Архитекта Тихомир Дичић: На Кошутњаку ће бити заузето 14 хектара зеленила новопланираним пројектом изградње стамбено-пословног комплекса

Архитекта и активиста Тихомир Дичић наводи да ће на Кошутњаку бити заузето 14 хектара зеленила новопланираним пројектом изградње елитног стамбено-пословног комплекса.

Текст архитекте Дичича, који је настао као одговор на интервју који је архитекта Бојан Ковачевић дао за недељник Време, где се осврнуо на критику првонаграђеног конкурсног решења за простор Авала филма и ДИФ-а на Кошутњаку, преносимо у целости.

Податак да ће на Кошутњаку бити заузето минимално 14 хектара зелених површина и шуме шира јавност могла је да прочита у тексту који сам написао као реакцију на интервју који је професор Владимир Лојаница дао за недељник Време средином децембра 2025. године. Ову информацију су касније преузели и активисти. Уз текст сам приложио и графички прилог који приказује површине коју ће заузети нова градња. Овај документ је настао на начин тако што је сателитски снимак садашњег стања простора преклопљен са картом првонаграђеног конкурсног решења која је јавно доступна са сајту где су објављени резултати конкурса. На жалост Друштво архитеката Београда, које је расписало овај конкурс, није омогућило да комплетни конкурсни радови буду дати на увид јавности, иако је то била добра пракса раније. Ако обрађивачи плана из Проаспект студија или неко од чланова стручног жирија жели да демантује ову информацију треба то да учини уз помоћ прецизних графичких прилога.

Карта урађена анализом прилога који су јавно доступни у каталогу конкурсних решења

Претходни план из 2020., који помиње и колега Ковачевић, је био далеко штетнији и имао је у плану сечу преко 30 хектара шуме (информације сам преузео од Министарства простора и РЕРИ-ја). Ако упоредимо ове податке можемо и да квантификујемо како се инвеститор односи према простору када ради уз подршку политичких елита или када у процес пројектовања укључи струку. У овом случају, кроз архитектонски конкурс који је валоризовао стручни жири, апетити инвеститора су преполовљени, тј. струка је спасила 15-ак хектара зелених површина од урбанизације. Али ангажман струке у овом случају није био довољан да шира јавност акламацијом прихвати првонаграђено решење.

Слажем се са колегом Ковачевићем да је Београд на води тумор који доживљава своје метастазе. И сам сам користио исте епитете да опишем овај штетни пројекат у текстовима које сам раније објављивао. У том контексту треба разумети становиште грађана Чукарице и Раковице који се противе пројекту изградње елитног насеља на Кошутњаку који прети да уништи зелене површине и екосистем у њиховом комшилуку. Чињеница је да се за ову приватну инвестицуј у шуми израђује Просторни план подручја посебне намене, што посебно забрињава ако се има у виду да је исти план коришћен и за окупацију приобаља Београда.

Сам распис конкурса иако опсежан имао је више пропуста. Део обухвата конкурс припада Просторно културно-историјској целини Топчидер, културном добру од изузетног значаја, у конкурсној документацији на више прилога је обележена граница целине, али нису тражени услови Републичког завода за заштиту споменика културе као надлежне институције. Новопланирана изградња у улици Милоја Закића улази у зону заштите депоа Југословенске кинотеке где се чувају нитратни филмови. Валоризација виталности стабала није урађена на целој површини конкурсног обухвата. Погрешно се наводе корисници и разлог изградње стамбених зграда у улици Кнеза Вишеслава. Београдско удружење пчелара и њихове кошнице у залеђу цркве св. Луке нису ни поменути, иако су пчеле важан опрашивач и Међународна унија за заштиту природе ставила пчеле на Европску црвену листу угрожених врста којима прети истребљење.

Надам се да ћу имати прилику да у наредном периоду образложим сваку од ових мањкавости расписа конкурса и првонаграђеног конкурсног решења које је неопходно отклонити. Грађанима и активистима бих поручио да треба да буду забринути и устрају у борби против штетних пројеката који планирају да преобликују наш град било да су подржани акламацијом од стране струке или од политичких елита.

Аутор текста је архитекта и активиста Тихомир Дичић

(Н1)