Централна државна церемонија поводом Дана државности Србије у Орашцу. Обележавању присуствују Вучевић, Брнабић, Гашић

Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Дан се као државни празник слави од 2002. године. Централна државна церемонија обележавања Дана државности одржава се у Орашцу.

Вучевић: Србија ће остати слободарска и неутрална иако многима то не одговара

Премијер Милош Вучевић поручио је током централне државне церемоније поводом Дана државности Србије у Орашцу да данас када обележавамо Сретење Господње, уједно славимо и наше сретење са слободом и истакао да нас завет те слободе и данас опомиње колико будно морамо стражарити да сачувамо своју независност.

"Многима данас не одговара слободарска и неутрална Србија, а ја им са овог места поручујем да ће Србија то остати јер то жели већина њених грађана. Ма какве притиске нам правили, Србија никада неће признати отимање своје територије, Косова и Метохије, нити ће угрозити своје пријатељство са традиционалним савезницима. То је завет Карађорђевих устаника, то је дуг који сви имамо према слободи", нагласио је Вучевић.

Како је навео, сада већ давне 1804. године у Орашцу сабрали су се прогнани, тлачени и понижени како би донели судбинске одлуке.

"Предаја није била опција, као што није ни данас, као што неће бити ни у будућности. Народ је решио да брани своју слободу по сваку цену, јер је добро знао да ће га свака друга одлука вратити у ропство", навео је.

Према речима премијера у том тешком историјском моменту, устаници су се окупили око свог вожда Карађорђа Петровића.

"Након буђења у Орашцу, устанак се распламсао свом снагом. Уз огромну жртву и страдање постављени су темељи изградње модерне српске државе, али и темељи слободе других балканских народа", истакао је Вучевић.

Централна државна церемонија у Орашцу

У Орашцу почела централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју предводи председник Владе Србије Милош Вучевић као изасланик председника Републике.

На почетку је одржан помен за устанике који су на Сретење 1804. године подигли Први српски устанак. Потом су Вучевић и Вишковић положили венце на споменик вођи Првог српског устанка Карађорђу, а уследило је интонирање химне Боже правде.

Обележавању Дана државности присуствују председница Скупштине Србије Ана Брнабић, као и министри одбране Братислав Гашић, информисања и телекомуникација Дејан Ристић, министар пољопривреде Александар Мартиновић, министар културе Никола Селаковић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски.

У знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, односно зачетак модерне српске државе, Србија обележава Дан државности – Сретење. Централна државна церемонија обележавања Дана државности одржана је у Орашцу.

Брнабић: Сретење да нам буде подстицај да заједно радимо за добробит отаџбине

Председница Народне скупштине Ана Брнабић честитала је грађанима Сретење - Дан државности Србије, поручујући да би овај велики празник требало да буде подстицај за све да наставимо да радимо за добробит отаџбине и заједнице, у духу слоге и патриотизма.

Брнабић је на налогу на Инстаграму навела да је данас важно да се сетимо историје која нас је обликовала и вредности које чине темељ наше нације.

"Овај празник нас подсећа на одлучност наших предака и њихову борбу за слободу, правду и достојанство. Сретење је симбол јединства и заједништва српског народа и данас, више него икад, важно је да наставимо да градимо будућност на истим тим принципима", навела је Брнабићева.

Како је додала, јединство је највећа снага у суочавању са изазовима.

"Заједно, као један народ, морамо да наставимо да градимо снажну и просперитетну Србију за све наше грађане. Живела Србија", поручила је.

На Сретење 1804. године, пре 221 годину, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, званично Смедеревског санџака, изабрала је Карађорђа, Ђорђа Петровића, за вожда, предводника.

То је била добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791.

Прва заједничка прослава Србије и Српске

Сретењска академија одржана је у Бањалуци, чиме су Република Српска и Србија ове године први пут заједно обележиле Сретење под слоганом "Саборност и понос".

Заједничко обележавање Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске, један је од закључака Декларације усвојене на Свесрпском сабору прошлог лета у Београду.

Његов избор извесно је био и последица сасвим особеног угледа који је уживао.

