Danas: Čemu služi naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača na računu za struju i da li je treba ukinuti?

 Stranka Srbija centar (SRCE) nedavno je predložila Elektroprivredi Srbije (EPS) da ukine naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije koja se nalazi na računima za struju.

Prema stavu ove stranke, ne postoji nijedan opravdan razlog da taj teret i dalje snose građani Srbije, uz tvrdnju da EPS od pomenute naknade ne ostvaruje nikakvu korist.

Iz ove stranke posebno ukazuju na pitanje ko se i pod kojim uslovima kvalifikovao za status povlašćenog proizvođača električne energije, navodeći da su to, kako tvrde, pojedinci i firme povezani sa najvišim vrhom vlasti, uključujući „kumove i najbliže srodnike klana kakav je kum predsednika države Nikola Petrović“.

Međutim, sagovornici Danasa ocenjuju da ovu naknadu, uvedenu 2009. godine, ne treba ukinuti, jer ona služi da motiviše građane i firme da pređu na korišćenje energije iz obnovljivih izvora.

Ističu da se takva naknada primenjuje i u drugim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države i države članice Evropske unije, te da je u državi kao što je Srbija, u kojoj se i dalje oko 60 odsto električne energije proizvodi iz uglja, neophodna ne samo za smanjenje zagađenja, već i za jačanje energetske tranzicije, podsticanje ulaganja u OIE, razvoj domaće zelene industrije i otvaranje novih radnih mesta.

Ipak, jedan od sagovornika Danasa ukazuje da naknada nije sporna, već je sporan sistem dodele statusa povlašćenog proizvođača i kome ide novac. Prema izveštaju iz prošle godine, EPS je ovim proizvođačima isplatio čak 26,5 milijardi dinara.

Prema rečima našeg sagovornika, način dobijanja statusa povlašćenog proizvođača nije jednak za sve, te da u praksi prednost često imaju pojedinci i firme bliske aktuelnoj vlasti.

„Naknada bitna za razvoj OIE“

Energetski konsultant Dejan Stojadinović smatra da predlog stranke SRCE da se ukine naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije nije argumentovan.

Prema njegovim rečima, naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije je uvedena 2009. godine, i služila je da se podstakne izgradnja kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

„Ovi podsticaji su se prvo davali u obliku feed-in tarifa (do 2019. godine), a nakon 2023. godine i održanih prvih aukcija, ovi podsticaji će se dodeljivati u vidu tržišnih premija“, objašnjava Stojadinović za Danas.

Trenutno, kako kaže, podsticaje u vidu tržišnih premija još uvek niko ne dobija, pošto elektrane koje su pobedile na aukcijama još uvek nisu izgrađene i operativne, te će početi da ih dobijaju tek kada počnu sa radom.

Ističe da je davanje ovih podsticaja bilo ključno za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji – podstaklo se ulaganje u OIE, smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva, smanjuju se emisije gasova sa efektom staklene bašte, razvija se domaća industrija OIE i otvaraju nova radna mesta.

„Naknada o kojoj je reč služi da se sve ovo finansira, i ovu naknadu plaćaju građani i privreda, na osnovu potrošnje (kao naknadu po utrošenom kWh). To je praktično korišćeno za finansiranje početka procesa energetske tranzicije, i u tome su učestvovali građani – kao i svuda u svetu“, navodi Stojadinović.

On smatra da je procedura dodeljivanja ovih podsticaja od početka transparentna, ukazujući da se podaci kome se isplaćuju podsticaji javno dostupni.

„Kada su se podsticaji isplaćivali u vidu feed-in tarifa (do 2019. godine), pravo na ove podsticaje su sticali svi investitori koji su izgradili elektranu na OIE (po automatizmu). Na sajtu MRE se nalazi registar svih građana i kompanija koje su stekle pravo na isplatu ovih podsticaja i tu se vidi da su korisnici ovih podsticaja raznovrsni – i individualni građani, preduzetnici, kompanije, škole, itd“, ukazuje Stojadinović.

