Bivši šef OFAC-a DŽon E. Smit: Američka vlada neće dozvoliti da novac od NIS-a ode u Moskvu, Srbija mora da ponudi rešenje

 Kancelarija za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAK nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, što znači i zaustavljanje rada rafinerije. O ovoj odluci, o čitavom procesu odlučivanja u Vašingtonu i tome kako OFAK zaista funkcioniše, za N1 govorio je DŽon E. Smit, koji je 11 godina u proveo u toj instituciji, a od 2015. do 2018. bio na njenom čelu.

N1: Najnovija vest koju imamo jeste da je predsednik Vučić rekao da nema pozitivnih vesti iz SAD. Srbija nije dobila licencu od OFAC-a da nastavi snadbevanja naftom. Da li vas je ova odluka iznenadila? Na kraju krajeva ovo jeste 54. dan od uvođenja sankcija. Licence su dobijane od januara pa do oktobra, ali su u oktobru zaustavljene.

"Nisam iznenađen. Zapravo, mislim da je američka vlada iz perspektive sankcija bila neverovatno strpljiva i da se neko vreme i povukla. Ovo nije samo odluka OFAC-a. Ovo je odluka cele američke vlade, odluka “čitave administracije”, koja dolazi iz Bele kuće i Stejt departmenta, ali je Ministarstvo finansija, odnosno OFAC, to koje formalno izdaje odluku. Generalno, kada OFAC i američka vlada uvedu sankcije, daju period možda od tri meseca, često i do šest meseci, da kompanije ili vlade promene ponašanje u vezi sa principom koji je važan za SAD. Ovde su SAD praktično dale 11 meseci da se ovo pitanje reši. I mislim da je ova odluka namenjena tome da iznudi odluku - iznudi prodaju ili drugo razduživanje/izlazak iz vlasništva".

N1: I kao što ste pomenuli, to je trajalo 11 meseci. Da li vas je iznenadilo što je tako dug rok dat srpskoj vladi? I s druge strane, da li vas je iznenadilo to što srpska vlada ništa nije uradila po ovom pitanju, već je samo imala pristup “sedimo i čekamo”?

"Dakle, desile su se dve stvari. Prvo, očigledno je došlo do velike promene u vladi Sjedinjenih Država. Bajdenova administracija je uvela ove sankcije u januaru, neposredno pre nego što je predsednik Bajden napustio funkciju. Trampova administracija je po preuzimanju vlasti zauzela drugačiji pristup i pokušala da pregovara, da u mnogim aspektima sarađuje sa Rusijom. I tek u oktobru je Trampova administracija uvela svoje prve značajne sankcije prema Rusiji, i to konkretno prema ruskoj energetici, kada je sankcionisala Rosnjeft i Lukoil. To je bio signal da je Trampova administracija konačno odlučila da zaoštri stav prema ruskoj energiji. Dakle, postojao je period neizvesnosti oko toga šta će Trampova administracija uraditi. Druga stvar koju treba da kažem jeste da ne znam šta je srpska vlada možda uradila ili nije uradila. Koliko ja znam, mogla je da pregovara, ali ruska vlada možda nije bila ozbiljna u pregovorima dok pitanje nije bilo “prisilno otvoreno”. Sada je pitanje prisilno otvoreno."

N1: Sada čujemo od predsednika, na istoj konferenciji, da Rusi ne žele da prodaju NIS. Gde to, iz vaše perspektive, ostavlja Srbiju? Mislim, Srbija verovatno želi i verovatno će morati da preuzme NIS. Ali predsednik Vučić je takođe rekao da bi Rusima dao značajnu količinu novca za NIS. Da li mislite da su Amerikanci zabrinuti da bi taj novac mogao završiti u Moskvi i finansirati i rat u Ukrajini?

"Da, Vašington bi bio zabrinut zbog toga. Mislim da bi iz perspektive američke vlade opšti pristup u ovakvoj prisilnoj investiciji bio da se zahteva da svaki novac koji pripada ruskoj kompaniji bude položen na zamrznuti račun i da ruskoj kompaniji ne bude dostupan sve dok se sankcije ne ukinu. Ne zvuči kao da je to ono što Rusi žele. Ne iznenađuje — ne žele da im novac bude zamrznut. Zato će pokušati da iznude najbolji mogući dogovor. I na srpskoj vladi je da vodi ozbiljne razgovore sa OFAC-om, jer američka vlada neće blagonaklono gledati na to da značajna suma novca ode u Rusiju."

