Да ли се професору Николи Кољевићу, првом потпредседнику Републике Српске, довољно одужила његова Бањалука?

 Професор Никола Кољевић био је први потпредсједник Републике Српске, редован професор Универзитета у Сарајеву, гостујући професор на свјетским универзитетима, бавио се књижевном критиком, теоријом књижевности и један је од најпознатијих шекспиролога.

Истакнути интелектуалац и велики Србин, Бањалучанин. Двадесeтпетог јануара напунило се 27 година од његове смрти.

Професор Никола Кољевић рођен је у Бањалуци у кући Милановића, гдје је његов отац Ђорђе Кољевић у приземљу куће имао трговачку радњу. Трговачка породица Милановић имала је кумовске веза са Кољевићима.

„Недалеко одавде у кући Милановића рођен је Никола Кољевић. Можемо рећи да су његови преци значајно значајно уткали  своје кораке у историју овог града. Његов отац Ђорђе Кољевић, поред тога што је био познати бањалучки трговац, био је и члан градског општинског већа у Бањалуци у време Краљевине Југославије. Након завршетка гимназијског образовања, Кољевић је отишао на студије у Београд. У Бањалуку се враћао у неколико наврата, не само као студент, него и после. Започео је један радни ангажман у овом граду, то је из одређених разлога прекинуто и он је отишао у Сарајево. Највећи део радног века тамо је и провео, ангажован од асистента до редовног професора на Филозофском факултету у Сарајеву.“, каже историчар, виши кустос за историју Републике Српске Остоја Раилић.

Професор Никола Кољевић, заједно са својом гимназијском генерацијом, био је међу најуспешнијом генерацијом икада у Бањалуци.

Професор Никола Кољевић и његова супруга Милица остварили су се као родитељи троје деце, Ђорђа, Срђана и Богдане.

Остоја Раилић: Захваљујући Николи Кољевићу добили смо мир

Професор је био члан делегације Републике Српске на преговорима у Дејтону.

„Он је водио помно белешке тих дана, и на основу његових белешки ми уствари видимо климу која је владала у делегацији Републике Српске. После тога имао је своју активну улогу у потписивању анекса Општег оквирног споразума у Паризу, средином децембра 1995. године. Тако да можемо рећи да на неки начин, захвaљујући његовом потпису, добили смо пре свега мир, добили смо низ других благодети, које можда неки одређени политички актери у том тренутку можда нису ни видели, али он је био дубоко свестан да је ово у датим околностима најбоље могуће решење. Протекли период од рата наовамо је уствари потврдио да је он итекако исправно и добро разумео дату ситуацију“, закључује Раилић.

Богдана Кољевић: Ту видимо темеље настанка Републике Српске

„Ту видимо темеље настанка Републике Српске. Наравно, не мање важне теме су и отаџбинске теме и око тога у Дејтону. Оне су важне више у културолошком смислу формирања нашег идентитета и као подсећање на процесе у претходном периоду, дакле, све што је претходило рату, све што су били његови стварни узроци, које можемо пратити деценијама уназад“, каже Богдана Кољевић.

(РТРС, НСПМ)