Ovi korisnici su, kako navodi, sticali pravo da 12 godina dobijaju podsticaje, i nekim od kompanija koje su prve dobile podsticaje je ovaj rok već prošao, i one sada samostalno posluju na tržištu, bez podsticaja.

Stojadinović ukazuje i da EPS svake godine objavljuje izveštaj koliko kWh je otkupljeno od ovih proizvođača, i koliko novca im je isplaćeno u te svrhe.

Prema poslednjem izveštaju EPS-a, prošle godine je ovim proizvođačima isplaćeno čak 26,5 milijardi dinara.

„Od 2023. god se prešlo na aukcijski model, i investitori dobijaju podsticaje ukoliko budu uspešni na aukcijama, a ne po automatizmu, kao kod feed-in tarifa. Očekuje se da će ovo povećati konkurentnost tržišta OIE i smanjiti troškove podsticaja za potrošače“, dodaje Stojadinović.

„Naknada za obnovljive izvore nije sporna, sporno je kome novac ide“

Predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić kaže za Danas da naknada nije problem, već je problem način na koji se prikupljeni novac koristi.

Objašnjava da ta naknada služi tome da EPS može da otkupi električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora po višim, subvencionisanim cenama od povlašćenih proizvođača, a da se ta razlika između otkupne i tržišne cene pokriva iz džepova građana.

On dodaje da, iako podržava ideju razvoja obnovljivih izvora energije (OIE) kroz naknadu, smatra da je trenutni sistem nepravedan.

„Mi, kao država, imamo interes da pređemo sa uglja na obnovljive izvore. Naša struja se dominantno proizvodi iz lignita, koji ozbiljno zagađuje vazduh. U tom smislu, naknada ima smisla. Međutim, nije u redu da tim novcem, umesto da širimo mogućnost zarade na široke slojeve građana, ‘guramo pare u džepove tuđim kumovima’“, kaže on.

Bumbić kao primer navodi praksu iz Sjedinjenih Američkih Država, gde građani dobijaju državne podsticaje za postavljanje solarnih panela na krovove svojih kuća i zemljišta, a zatim mogu da prodaju višak proizvedene energije nazad u mrežu.

„Tamo svako ko ima kuću i zemlju gde može da postavi solarnu elektranu može da zaradi. Kod nas to nije slučaj“, ističe.

Ukazuje da su uslovi za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji neravnopravni i obeshrabrujući za obične građane. Kako navodi, iako ima kuću i interesovanje da investira u solarne panele, cena po kojoj bi mogao da prodaje proizvedenu struju EPS-u bila bi znatno niža od one koja se garantuje velikim investitorima, obično bliskim vlasti.

„Kod nas se sav novac iz naknade za obnovljive izvore energije praktično kanališe ka malom broju privilegovanih ljudi. Velike solarne elektrane, vetroparkove i mini hidroelektrane grade firme povezane s vlastima. Običnim građanima, iako bi mogli da učestvuju u energetskoj tranziciji, sistem to ne omogućava“, objašnjava Bumbić.

On ističe da je srž problema u načinu na koji država izdaje dozvole za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Dodaje da se običan građanin praktično ne može kvalifikovati za status povlašćenog proizvođača bez da prethodno uloži značajan novac u dozvole i dokumentaciju – i to bez ikakve garancije da će od Ministarstva dobiti konačno odobrenje.

„Ulažete novac u administraciju, a ne znate da li će vam neko uopšte dozvoliti da proizvodite struju. To obeshrabruje ljude da uopšte pokušaju“, kaže on.

Ponavlja da ideja podsticaja za obnovljive izvore nije sporna, dodajući da takva naknada postoji i u SAD i EU.

„Problem nije u njenom postojanju, već u načinu na koji se koristi i u činjenici da sistem pogoduje povlašćenima, umesto da omogući široko učešće građana“, zaključuje Bumbić.

(Danas)