N1: A koje su tačno, da kažemo, “crvene zastavice” na koje američka vlada, OFAC i Stejt department gledaju kako bi bili sigurni da novac ne završava u Rusiji, da ne finansira određene strukture, i da nema de fakto kontrole Moskve nad time?

"Mislim da ste upravo nabrojali crvene zastavice. Prvo će želeti da vide šta se dešava s novcem. Američka vlada bi generalno želela da novac bude položen na zamrznuti račun u banci u Srbiji ili negde drugde u Evropi ili van Rusije, uz jasnu odredbu da je taj novac zamrznut dok se sankcije ne ukinu.

Drugo, želeće da vide da ne postoji nastavak većinskog vlasništva ili kontrole bilo kog ruskog sankcionisanog subjekta ili bilo kog drugog sankcionisanog subjekta. I želeće jasne dokaze da je to zaista slučaj.

Obično žele da vide upravne odbore koji nemaju veze s Rusijom ili ruskim energetskim kompanijama. Želeće da vide rukovodioce i direktore koji nemaju veze s ruskim energetskim kompanijama. I želeće da vide da se operacije počinju razdvajati, da nisu u potpunosti oslonjene na Moskvu."

N1: Dakle, hipotetički, ako Srbija preuzme NIS i ne da novac Rusiji ili ga stavi na zamrznuti račun, koliko bi trebalo da se sankcije ukinu?

"Deo toga bi zavisio od obima dogovora koji bi postigli sa američkom vladom. Najverovatnije je da, ako Srbija iznese ponudu koju je američka vlada spremna da prihvati, OFAC može da izda ono što se zove opšta licenca (general license) koja omogućava određene aktivnosti tokom definisanog perioda, recimo tri meseca.

Zatim bi kompanija i Srbija imale to vreme da počnu da sprovode obaveze koje je srpska vlada preuzela prema Vašingtonu. OFAC i američka vlada bi potom pratili sprovođenje. I u nekom trenutku sankcije bi mogle biti ukinute. Ali ono što se prvo obično dešava jeste izdavanje opšte licence koja privremeno omogućava aktivnosti. Ona je javna, svi je vide.

A posle nekog vremena, kada je Vašington zadovoljan, sankcije se zaista ukidaju i taj subjekt se uklanja sa OFAC liste."

N1: Postoji i zabrinutost da bi ovo moglo da pokrene sekundarne sankcije prema Srbiji koje bi mogle da utiču na platni sistem u celoj zemlji. U kojim okolnostima Vašington zapravo poseže za takvom vrstom sankcija?

"Sekundarne sankcije se retko koriste, ali se koriste samo kada neka vlada i njene kompanije ne obraćaju pažnju na OFAC i poruku koja dolazi od predsednika i njegove administracije.

U ovom slučaju, na primer, ako srpske kompanije i druge institucije nastave da posluju s tim subjektom i finansiraju operativne aktivnosti, američka vlada bi mogla da uvede sekundarne sankcije protiv finansijske institucije ili druge kompanije koja je uključena, u suštini da bi poslala poruku da je ozbiljna, da je Vašington ozbiljan u nameri da vidi promenu.

Zato generalno ne vidite banke koje su spremne da prkose i ignorišu američku vladu i OFAC pravila - jer ako to urade, sutradan mogu da prestanu da postoje. Pošto, ako završe na OFAC listi, nijedna druga banka na svetu neće želeti da ima bilo šta sa njima."

N1: Kada vlada kaže da to pogađa veliki broj ljudi, da je puno ljudi zaposleno u toj rafineriji, da mnogo ljudi zavisi od energetskog sektora - postoji li način da američka vlada kaže da bi ovo moglo značajno uticati na humanitarnu i ekonomsku situaciju u Srbiji i onda nešto uradi povodom toga?

"Apsolutno. Mislim da je to razlog zašto gotovo godinu dana niste videli akciju američke vlade od trenutka kada su sankcije prvi put uvedene u januaru. Američka vlada je, prvo preko Bajdenove administracije, a zatim preko Trampove administracije, radila sa velikim brojem zemalja i njihovih kompanija koje su bile pogođene, i očekivala da vidi promenu.

Ovde, posle 11 meseci, mislim da Vašington kaže: nismo videli dovoljno promene. I tako, iako bi bez sumnje postojali humanitarni i ekonomski efekti u Srbiji, američka vlada to meri u odnosu na 11 meseci rata u Ukrajini i razaranje, nasilje i smrt koji su se tamo dogodili.

Dakle, to je i dalje balansiranje. Ali posle nekog perioda američka vlada kaže: očekujemo da vidimo promenu."

(N1)