АП: Десетине хиљада људи на митингу у Београду против рударења литијума у ​​Србији, велика маса скандирала „Нећеш копати!“ и „Издаја, издаја!“

Америчка новинска агенција АП вечерас пише да су се десетине хиљада људи окупиле у Београду на митингу против рударења литијума у ​​Србији "упркос упозорењима званичника да је то наводна завера за свргавање популистичког председника Александра Вучића и његове владе". Француска новинска агенција АФП пише да хиљаде људи демонстрирају у Београду против поновног покретања у Србији спорног пројекта експлоатације рудника литијума, који би требало да игра кључну улогу у енергетској транзицији у Европи.

АП је известила да је Вучић раније рекао да су руске обавештајне службе обавестиле да за у суботу у Србији неодређене западне силе које желе да га свргну с власти, спремају „масовне немире и државни удар“.

Велика маса је скандирала „Нећеш копати!“ и „Издаја, издаја!“, преноси АП.

Агенција пише да су „државни званичници и медији под контролом државе покренули велику кампању против митинга, упоређујући га са побуном на Мајдану у главном граду Украјине Кијеву која је довела до свргавања тадашњег проруског председника Виктора Јануковича 2013. године“.

„Организатори протеста у Београду су рекли да ће протест бити миран“, пише АП и преноси да ;је популарна глумица Светлана Бојковић рекла да је „наш данашњи скуп еколошки и нема политичких амбиција, али нас је власт оптужила да покушавамо да изведемо државни удар“.

„Дошли смо овде данас да подигнемо глас против нечега што је изван политике“, рекла је она у говору на скупу.

Митинг у центру Београда уследио је после вишенедељних протеста у десетинама градова широм Србије против владиног плана да дозволи експлоатацију литијума у ​​бујној пољопривредној долини на западу земље, подсећа АП.

Даље каже да је тај план био укинут 2022. године пошто су одржане велике демонстрације уз блокаду кључних мостова и путева, али је оживео прошлог месеца и добио је подстицај у оквиру пробног споразума о „критичним сировинама“ који је потписала Вучићева власт са Европском унијом.

АП подсећа да Србија формално тражи чланство у ЕУ, одржавајући веома блиске везе и са Русијом и са Кином и процењује да би меморандум са ЕУ о ископавању литијума и других кључних материјала потребних за „зелену транзицију“ приближио Србију ЕУ и смањио би европски увоз литијумских батерија и електричних аутомобила из Кине.

Док влада инсистира да је рудник прилика за економски развој, критичари кажу да би нанео непоправљиво загађење долини Јадра, заједно са њеним кључним резервама подземних вода и пољопривредног земљишта, наводи АП.

Агенција наводи да се тамошње становништво оштро противи руднику којим би управљала мултинационална рударска компанија „Рио Тинто“, мада су се и влада и компанија обавезали на највише еколошке стандарде у процесу рударења, али противници нису у то убеђени.

Десетине хиљада изашле су ;протеклих недеља на скупове за заштиту животне средине широм Србије, „што представља велики изазов за Вучића и његову све ауткратичнију владавину“, сматра АП.

С друге стране, противници желе да власт формално забрани било какво рударење литијума и бора у целој земљи.

Агенција наводи да је влада успоставила медицински тим за праћење свих потенцијалних опасности по здравље и позивни центар који грађани могу да позову да изразе забринутост, очигледно у покушају да ублажи противљење.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је за Асошиејтед прес раније ове недеље у интервјуу да Србија неће само извозити сировине, већ ће развити „ланац вредности“ у земљи, повезан са производњом батерија и електричних возила како би помогла у развоју нових технологија.

Мештани долине Јадра, међутим, кажу да их ништа не може наговорити да пристану на рудник. Рекли су да су спремни да учине све да се рудник не отвори, закључује АП.

Србија има огромна лежишта литијума у ​​близини Лознице, али спорни рударски пројекат који је развио англо-аустралијски гигант Рио Тинто, већ неколико година изазива политичке поделе, пише АФП.

Србија и Европска унија су 19. јула, недељу дана пошто је влада одобрила ту експлоатацију, потписали партнерство са ЕУ за обезбеђивање снабдевања литијумом.

Наслаге су откривене 2004. године, али вишенедељни масовни протести приморали су власти да прекину пројекат 2022. године, наводи АФП.

Влада је недавно направила преокрет пошто је Уставну суд прошлог месеца пресудио да одузимање дозволе Рио Тинту „није било у складу са Уставом и законом“.

Литијум је потребан за прављење батерија за електрична возила, што га чини кључном компонентом која помаже аутомобилској индустрији да пређе на „зеленију производњу“.

АФП пише да је тај пројекат, међутим, и даље непопуларан код многих у Србији који страхују да ће рад рудника загадити изворе воде и угрозити јавно здравље.

Председник Србије Александар Вучић је у више наврата обећавао да неће почети рударски радови док се не обезбеде гаранције о протоколима о безбедности животне средине, закључује АФП.

(Бета)