја ЈП „Путеви Србије“, држава је у 2024. години од путарина (домаћих и страних возила) приходовала око 40 милијарди динара, док је годину дана раније тај приход износио 33 милијарде динара.

Само од путарина, ово јавно предузеће остварило је 67 одсто укупних прихода у 2024. години.

„Навика ће задржати камионе и путнике на Коридору 10“

Професор Милан Вујанић са Саобраћајног факултета у Београду сматра да ће завршетак Виа Карпатије имати извесног утицаја на транзит кроз Србију, али не очекује драстичне промене.

Како објашњава, сваки транзитни правац који заобиђе Србију свакако аутоматски значи и мањи приход за државу кроз наплату путарине.

„Сваки транзит који заобилази Србију укида Србији део прихода који остварује наплатом путарина. Колики год део пређе на Карпатију – 10, 20 или 50 одсто – у том истом односу ће се смањити и приход од тих корисника“, каже Вујанић.

Ипак, он не верује да ће доћи до масовног преусмеравања саобраћаја са Коридора 10 на Виа Карпатију.

У прилог томе наводи чињеницу да су превозници већ навикли на руту преко Србије, добро познају услове пута, сервисне капацитете и инфраструктуру, што има велику улогу у свакодневном транспорту робе.

„Коридор 10 је део европске стратегије, није нешто што смо ми смислили, већ смо само део тог ширег коридора. Тако је и Виа Карпатија више додатак тој мрежи него замена“, оцењује Вујанић.

„Процењује се да би губици могли бити од симболичних до око четвртине садашњег промета“

Вељко Мијушковић са Економског факултета у Београду објашњава да је Виа Карпатија нови друмски коридор који повезује Балтик са Егејом преко Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније и Бугарске, заобилазећи Србију и Коридор 10.

Према његовим речима, његово отварање ће створити конкуренцију за део север–југ транзита који тренутно иде правцем Мађарска–Србија–Северна Македонија–Грчка.

„То може довести до пада обима транзита кроз Србију, посебно у камионском саобраћају на релацијама Балтик–Егеј, при чему се процењује да би губици могли бити од симболичних до око четвртине садашњег промета, у зависности од брзине изградње, трошкова и ефикасности нове руте“, каже Мијушковић.

Истиче да финансијски ефекат за Србију огледао би се у мањем приходу од путарина, слабијем промету логистичких центара и пратећих услуга, а индиректно и у потенцијалном смањењу запослености у сектору.

Србија ипак има шансу да задржи и привуче добар део путника и камиона

Ипак, не мора све бити негативно, указује наш саговорник.

„Србија може задржати и привући део терета модернизацијом Коридора 10, убрзањем граничних процедура, развојем интермодалних терминала и повезивањем са лукама на Јадрану и Егеју. Прелазак дела терета на Виа Карпатију може подстаћи Србију да се више оријентише на железницу и логистичке услуге веће додате вредности“, сматра Мијушковић.

Када је реч о утицају на цене транспорта и робе, Мијушковић објашњава да би зависио од тога која рута буде повољнија.

„За оператере који пређу на Виа Карпатију, краћа и јефтинија вожња може смањити трошкове, док би смањење промета кроз Србију могло повећати јединичне трошкове коришћења наше инфраструктуре, што би се делом могло прелити на домаће цене“, указује Мијушковић.

Закључује да би највише промену осетили камионски превозници, сервисне станице и логистички центри дуж Коридора 10, док би користи могли имати они који понуде брже и флексибилније мултимодалне услуге или циљају тржишта западног Балкана.

Шта је Виа Карпатија?

Виа Карпатија је паневропски друмски коридор који повезује север и југ Европе, од балтичких лука Литваније (Клаипеда) и Пољске (Гдањск) до лука на Егејском и Црном мору – у Грчкој (Солун) и Румунији (Констанца).

Траса пролази кроз седам земаља чланица ЕУ: Литванију, Пољску, Словачку, Мађарску, Румунију, Бугарску и Грчку.

Целокупна рута Виа Царпатиа је дуга отприлике 3.000 километара.

Овај коридор обухвата савремену мрежу ауто-путева који омогућавају бржи, сигурнији и ефикаснији превоз робе и путника без задржавања на границама и царинских процедура, јер се у целини налази унутар шенгенског простора. Подсетимо, и Румунија и Бугарска постале су од 1. јануара ове године део шенген зоне.

За европске камионе то значи знатно ниже трошкове и краће време путовања.

Пројекат се сматра стратешким не само за транспорт, већ и за повезивање слабије развијених региона ЕУ и јачање јединственог европског тржишта.

Изградња овог пројекта се приближава крају. Међутим, иако је планиран да буде завршен до краја 2025. године, званични подаци указују да извођење радова касни.

На пример, Пољска је известила да ће део на њеној територији бити завршен 2027. године. Укупна дужина: 712 километара главне руте, од тога је 282,5 км завршених, 257,9 км је у изградњи, а 171,6 км је под тендером и припремом.

Такође, у Румунији су многи делови још у фази тендера или пројектовања, а ова земља је известила да би делови на њеној територији могли бити завршени до 2030. године.

У Бугарској радови такође касне.

(Данас)