Da li se profesoru Nikoli Koljeviću, prvom potpredsedniku Republike Srpske, dovoljno odužila njegova Banjaluka?

 Profesor Nikola Koljević bio je prvi potpredsjednik Republike Srpske, redovan profesor Univerziteta u Sarajevu, gostujući profesor na svjetskim univerzitetima, bavio se književnom kritikom, teorijom književnosti i jedan je od najpoznatijih šekspirologa.

Istaknuti intelektualac i veliki Srbin, Banjalučanin. Dvadesetpetog januara napunilo se 27 godina od njegove smrti.

Profesor Nikola Koljević rođen je u Banjaluci u kući Milanovića, gdje je njegov otac Đorđe Koljević u prizemlju kuće imao trgovačku radnju. Trgovačka porodica Milanović imala je kumovske veza sa Koljevićima.

„Nedaleko odavde u kući Milanovića rođen je Nikola Koljević. Možemo reći da su njegovi preci značajno značajno utkali  svoje korake u istoriju ovog grada. Njegov otac Đorđe Koljević, pored toga što je bio poznati banjalučki trgovac, bio je i član gradskog opštinskog veća u Banjaluci u vreme Kraljevine Jugoslavije. Nakon završetka gimnazijskog obrazovanja, Koljević je otišao na studije u Beograd. U Banjaluku se vraćao u nekoliko navrata, ne samo kao student, nego i posle. Započeo je jedan radni angažman u ovom gradu, to je iz određenih razloga prekinuto i on je otišao u Sarajevo. Najveći deo radnog veka tamo je i proveo, angažovan od asistenta do redovnog profesora na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.“, kaže istoričar, viši kustos za istoriju Republike Srpske Ostoja Railić.

Profesor Nikola Koljević, zajedno sa svojom gimnazijskom generacijom, bio je među najuspešnijom generacijom ikada u Banjaluci.

Profesor Nikola Koljević i njegova supruga Milica ostvarili su se kao roditelji troje dece, Đorđa, Srđana i Bogdane.

Ostoja Railić: Zahvaljujući Nikoli Koljeviću dobili smo mir

Profesor je bio član delegacije Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu.

„On je vodio pomno beleške tih dana, i na osnovu njegovih beleški mi ustvari vidimo klimu koja je vladala u delegaciji Republike Srpske. Posle toga imao je svoju aktivnu ulogu u potpisivanju aneksa Opšteg okvirnog sporazuma u Parizu, sredinom decembra 1995. godine. Tako da možemo reći da na neki način, zahvaljujući njegovom potpisu, dobili smo pre svega mir, dobili smo niz drugih blagodeti, koje možda neki određeni politički akteri u tom trenutku možda nisu ni videli, ali on je bio duboko svestan da je ovo u datim okolnostima najbolje moguće rešenje. Protekli period od rata naovamo je ustvari potvrdio da je on itekako ispravno i dobro razumeo datu situaciju“, zaključuje Railić.

Bogdana Koljević: Tu vidimo temelje nastanka Republike Srpske

„Tu vidimo temelje nastanka Republike Srpske. Naravno, ne manje važne teme su i otadžbinske teme i oko toga u Dejtonu. One su važne više u kulturološkom smislu formiranja našeg identiteta i kao podsećanje na procese u prethodnom periodu, dakle, sve što je prethodilo ratu, sve što su bili njegovi stvarni uzroci, koje možemo pratiti decenijama unazad“, kaže Bogdana Koljević.

(RTRS, NSPM)