Biljana Stepanović: Koliko će još izdržati telesina na staklenim nožicama i šta ćemo u „danu posle“

Najzad je mudro rukovodstvo države Srbije oličeno u predsedniku Ćacilenda dovelo zemlju u ćorsokak. Osim opšte propasti vešte i pametne spoljne politike, gde je doživeo debakl na svim frontovima, predsednik Ćacilenda (eufemizam za sramotu, ruglo i stecište društvenog taloga u samom centru glavnog grada države Srbije) ima u kući baš akutni problem: kako će da ispuni zahteve Dijane Hrke? Dani su u pitanju.

Da uhapsi sam sebe? Izgleda da toj opciji nije sklon, pošto ne sme da dozvoli ni svedočenje Gorana Vesića koji redom operiše sve unutrašnje organe, e da bi se izbeglo njegovo saslušanje. Nepouzdan je taj Vesić i izgleda veoma ljut, ko zna šta bi sve mogao da kaže. Istinu, vrlo verovatno.

Šta je onda druga opcija? Da pusti Dijanu Hrku da umre? To bi mogao da bude okidač za vrlo haotičan i po njega izvesno nepovoljan kraj vladavine. Ruku na srce, kraj je već sasvim izvestan, a što više prolazi vreme i što više nerazumnih i nenormalnih poteza vuče, svoju poziciju čini sve nepovoljnijom.

Najbolji trenutak za povlačenje je prošao. Više nije u stanju da odglumi normalnost ni pred stranim gostima, sva prenemaganja je odbacio (svesno ili pod dejstvom svoje prirode koja je probila obruč) pa je huliganskim nastupom za govornicom sablaznio prisutnog Andreasa fon Bekerata, novog šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Nije uspeo da nađe ni kontra-majku kojoj su "blokaderi" ubili dete, pa da uspostavi ravnotežu kako je on zamišlja. Bez toga nikako nema ravnoteže, koliko god se upinjao.

A zašto se predsednik Ćacilenda uporno upinje da iskopira sve što studenti i gnevni građani urade i da napravi takvu istu kontra akciju? Zašto je maltretiranje Dijane Hrke dostiglo monstruozne razmere koje se gade čak i mnogim dojučerašnjim pristalicama?

Ima više razloga, ali je jedan glavni: pokušajem da se Dijana Hrka slomi, iskompromituje, psihološki i medijski isecka na komade, zapravo se grozničavo radi na tome da se odvrati od pomisli da joj se pridruži još neko od ostalih roditelja koji su nemarom sistema, njegovim nečinjenjem ili direktno pogrešnim činjenjem, izgubili svoju decu. Ima ih premnogo. Dubona, Malo Orašje, Ribnikar, nadstrešnica. Svi oni su najjače optužnice protiv ovoga što živimo.

Nije izvesno šta Srbiju čeka u bliskoj budućnosti. Šta će biti sa NIS-om, a time i sa redovnim snabdevanjem derivatima nafte, nije u našim rukama. Šta će biti sa gasom, čekamo Novu godinu i novi dogovor sa Rusijom koja nam je jedini snabdevač. Šta će biti sa ekonomijom, kursom dinara, inflacijom, cenama, radnim mestima, grejanjem zimus, zavisi od razrešenja prva dva pitanja.

Jedino što je sasvim izvesno, to je da je ovaj radikalski anti-sistem prevaziđen i potrošen i da je ostao u prošlosti. Kao i njegov guru. Koliko će njegove staklene nožice još moći da nose tu telesinu, koliko ćemo se još tačno sa njim mrcvariti i da li će izbori biti način da ode, to trenutno ne znamo, ali na odgovor sigurno nećemo čekati godinama, već mesecima.

Naše je da već sada, na vreme, razmišljamo o tome kako da nam se ovako nešto zaista više nikad ne ponovi. Da spremni sačekamo famozni „dan posle“. A šta će u tom „danu posle“ biti sigurni znaci da smo na putu da ozdravimo i damo sebi šansu da se priključimo zajednici demokratskih zemalja?

Odgovor je dao Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Proglasa. Pošto ne bih mogla to da sažmem bolje, samo ću preneti predloge koje je profesor Jovanović izneo na promociji svoje knjige „Zapisi iz pravno-političkog podzemlja“, šta bi tog prvog dana posle trebalo narodu da kažu nosioci glavnih funkcija u državi Srbiji. Idemo redom:

Predsednik Vlade Srbije: “Ova vlada će zaista voditi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje”.

Ministar za državnu upravu: “Političko opredeljenje ma kog zaposlenog u državnoj upravi i javnim službama je njegova lična i privatna stvar i nije kriterijum za zapošljavanje, napredovanje ili prestanak radnog odnosa”.

Ministar za socijalna pitanja: “Nikad više status korisnika socijalne zaštite ne sme biti predmet političke zloupotrebe i manipulacije”.

Vrhovni javni tužilac: “Od danas se više ne primenjuje tužilačka krilatica da svaki predmet ima svoje vreme”.

Predsednik Ustavnog suda: “Ponovo radi Ustavni sud! Ponovo radi Ustavni sud!”

Predsednik Narodne skupštine: “Predsedavaću Narodnom skupštinom tako da onaj ko prvi put na TV gleda skupštinsko zasedanje, neće moći sa sigurnošću da kaže da li sam poslanik/ca iz redova vlasti ili opozicije”.

Predsednik Republike: „Nikada neću upotrebiti zamenice “mi” i “oni” kada govorim o građanima Srbije, ili im se obraćam. A obraćaću im se putem medija samo o državnim praznicima, ili kada za to postoje naročiti razlozi”.

I to je to. Kad ove rečenice budemo čuli, znaćemo da smo zakoračili na put spasa.

(N1)