Важио је за жустрог, предузимљивог, оштрог и одлучног, али и човека бритке памети. Био је, такође, вешт трговац стоком. Претежни извор знатнијих прихода оновремених Срба са простора Београдског пашалука био је извоз стоке у Аустрију.

Било је познато и да не трпи непослушност, да је каткад прек, па и да лако потеже оружје.

На збору у Марићевића јарузи код Орашца, у средишту Шумадије, одлучено је да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у Београдском пашалуку.

Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, али је углавном невољно толерисан.

Сеча кнезова

Непосредан повод, био је терор дахија познат као Сеча кнезова, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима.

Терор дахија је тада, уместо да спута бунтовност Срба, заправо ненадано довео до распламсавања буне. Претходно су, 1801. године, убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804.

Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део Пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље, Подриње, одакле се буна надаље ширила према југу.

Када је њихов положај постао немогућ, а пад Београда био надомак, дахије су покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804. године, на дунавском острву Ада Кале, у Ђердапу.

Почасна артиљеријска паљба

Поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности, припадници Гарде Војске Србије су у петак истовремено извршили почасну артиљеријску паљбу у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Одстрањивање дахија догодило се уз подршку представника легитимних власти на Босфору.

У првој фази устанка битан моменат био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. године, када су устаници потукли војску Хафиз-паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године.

Исход Првог српског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.

Русија се тада, суочена са Наполеоновом инвазијом, окреће рату против Француза и широку коалицију коју су они предводили.

Турска је Карађорђев устанак угушила 1813. Уследио је егзодус устаничких првака, и самог Карађорђа, потуцање "од немила до недрага" по Аустрији и Русији.

У Србији, Турци у то време спроводе страховит, неописив терор.

Пошто намера примиривања устаника ауторитетом Бећир-паше из Босне није донела резултате, султан на Србе шаље Хафиз-пашу. Био је то преломни моменат, јер од његовог пораза на Иванковцу постаје несумњиво да су Срби у устанку против турске власти уопште.

Уследила је Хаџи Проданова буна 1814. и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.

Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе. Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција.

Српском револуцијом, такође, започиње и процес ослобађања хришћанских народа Југоисточне Европе од Турске. Устанак Грка 1821. уследио је по српском узору.

Борба Срба за независност, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама касније, поред осталог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804–1813), у склопу обнове српске државности, устројио је и низ важних институција, неопходних за поступно обликовање државног устројства, почев од хералдичких знамења, па до Велике школе, највише заслугом Доситеја Обрадовића, првог министра (попечитеља) просвете обновљене Србије, што се узима као далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.

Први Устав Кнежевине Србије

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835. године, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество.

Његов творац Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина "устав". Претходно је коришћен термин "конституција", чему је, уосталом, придавано магловито значење.

Сретењска академија у Крагујевцу

У Крагујевцу у Старој скупштини је у петак одржана Сретењска академија, којом је обележено 190 година од усвајања Сретењског устава 15. фебруара 1835. године.

Давидовић је устројио законско решење по највишим стандардима оновременог поимања политичких слобода, али сасвим непримерено приликама у којима се тадашња вазална Србија налазила.

У то време, ни Аустријско царство, ни Турска, ни Русија, нису имале уставе, а управо су те земље извршиле притисак да се од Сретењског устава одустане.

На снази био само 55 дана

Устројен по узору на најслободоумнија уставна решења оновременог света, попут Француске, односно Белгије, Давидовићев устав, иако усвојен, остао је формално на снази свега 55 дана.

Сретењски устав био је подељен на 14 поглавља и садржао је 142 члана.

Предвиђао је пуну поделу власти на законодавну, судску и извршну. Замишљено је да књаз и Совјет деле извршну власт.

Веома важно, Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања и пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство.

Поређења ради, у Хабзбуршкој монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49. године, у Русији до 1861. Његов творац, Димитрије Давидовић, био је знаменити новинар, дипломата, министар.

Устав који је написао, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, био је крајње слободоуман, осим ретких изузетака попут Француске, Белгије, или САД. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

(РТС)