ЦЕВЕС: Буџет Србије за 2026. и даље нетранспарентан, нема објашњења за Ескпо и НИС

Центар за високе економске студије (ЦЕВЕС) оценио је да буџет Србије за 2026. годину није у потпуности транспарентан јер кључне ствари нису објашњене, попут ситуације са Нафтном индустријом Србије (НИС) и специјализованом изложбом "Експо".

"Министарство финансија је повећало транспарентност буџета у последње две године, међутим кључне ствари нису издвојене или се не појављују. На пример, планови за НИС, који су морали да буду описани. Исто тако цело питање Експа није обједињено, али је објављен списак свих пројеката чија реализација је планирана у износу више од 20 милиона евра", рекла је председница Управног одбора ЦЕВЕС-а Кори Удовички.

Планирано је, како је истакла, да се вредност тих пројеката "пребаци", јер се у наредну годину пребацује и 19 пројеката који касне, а међу којима је пројекат за зграду Експо, Национални стадион, саобраћајнице до Сурчина и друго.

"Трошкови су пребачени не само у 2026. већ и у 2027. годину, а за 2027. пребачено је скоро 300 милиона трошкова", рекла је Удовички.

Представљајући анализу буџета за идућу годину Удовички је рекла да су кључне инвестиције, коју су највећим делом финансиране на основу билатералних уговора, тајна, док је реформска агенда захтевала да сви уговори о спровођењу пројеката буду објављени до јуна 2025. на сајту сваког министарства.

"То је заправо требало да буде до краја децембра 2024. године, као и да се надаље објаве и све набавке и како су спроведене. То није испуњено. Други проблем је програмско трошење, односно програмски буџет који то није већ је линијски буџет", рекла је она.

Указала је да касни реализација капиталних инвестиција.

"Питање је ако се планира да се Експо заиста реализује на време, до средине 2027. године, да ли ће и колико то бити још збрзано. Имамо анализе Светске банке које показују да је ефикасност наших инвестиција врло ниска", рекла је Удовички.

Оценила је да морају да постоје програми, да се улаже у знање, додајући да уместо тога у Србији постоје субвенције, односно пресипање од једних ка другима, које могу понекад подићи продуктивност, али често се долази до негативних резултата.

"Уместо планирања и подизања продуктивности имамо затворен процес припреме и усвајања нечега попут развојне стратегије, али ако постоји нешто што би била развојна стратегија наша влада се на то позива кроз 'Скок у будућност', а то није документ. Ми смо добили потврду да то не постоји као владин документ и за тај 'Скок у будућност' не знамо како је донет, али можемо да претпоставимо", навела је она.

Представник ЦЕВЕС-а Војислав Стојановић казао је да је 2024. укупно потрошено 68 милиона евра буџетских резерви, односно 0,08 одсто бруто домаћег производа (БДП), а за више од пола тих средстава не постоји класификација буџетског програма.

"Око 22 одсто ишло је на подршку рада Владе Србије, а 12 одсто на реализацију инфраструктурних програма. Око 72 одсто употребио је Генерални секретаријат Владе, што опет показује нетранспарентност и централизацију. Такође, по 12 одсто и 5,7 одсто употребили су Министарство финансија и Министарство привреде", казао је он.

Стојановић је истакао да се нетранспарентност види и у намени буџетских резерви, јер за већину не постоје подаци, односно потрошено је 36 милиона евра, а девет милиона евра из резерви отишло је у спортске савезе.

Представник ЦЕВЕС-а Лазар Ивановић је истакао да највише средстава у буџету одлази на војску, на безбедност, на полицију, а не на оно што чини једну "паметну" државу, односно у људе и институције.

Додао је да се све више улаже у инфраструктуру, што је начелно позитивно, али да мора да се види која је то инфраструктура.

(Н1)