Чедомир Чупић: Пресељавање људи је понижавање људи, Ви њих и не сматрате људима, већ неким бројкама. Опозиција да постави захтев да на локалним изборима не могу да гласају људи који ту живе мање од годину дана

Један од захтева које би, да је на месту опозиције, поставио јесте да на предостојећим локалним изборима у одређеном месту не могу да гласају људи који су се пре мање од годину дана ту населили, јер се нису довољно саживели са урбанитетом и не могу да увиде све локалне проблеме, рекао је универзитетски професор Чедомир Чупић, додајући да је то закон који постоји у многим местима у свету.

Тешко је рећи шта би опозиција у оваквој ситуацији требало да уради, навео је Чупић за Н1.

„Са аспеката етике дужности, дужност би била да у нечему што је непоштено човек не учествује. Но, политички живот је много фелксибилније. Сада се ту постављају дилеме учествовати или не учествовати. У овим околностима само учешће се доводи у питање јер нема никаквог разумевања од стране власти да (се призна) оно што је евидентно утврђено – премештање људи, страшне манипулације… Институције које треба да утврде како 30 људи живи у 50 квадрата, трафостаницама, водоводу, на броју нула… Тешко ће се излазити на ове изборе, ако се не буду макар неки минимални закони испунили“, рекао је Чедомир Чупић.

Према његовом мишљењу, кључни захтеви би били да под озбиљном контролом буде бирачки списак, те да у Београду не могу да гласају они који су се у последњих годину дана пријавили пребивалиште у главном граду.

„У свету то постоји. Ако тек 12 месеци живите у неком граду, сматра се да се нисте још довољно саживели са урбанитетом. Ово је везано за јавни интерес свих грађана, људи који су тек купили стан овде, они не могу да знају све проблеме Београђана“, навео је он.

РТС би, додаје, барем требало да се „ослободи“ и да опозиција има могућност да заиста изнесе своје аргументе на јавном сервису.

„Јако је важно да све општине и градови у Србији, чак и они у којима су већ одржани избори, иду истовремено на изборе и да се више никад не деси да локални и парламентарни избори буду истог дана“, навео је он.

Да ли ће преседница Скупштине усвојити сваки предлог, како је рекла, тек ћемо да видимо, сматра Чупић.

„То ми делује као неки притисак споља. И није то притисак, него помоћ од развијених земаља. Ми се налазимо у неком предуговорном стању са ЕУ и то треба да се поштује. Јучерашњи састанак, то није био дијалог… Мислим да је међународна заједница требало да временски прерасподели своје препоруке и каже нпр. првих пет да се примене до тада, других 10 до тада. Овако, они од 25 изаберу оне најбезазленије и нису везане за тренутни тежак проблем, већ за неке предстојеће изборе. Када имате посла са онима који стално манишулишу и злоупотребљавају своје функције, морате се и временски ограничити и рећи ‘сада, за ове изборе мора да се уради то и то’. То би била велика помоћ и демократизацији и освешћавању грађана ове земље“, навео је.

„Људе које пресељавају, они и не виде као личности, већ бројеве“

Пресељавање људи је понижавање људи, истиче.

„Ви њих и не сматрате људима кад их тако пресељавате, већ неким бројкама, неким бедницима који више не живе као личности, већ јединке. Те јединке да би преживеле, прихватају све. Не могу да оптужим те људе, они су у невољама. Али овај свесни део друштва треба жестоко да притисне оне који те људе искоришћавају. Ти људи нису у том стању јер тако желе, већ јер им се не пружа прилика, могућност… Гледао сам и доживљвао то као једну велику трагедију тих људи, али и свих нас“, рекао је и додао да организовано друштво појединцу пружа барем елементарне могућности да достојанствено живи.

На власти код нас су људи које може „у пристојност да доведе само спољни утицај кад им каже да нешто не може да ради“, сматра.

Видели смо, додаје, још раније да ако опозиција бојкотује изборе, власт измисли неке нове странке које глуме опозицију.

„Бојкот је раније имао смисла, сада не знам. Када понављате нешто исто, питање је какви ће бити резултати. На крају, и амбасадор САД, најмоћније државе на свету, каже да није за бојкот, то значи да ће та земља прихватити ове изборе иако они суштински нису ни легални, ни легитимни“, рекао је Чупић.

„Политичка слобода је највећи степен слободе“

Упитан о Резолицији о Сребреници, Чупић је поменуо Јаспрерса, једног од највећих филозофа 20. века, коме је супруга била Јеврејка, и коме су Немци нудили да оде у Швајцарску, али без своје жене.

„Он је остао, пропатио и после рата рекао да ако сви грађани Немачке не прихвате да су починили злочин над Јеврејима, никада неће бити политички слободни. И онда је почела денацификација. Ослобађате се признањем да је неко у име вас, независно што то нисте били ви, починио злочин. Према томе, прихватити нешто што је већ у свету осуђено, нормално је. Политичка слобода је највећи степен слободе. Прихватити то није страшно, али у овом трену се тиме манипулише. То није требало да се ради у екстремним ситуацијама избора“, закључује он.

„Неодговорност и државних органа и медија“

Коментаришући медијско извештавање у случају нестанка и убиства Данке Илић, у ери високох технологија, где за секунд можете да добијете све вести, то се често користи у сензационалистичке сврхе, објаснио је.

„‘Да се људи забављају’ приче се праве од нечег што је веома озбиљна и тешка трагедија. То све говори да је на делу једна велика неодговорност, посебно државних органа који то треба да раде на један професионалан начин“, подсетио је.

Ако је заиста један од њих признао злочин, једино решење је ефикасно суђење, додао је.

„Са друге стране, ви њима омогућујете да једног дана, ако њихова савест проради, кажу шта су урадили са телом. Незамислива је ова ситуација за родитеље, ем им је дете нестало, ем не могу чак ни да је сахране и опросте се“, казао је.

(Нова.рс)