Борис Мијатовић, Зелених у немачком Бундестагу: Већина медија у Србији под контролом државе, озбиљне обмане у вези са бирачким списком морају да буду независно истражене од стране међународних тела

Посланик Зелених у немачком Бундестагу Борис Мијатовић рекао је за Демостат да се искрено нада да ће комисија унапредити изборне услове у Србији. "Оно што је моја лична сугестија јесте да се искористи шанса за снажније међународно посматрање избора, што је и предложено", нагласио је.

Мијатовић сматра да је “озбиљни поремећаји, као што су обмане у вези са бирачким списком морају да буду независно истражене и рашчишћене од стране међународних тела”.

„Од највећег је значаја да грађани Србије стекну могућност да верују у своје институције и да те институције буду демократски изабране. Влада Србије мора да се на прикладан начин позабави озбиљним поремећајима забележеним на изборима одржаним у децембру 2023, а проблеми који се на то односе морају да буду решење“, поручује саговорник Демостата.

Борис Мијатовић је недавно разговарао са представницима листе “Србија против насиља”. Састанку у Бундестагу присуствовали су и социјалдемократа Јосип Јуратовић, као и посланик Либерално-демократске странке Томас Хакер. Главна тема разговора била је како створити правичне, равноправне услове за све учеснике избора.

Демостат подсећа, опозиција у Србији залаже се, између осталог, за формирање комисије, коју би чинили представници власти, опозиције и релевантних организација цивилног друштва која ће имати извршна овлашћења за континуирани надзор над бирачким списком и ревизију бирачког списка.

Упитан како оцењује захтеве опозиционих странака да локални избори у Србији, укључујући гласање у Београду, буду одложени до јесени, Мијатовић наводи:”ти избори су већ одложени”.

„Нажалост, Влада Србије је у протеклих неколико година често расписивала изборе, али расписивање превремених избора треба да буде изузетак а не правило. Грађани не треба да буде поверење у вредност свог гласања“, сматра овај немачки посланик.

Коментаришући чињеницу да је немачки политичар Кнут Флекенштајн у име Европског парламента био један од посредника раније фазе дијалога о унапређењу изборних услова у Србији, који није дао резултате, Мијатовић каже “уопштено говорећи, избори не треба да буду ствар страначке политике већ захтевају слободне и правичне темеље”.

„Владавина права треба да стоји изнад било којег политичког интереса. А демократски оквир за функционисање бирачких места пре и током гласања, као и приликом бројања гласања мора да буде неутралан што се тиче политичког садржаја. Србија треба да се врати демократским темељима“, напомиње Мијатовић.

Поводом актуелне политичке ситуације у Србији, саговорник Демостата констатује да је процес придруживања Европској унији важан за српску економију и за грађане Србије.

„Грађани Србије имају блиске везе са државама ЕУ на личном нивоу, на пример, многе породице имају чланове породице који живе у некој од држава Уније, попут Немачке, а српске компаније такође послују у многим државама ЕУ. Дакле, ЕУ је много ближа стварности људи него политика изолације за коју ми се чини да српска влада тренутно води, поручује Мијатовић.

Говорећи о медијској ситуацији у Србији, Борис Мијатовић наглашава да су “независни медији једна од најважнијих сила у демократском друштву”.

„Медији не смеју да заузимају политичке стране или да подлажу утицајима, нити да буду пристрасни у изборним кампањама. Слобода медија је један од најважних принципа било којег демократског друштва и подразумева недостатак мешања државе. Нажалост, медији у Србији се тренутно суочавају са веома тешком ситуацијом јер је већина медијских компанија под контролом државе и заступа одређено политичко мишљење. Дакле, стиче се утисак да грађани на располагању немају независан извор информисања“, истакао је.

Упитан како оцењује реакције власти у Србији на препоруку да Косово постане члан Савета Европе, Мијатовић наводи да честита Парламентарној скупштини Савета Европе “на овом историјском гласању”.

„Када је реч о бојазнима за српску заједницу на северу Косова, управо би супротна одлука смањила права српске мањине на Косову. Чланство Косова у СЕ би оснажило стандарде за људска права јер би се тако осигурао приступ Европском суду за људска права за правосуђе Косова, укључујући мањине“, тврди Мијатовић.

Оцењујући утицај предложене Резолуције о Сребреници на односе између држава на Западном Балкану, као и на односе Србије и Немачке, Мијатовић каже да би проглашење 11. јула за међународни дан сећања на геноцид извршен у Сребреници 1995. представљало “важан корак у опхођењу према прошлости”.

„Оно што се десило 11. јула 1995. јесте огромна трагедија која баца своју сенку и на садашњост. Немачка осуђује било какав покушај да се оспори геноцид у Сребреници и стоји уз све људе у региону који су погођени овим ужасним ратним злочином“, закључује Борис Мијатовић.

(Н1, Демостат)