Андреас фон Бекерат: Русија је непоуздан снабдевач. Она користи енергију као политичко средство за вршење притиска. То смо видели и по понашању према НИС-у

 У овом тренутку постоји јасан замах када је реч о проширењу и зато охрабрујемо Србију и српске власти да искористе ову прилику, јер не знамо колико дуго ће тај замах потрајати, рекао је амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат. Подсетио је да готово 60 одсто свих инвестиција долази из земаља ЕУ. Како би се обезбедило да и даље пристижу неопходно је да постоје јасна и транспарентна правила за све компаније, истакао је, али - неопходна је и владавина права, која гарантује да компаније знају да су њихови интереси, у смислу поштовања закона, заштићени.

Састанак председника Србије Александра Вучића са Урсулом фон дер Лајен и Антониом Коштом у Бриселу (10. децембра) наставак је посете председнице Европске комисије (ЕК) Београду (15. октобра), а циљ је био да се сагледа докле се стигло у реформском и у процесу приступања.

То је у разговору са водитељком Тамаром Бајчић за подкаст ,,Пола сата Демостата” изјавио амбасадор Европске уније (ЕУ) у Србији Андреас фон Бекерат.

Подсетио је на изјаву председнице ЕК дату након последњег састанка, да је разговор са Вучићем био добар и садржајан, а да је нагласила значај убрзавања реформи, пре свега у области владавине права и слободе медија.

Такође, указује Фон Бакерат, поновљена је подршка ЕУ напорима Србије да диверсификује своје енергетске изворе како би се смањила зависност од увоза из Русије, а било је речи и о неколико важних реформских питања. Међу њима је израда јединственог бирачког списка, где је у последњих неколико недеља забележен напредак, као и избор за Савет РЕМ-а чије је успостављање кључно за обнављање већег поверења у медијском окружењу и слободи медија.

На питање водитељке колико је проширење ЕУ важно не само за стабилност региона, већ и за саму ЕУ, гост Демостата каже да су то две стране исте медаље.

Геополитика и замах у ширењу ЕУ

"Стабилност у региону представља један од кључних приоритета ЕУ. И у овом тренутку постоји јасан замах када је реч о проширењу. Зато охрабрујемо Србију и српске власти да искористе ову прилику, јер не знамо колико дуго ће тај замах потрајати. Сада је тренутак не само да се говори о томе колико је приступање ЕУ важно, већ и да се то поткрепи конкретним делима. За Унију, проширење је данас у великој мери повезано са геополитичким околностима. Након руске свеобухватне инвазије на Украјину, проширење се посматра као геостратешко улагање у стабилнију, безбеднију, просперитетнију и уједињенију Европу. Због тога постоји замах у том процесу. Али то захтева да земље кандидати буду спремне да ураде свој део посла и да спроведу неопходне реформе. Значај проширења се, уосталом, јасно види и на конкретним примерима. На пример, само ове године Србију су посетили председница ЕК, председник Европског савета Кошта, висока представница Калас и комесарка Кос. Мислим да то веома јасно илуструје колико је приступање Србије важно за саму ЕУ. Али, то се огледа и у чињеници да државе чланице морају бити спремне да у финансијском и институционалном погледу прихвате нове земље кад оне буду за то спремне", истиче Фон Бекерат.

Поводом предлога који је српски председник изнео у Бриселу, да група земаља Западног Балкана истовремено уђе у ЕУ, амбасадор ЕУ каже да је један од његових најважнијих задатака да грађанима објасни како желе да виде истински демократску Србију унутар ЕУ.

"На грађанима Србије је да донесу одлуку да ли желе да се придруже или не, али за придруживање постоји искрено и снажно интересовање ЕУ. Међутим, процес приступања је заснован на заслугама и на постигнутим резултатима. И мислим да то уједно отежава идеју да читава група земаља истовремено уђе у ЕУ јер земље напредују различитим темпом. Неке иду напред брже од других и оне треба да буду награђене стицањем чланства", наводи саговорник Демостата.

Он на дилему да ли су у овом тренутку безбедносна питања, на пример она повезана са ратом у Украјини, главни приоритет ЕУ, док тек након тога долазе темељне вредности на којима Унија почива, попут људских права, стања демократије, слободе медија и слично – истиче да се не слаже са перцепцијом да је за ЕУ безбедност важнија од вредности.

"Не видим ту никакву противречност јер је одбрана вредности саставни део наше безбедности. Управо кроз одбрану тих вредности наша друштва постају безбеднија и отпорнија. Такође, део наше безбедности је и то да непосредно окружење буде демократскије, засновано на заједничким вредностима. Све то чини саставни део безбедности. Зато нисам сагласан са тезом да морамо да бирамо између вредности и безбедности. Таква противречност, према мом мишљењу, не постоји. Видели смо, уосталом, да је Унија снажно давала приоритет вредностима. На пример, пре извесног времена усвојен је такозвани „Штит демократије“, (Демоцрацy Схиелд) донете су стратегије за сузбијање дезинформација, мере за подршку цивилном друштву, као и нове мере у борби против корупције. Вредности Уније су увек у првом плану, у средишту наше политике", наглашава Фон Бекерат и додаје да између вредности и безбедности не постоји никаква супротност, напротив, међусобно су повезане и подједнако важне.

