Београд: На Старом сајмишту обележен Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату

Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату биће обележен данас на Старом сајмишту.

Биће одржана и централна манифестација обележавања Дана Музеја жртава геноцида у Народној библиотеци Србије. Предводиће је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, а присуствоваће јој велики број високих државних званичника, директора националних, покрајинских и локалних установа културе, представници традиционалних цркава и верских заједница, амбасадори, градоначелници и председници општина, истакнути стручњаци и ствараоци…

Директор Музеја Дејан Ристић рекао је за РТС да та институција свакодневно ради на идентификацији жртава из Другог светског рата. Важно је жртвама вратити идентитет, то је најтужнији списак у нашем народу, али никада нећемо моћи да идентификујемо апсолутно све жртве, истакао је Ристић.

Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида рекао је да ће по први пут Дан музеја жртава геноцида ове године бити обележен на територији не само читаве бивше Југославије, већ и у бројним европским земљама, попут Холандије, Норвешке, Француске и других држава.

Према његовим речима, сви заједно обележимо успомену на сопствене жртве Другог светског рата, а пре свега на Србе постраделе услед последица геноцида која је над њима починела Хрватска држава у Другом светском рату.

Први пут Срби ће дан сећања на жртве геноцида обележити широм бивше Југославије. Венци ће положити на Сајмишту, у Јајинцима, Крагујевцу, Краљеву и Доњој градини, биће служене литургије.

„Сваке године 22. априла, Света архијерејска литургија се служи управо у Млаки, у једном од подлогора Јасеновца. Више хиљада наших сународника је већ у Јасеновцу и у Млаки, и припремају се за учешће у литургији“, напоменуо је Ристић.

Идентификација жртава

Ристић је истакао да Музеј жртава геноцида врши идентификацију жртава Другог светског рата и да у овом тренутку у онлајн бази која се налази на интернет презентацији Музеја, идентификовано је и представљено више од 670 хиљада људи који су страдали у Југославији у Другом светском рату.

Процењени број је, како каже, неупоредиво већи од тога.

„Ми свакодневно вршимо идентификацију и свакодневно уносимо нове податке. То је најтужнији списак у нашем народу. Зато што сваки пут када унесете податке у ту базу, ви идентификујете нову жртву и свесни сте тога да је тај посао онај који ће трајати годинама, још и са друге стране свесни сте да ће тај списак само расти и он ће расти до одређеног броја до кога наука у овом тренутку може да дође. Никада нећемо моћи да идентификујемо апсолутно све жртве“, објаснио је Ристић.

Директор Музеја жртава геноцида наглашава да је важно је жртвама вратимо идентитет, да им вратимо људско достојанство.

„Постоји формулар који садржи 14 података о свакој жртви рата, име и презиме, име родитеља, датум и место рођења, професија, место где се лице налазило 6. априла 1941. године, начин смрти, место смрти, узрок смрти, ко је починилац, да ли постоји гробно место или не и, наравно, одакле се повлаче ти подаци, који је то историјски извор“, каже Ристић.

„Геноцид над Србима спроведен је на целокупној територији НДХ“

Напоменуо је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на територији Балкана, односто то је био систем концентрационих логора смрти Независне Државе Хрватске са епицентром у Јасеновцу.

„Геноцид над Србима догодио се и спроведен је на целокупној територији Независне Државе Хрватске, од краја априла 1941. па до почетка маја 1945. Његов стварни и симболички епицентар био је Јасеновац“, каже Ристић.

Додаје да се Јасеновац сматра у светској историографији, не само у нашој, за најбруталније губилиште у периоду другог светског рата у читавој Европи.

„Он се издваја, нажалост, по бруталности, по масовности, по начинима мучења жртава. Суштина није била само у томе ликвидирати припаднике српског, јеврејског, ромског народа и све оне који су се супротстављали режиму НДХ, већ је суштина била мучити што је дуже било могуће, а онда их још бруталније погубити. И то је оно по чему је Јасеновац апсолутно јединствен у читавој Европи“, нагласио је Ристић.

Како каже, важно је да интернационализујемо тему страдања Срба у Другом светском рату, посебно имајући у виду савремене изазове пред којима се налазимо, када многи негирају да се у Другом светском рату догодио геноцид, када многи умањују број, негирају карактер тог геноцида, његову територијалну распрострањеност и много тога другог.

„Важно је да се наоружамо знањем, како бисмо знали да на достојанствен начин, као потомци жртава можемо да одговоримо шта се догодило у Другом светском рату“, рекао је Ристић.

(РТС, Н1)