Branko Radun: Sa hiljade niti smo isprepletani sa EU

Posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima u Haškom tribunalu iz političkog vrha i iz Srpske pravoslavne crkve stižu različite izjave o tome da li Srbija i dalje treba da ide ka Evropskoj uniji. Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da Kosovo ne može da bude oteto od Srbije nikada i da bi bio red da počnemo pregovore sa EU ili da nam kažu za koliko godina to možemo da očekujemo.

Njegov savetnik Oliver Antić ocenio je da se može zaključiti da EU nema veliku želju da Srbija u nju uđe. Istovremeno, patrijarh srpski Irinej, na parastosu srpskim žrtvama ratova iz devedesetih godina prošlog veka poručio je da Srbija ne treba da ide u EU ako nas uslovljavaju Kosovom i da „svoj mali čamac treba da vežemo za veliki brod našeg velikog slovenskog bratskog naroda”.

Komentarišući ove patrijarhove reči, premijer Ivica Dačić je istakao da Srbiji niko neće vratiti Kosovo, ako odustane od EU. On je ukazao da ne treba polaziti od toga da će EU tražiti od nas priznanje nezavisnog Kosova.

Na stranu to što je, povodom pomenute patrijarhove izjave, poslanik DS-a Borislav Stefanović juče rekao da je crkva jako važan društveni faktor, ali da treba da se čuva ulaska u politiku i vođenja državnih poslova i što je predsednik LDP-a Čedomir Jovanović naveo da crkvi nije mesto u politici, očigledna je izvesna razlika u stavovima Predsedništva Srbije i SPC, s jedne strane, i vlade, s druge strane. Kolika je ta razlika?

Politički analitičar Branko Radun smatra da nije velika niti suštinska, već da su to više različiti aspekti iste priče. „Pošto je Dačić kao premijer operativni organ, on na tom nivou mora da sarađuje sa EU. A naša vlada i da hoće ne može da prekine taj proces. Suviše smo, sa hiljade niti, isprepletani sa EU, da on ne može, recimo, da kaže: ’Mi sad prekidamo sa EU’. A ne postoji ni politička ideja ni volja da se prekida saradnja sa EU. Mislim da se mi ni ne pitamo o tome nego se pita EU. S druge strane, izjave patrijarha i predsednika su odraz stanja duha u Srbiji, da smo mi poniženi i uvređeni odlukama tribunala i EU”, kazao je Radun.

U uverenju da je EU blokirala naš put evrointegracije i da je patrijarh rekao ono što većina ljudi u Srbiji misli „kojima je dosta nepravdi i poniženja iz institucija Brisela i Haga”, Radun ističe da je „problem to što zemlja sada ne zna šta da radi”. „Mi kao narod želimo u EU, jer mislimo da ćemo tamo bolje živeti, a, s druge strane, imamo jako negativan stav prema institucijama te Evrope. Kad ovde kažete Solana ili Karla del Ponte, to su najnepopularnije ličnosti, a, istovremeno, EU je popularna. To je naša šizofrena situacija”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da takva situacija traje odavno i da će još potrajati.

Da će tako biti misli i njegov kolega Dejan Vuk Stanković. „Mislim da će ovo stanje stvari koje definiše te protivurečnosti u izlaganjima političara i uticajnih društvenih subjekata, kao što su Crkva ili Akademija nauka, potrajati, jer mi smo daleko od toga kada stvari možemo da gledamo krajnje racionalno, hladne glave i sa svešću o tome šta nam valja činiti”, kaže on.

Stanković je uveren da različitost u političkim stavovima u neku ruku pokazuje koliko je pitanje odnosa prema EU, odnosa u regionu i pitanje stava Srbije prema Kosovu komplikovano i osetljivo i u ovom trenutku jako teško rešivo.

Čitavu stvar, prema njegovim rečima, takođe, komplikuje to što EU nema više onaj entuzijazam za priključivanje novih članica kakav je ranije postojao i što je izvesno da u sledećih nekoliko godina ona neće izgledati isto kao što je do sada izgledala.

Stanković zapravo misli da je situacija u kojoj se Srbija nalazi odraz duha vremena u kojem živimo. „Politička konfuzija koja postoji pokazuje zapravo da mi još uvek oscilujemo između velikih ekstrema i da je jako teško sadašnjoj političkoj garnituri, bez obzira na to da li se radi o vlasti ili opoziciji, da pronađe neku čvrstu političku agendu”, rekao je on.

Ističući da su mnoga različita opredeljenja iskazana u proteklih nekoliko dana, kao i da je mnogo različitih interpretacija događaja, na osnovu kojih je teško stvoriti čvrst plan i jasno reći šta treba raditi povodom pitanja EU, Stanković ukazuje na to da se zemlja sada suočava sa pravom političkom cenom evropskih integracija, koja podrazumeva bolne ustupke povodom pitanja Kosova, za koje je otvoreno pitanje da li će ona biti spremna da ih pruži. I drugo, što se takođe pojavljuje, jeste činjenica da će se od Srbije zahtevati da uspostavlja dobrosusedske odnose sa svim državama u regionu, što je negde uslov evropskih integracija, koji sam po sebi nije problematičan. Naprotiv, čak je moralno i politički poželjan. Ali u istorijskom kontekstu ratova iz devedesetih godina prošlog veka on je povezan takođe i sa ne tako malom moralnom i političkom cenom koju bi trebalo da plati naše društvo.

B. Čpajak

(Politika)