Ни "обојена револуција” ни укидање руског гаса

Констатација водитељке била је да су кампање различитих видова дезинформисања у Србији у пуном јеку, да су видљиве на пројекту „Јадар“ и на другим инвестицијама, посебно када оне долазе са Запада.

Питање је, ако су стандарди ЕУ формално прихваћени и ако би пројекти попут „Јадра“ прошли поступак провере и одобравања за добијање статуса стратешког пројекта, да ли би ЕУ била спремна да гарантује да ће се ти стандарди поштовати и спроводити у пракси?

"Дезинформације су у овом тренутку велики изазов у Србији. Више пута сам истицао колико је важно да власти делују против дезинформација и да покажу спремност да се стане на крај анти-ЕУ реторици. Такође смо видели да већина медија додатно појачава и шири многе неистине које се пласирају у јавности. Пример је то што је већина медија у овој земљи тврдила да ће западне земље 1. новембра спровести такозвану „обојену револуцију“, што су потпуне и апсолутне неистине. Такође је било лажи у вези са одлуком Савета о постепеном укидању руских фосилних горива, када је, поново, већина медија тврдила да то значи да ће Србија бити искључена из гасне мреже, што је било потпуно нетачно. Недавно смо, такође, сведочили врло бизарном извештавању о томе што се у Европској кући појавила наранџаста шака која, иначе, симболизује 16 дана активизма против родно заснованог насиља. Један медиј је тврдио да то представља доказ да ЕУ подржава такозване блокадере. А свако ко прати политику зна да је наранџаста шака један од симбола ове глобалне кампање, коју подржавају и предводе Уједињене нације. Због тога нисам сигуран да ли је реч о недостатку знања, недостатку информација или о намерном ширењу лажи. Нажалост, плашим се да је ово последњ", наводи Фон Бекерат.

Наглашава да је за привлачење инвеситора од кључног значаја владавина права, борба против корупције и обезбеђивање амбијента у коме све компаније послују по истим правилима. У томе ЕУ настоји да помогне Србији - да подржи спровођење реформи у свим овим областима.

"И у том контексту смо сведоци одређене количине дезинформација. На пример, када је реч о пројекту Јадар, који се понекад представља у медијима тако да људи поверују како је реч о инвестицији која је део процеса приступања ЕУ, што је потпуно нетачно. Одлука о томе да ли ће се тај пројекат реализовати или не искључиво је на Србији, односно на српским властима. Оно што ЕУ нуди, с обзиром на то да се Јадар налази на листи стратешких пројеката ЕУ, јесте допринос да такав пројекат мора да испуни високе стандарде заштите животне средине, да мора да испоштује захтеве када је реч о дијалогу са локалним становништвом, условима рада и запошљавања. Сви ти стандарди морају бити на европском нивоу. И мислим да је то нешто од чега би Србија заиста могла да има користи", каже гост Демостата.

Он сматра да на питање да ли ЕУ оцењује инвестициону климу у Србији као фер и правичну, треба да одговори пословна заједница, али указује да статистички подаци говоре да су ЕУ и њене државе чланице убедљиво највећи извор страних директних инвестиција у Србији.

Мало напретка, више застоја

"Готово 60 одсто свих инвестиција долази из земаља ЕУ. Наравно, како би се обезбедило да ове инвестиције и даље пристижу у Србију, неопходно је да постоје јасна и транспарентна правила за све компаније, као и да иста правила важе за све. Неопходна је и владавина права, која гарантује да компаније знају да су њихови интереси, у смислу поштовања закона, заштићени. Сматрам да је то изузетно важно. А потенцијал ове земље и у привлачењу нових инвестиција и у економском расту, заиста је огроман", напомиње Фон Бекерат.

Поводом годишњег Извештаја ЕК о Србији амбасадор је раније изјавио да је темпо реформи током претходне године значајно успорен и да се кредибилне реформе морају спроводити у свим областима, нарочито у области владавине права, борбе против корупције и слободе изражавања.

Питање водитељке било је да ли се у тим областима види било какав напредак?

