ЦИНС: Процурели мејлови – Рио Тинту издати услови заштите природе без сагласности стручњака

 Завод за заштиту природе Србије издао је у августу прошле године Рио Тинту услове за пројекат Јадар који одређују шта је све на том подручју важно да се заштити и како да то учини. Ипак, мејлови и друга документација до које је дошао ЦИНС показују да је део стручњака био против јер природа не би била довољно заштићена. Директорка је њихове примедбе игнорисала и издала услове, не изменивши чак ни словне грешке.

У Палати Србије, бројне новинарске екипе су заузимале своја места, а сниматељи су покушавали да дођу до што боље позиције за кадар. За неколико минута требало је да почне заједничка конференција немачког канцелара Олафа Шолца, потпредседника Европске комисије Мароша Шевчовића и председника Србије Александра Вучића.

Био је јул, 2024. године, пише ЦИНС.

Вече пре конференције, Шолц је дошао у изненадну посету Србији, а разлог је био само један – литијум. После застоја након грађанских протеста, власт је поново покренула причу о отварању рудника литијума на западу Србије. За овај пројекат под именом Јадар заинтересован је не само инвеститор, компанија Рио Тинто, већ и Немачка и Европска унија. Прва јер је највећи произвођач електричних аутомобила у ЕУ, возила за чије се покретање најчешће користе литијумске батерије. Друга жели да смањи зависност од Кине која је један од највећих произвођача литијума у свету.

Ипак, у Србији постоји велики отпор отварању рудника, а протести који су организовани због тога су били једни од највећих у последњих неколико година.

Вучић је на конференцији рекао да литијум за Србију представља велику наду и да ову шансу она неће пропустити.

„Без пуне заштите људских живота и природе неће бити ископавања литујума у Западној Србији, у околини Лознице“, изјавио је Вучић.

Међутим, документација до које је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) указује да су услови за заштиту природе направљени тако да иду на штету природе, да су мењани и усвојени без сагласности дела стручњака.

Наиме, Завод за заштиту природе Србије издао је у августу прошле године услове Рио Тинту за пројекат Јадар који одређују шта је све на том подручју важно да се заштити и како да то учини.

Мејлови, службене белешке и друга документа до којих је дошао ЦИНС показују да је део стручњака у Заводу био против тога, јер се њима не штити природа. Неки од њих су поставили питање могу ли се ови услови уопште издати.

„…Не постоје услови који ће спречити неповратну деструкцију овог подручја (на локацијама експлоатационог поља и депоније) као и станишта бројних врста“, писало је у једном од мејлова.

И поред њиховог противљења, директорка Завода Марина Шибалић је издала услове.

Након овога, неки од начелника су саставили службене белешке у којима су описали шта се десило.

Како је све почело

Неколико дана након посете Олафа Шолца, у Завод за заштиту природе Србије је стигао захтев компаније Рио Сава Експлорејшн, ћерке фирме Рио Тинта у Србији, да им се издају услови заштите природе за пројекат Јадар.

Овај документ представља упутство инвеститору како да реализује пројекат, а да не оштети природу.

Једна од начелница у Заводу је обавештење о томе, заједно са пратећом документацијом и првом поделом обавеза, послала на заједничку мејлинг листу. Њу су чинили запослени из стручних служби, углавном они који ће учествовати у изради услова.

Одмах на почетку, биолог Иван Меденица је одговорио да је након анализе и упоређивања података добио „врло комплексну и готово нерешиву ситуацију“. Према његовом мишљењу, нису постојали услови који ће спречити неповратну деструкцију природе.

Он је тражио да се и друге колеге изјасне да ли су сагласни са њим или мисле да постоји могућност издавања услова. Осморо стручњака се након тога сагласило са њим.

Ипак, решење је нађено у томе да се услови издају без обзира да ли ће инвеститор моћи да их испоштује.

Према документацији, постојала су три тима која су радила на њиховој изради.

Део стручњака је тако био фокусиран да се очувају заштићене врсте биљака и животиња. Други тим бринуо је како да се заштити такозвана нежива природа попут подземних и надземних вода, стена, клисура и пећина. Трећи део стручњака је тражио решење како да се простор који људи користе, попут њива и шума, усклади са пројектом рудника.

Након нешто више од недељу дана рада током којих су радили на условима, 21. августа их је сачекало изненађење.

Директоркини услови

Марина Шибалић је по струци архитекта и пре него што је постала директорка Завода, била је начелница Одељења за озакоњење објеката и инспекцијске послове на београдској општини Савски венац. У то време, председница ове општине је била Ирена Вујовић.

Недуго након што је Вујовић изабрана за министарку заштите животне средине, Шибалић је постала директорка Завода.

У пракси, када директор Завода добије верзију услова од стручних служби, треба да је прегледа и да на њу да сагласност или тражи да се нешто коригује. Он на крају и потписује решење којима се издају услови.

Овог пута, Шибалић је 21. августа уместо сугестија послала своју верзију услова.

Стручњаци су приметили да се садржаји та два документа битно разликују. Између осталих, јавио се и биолог Иван Меденица који је рекао да „кључни услови заштите биодиверзитета нису инкорпорирани“.

Начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одржив развој Ненад Секулић је у коментарима указао да је избрисан пасус у коме се наводи да подручје обухвата станиште строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака и животиња, као и станишта која су приоритетна за заштиту.

Изостављено је више од 60 врста бескичмењака, риба, водоземаца, гмизаваца, птица, сисара, показују коментари Секулића.

Такође, упутио је да би требало дефинисати и нулто стање биодиверзитета – пресек шта у датом моменту постоји од биљака и животиња на том подручју, а служи да би се касније пратило да ли пројекат утиче на то да врсте нестају.

Међутим, сви ови коментари су били узалудни јер је за то време директорка већ издала решење са својом верзијом услова. У њима није променила ништа, па чак ни словне грешке на које је указао Секулић.

Начелници се оградили од услова

Завод за заштиту природе је месецима одбијао да нам достави документацију, а на крају су, кад су нам омогућили увид, део исте сакрили (више у антрфилеу).

Тако, на пример, ЦИНС-у нису дате службене белешке које је сачинило двоје од троје начелника – Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одржив развој и Наташа Сарић, начелница Одељења за геодиверзитет.

У својој службеној белешци Секулић пише да ју је саставио „са циљем указивања на евентуалне последице доношења предметног решења, донетог на начин и у процедури који до сада нису примењени ни виђени у Заводу за заштиту природе Србије“. Он је написао и да је решење које је Завод издао „у тајности припремљено и исто тако у тајности експедовано“ без претходног уважавања мишљења стручњака из више одсека и одељења Завода.

Секулић је уз службену белешку доставио и пратећу документацију која се такође није налазила у предмету који је новинарки ЦИНС-а дат на увид.

И начелница Наташа Сарић је у својој службеној белешци навела да се не слаже са спорним решењем, јер није у складу са условима које су дефинисали стручњаци њеног Одељења за геодиверзитет.

Из Завода за заштиту природе Србије су ЦИНС-у мејлом одговорили да не могу да им омогуће интервјуе са запосленима и директорком, док се пред Повереником води поступак који је покренуо.

(ЦИНС-Н1)