"Једна од кључних реченица у Извештају јесте да је током извештајног периода дошло до значајног успоравања реформи. Најизраженије је то било у области владавине права и основних права, где је практично забележен застој. Мислим да је важно имати у виду да овај Извештај није, како се понекад тумачи, списак замерки које ЕУ упућује Србији. Он би, пре свега, требало да се посматра као огледало реформског процеса, али и као путоказ, односно нацрт онога што сматрамо да Србија треба да уради како би напредовала на путу приступања и спровела неопходне реформе. Истина је да је било и одређеног напретка, попут измена Закона о јединственом бирачком списку. Мислим да је то добар пример онога што може да се постигне када власти, опозиција и цивилно друштво раде заједно. Сада је важно наставити даље, посебно када је реч о осталим препорукама ОДИХР-а након последњих парламентарних избора, у делу који се односи на изборни оквир. Дакле, посла још има. Када је реч о јединственом бирачком списку, имплементација је, наравно, од пресудног значаја — морају се постићи конкретни резултати који ће побољшати стање у пракси. Код последњих локалних избора били смо врло јасни у очекивању да се наводи о неправилностима и насилним инцидентима, укључујући и оне усмерене против посматрача избора, морају хитно испитати од стране надлежних органа. То је важно, грађани морају да знају да су избори слободни и поштени. Због тога сматрам да би управо спровођење ових реформи, као и истрага инцидената током последња три локална изборна процеса, представљали важан корак ка успостављању већег поверења у изборни процес", истиче амбасадор ЕУ у Србији.

На подсећање да је у једном интервјуу навео како би власти у Србији требало да ставе тачку на анти-ЕУ реторику и питање да ли би се негативан став дела грађана променио када би постојао наратив који објашњава значај снажних и независних институција за економски раст и животни стандард, Фон Бекерат истиче да је одлука о придруживању на грађанима.

Лажи и чињенице

"Лично верујем да ЕУ има врло снажну и уверљиву понуду за грађане Србије, и у процесу приступања, и подршци коју земља већ добија, и када је реч о пуноправном чланству. То свакако има везе са економским растом и развојем. Пре него што сам дошао у Србију, био сам амбасадор у Пољској. Када је Пољска ушла у ЕУ, њен бруто домаћи производ по глави становника износио је 50 одсто просека ЕУ. Данас је тај проценат око 80 одсто. Пољски БДП се утростручио од уласка у ЕУ. Чланством бисте добили приступ јединственом тржишту од 450 милиона потрошача. Мислим да готово нико не доводи у питање економске користи од чланства у ЕУ, али ја мислим да то није најважнији део, већ то што би уласком ојачали све демократске институције у Србији. Ојачали би и заштитили владавину права. Обезбедили би да се поштују слобода медија и слобода изражавања, да се поштује слобода окупљања. Створили би подстицајно окружење и за медије и за цивилно друштво. И мислим да је то најубедљивији аргумент – каже амбасадор и додаје да у сусрету са грађанима види њихову забринутост за очување националног идентитета и културног наслеђа које је заиста величанствено. Али, тај страх је далеко од истине јер један од слогана ЕУ гласи 'уједињени у различитости'", каже саговорник Демостата.

Коментаришући истраживање које је спровела ЕУ са питањем колико грађани држава чланица подржавају приступање Србије ЕУ и у коме је убедљиво највише Швеђана (одакле долази и Фон Бекерат), више од 74 одсто изјавило да жели Србију у ЕУ, он каже да је занимљиво то што је подршка уласку Србије у ЕУ већа међу државама чланицама, него међу самим грађанима Србије. То указује, каже, да ЕУ треба да унапреди комуникацију и буде много јаснија у представљању свих користи које би приступање донело.

"Али, мислим да то такође илуструје и да српске власти морају бити знатно активније када је реч о представљању објективне слике о томе шта ЕУ може да понуди. Више пута сам рекао да сам спреман да саслушам сваку критику упућену ЕУ и да браним ЕУ, али то мора да се заснива на чињеницама, а не на лажима и дезинформацијама. И ту, сматрам, српске власти имају важну улогу", наглашава амбасадор ЕУ.

На питање водитељке какав је статус највећег инфраструктурног пројекта у региону Западног Балкана, изградњи брзе пруге Београд-Ниш, која је добила веома малу пажњу у јавности иако је ЕУ за то издвојила бесповратних 600 милиона евра (остатак ће кредитирати Европска инвестициона банка уз учешће буџетских средстава), саговорник Демостата каже како у Унији верују да ће то додатно подстаћи економски развој.

Ипак, након састанка са потпредседником Владе, Синишом Малим, на коме је било речи о начину да се убрза реализација, очигледно је да тако сложен процес захтева време. ,,Уверен сам да ћемо заједно са нашим партнерима остварити напредак и ускоро видети пуштање пруге у рад”, истиче он.

Поуздани и непоуздани снабдевачи

Амбасадор је објаснио и став ЕУ према актуелној ситуацији са Нафтном индустријом Србије (НИС), посебно када је реч о партнерству на диверсификацији снабдевача енергентима.

"Прилично је јасно да је Русија непоуздан снабдевач. Она користи енергију као политичко средство за вршење притиска на друге земље. То смо видели и по понашању према НИС-у у Србији. ЕУ, с друге стране, нуди Србији подршку у диверзификацији увоза енергената и у проналажењу других, знатно поузданијих извора. Између осталог, понудили смо Србији учешће у заједничкој набавци гаса, кроз гасну платформу. Такође смо инвестирали милијарду евра у енергетски сектор Србије, укључујући и улагања у гасни интерконектор са Бугарском који омогућава Србији да увози гас који није руског порекла. Инвестирали смо и у припрему студије изводљивости за изградњу гасног интерконектора са Северном Македонијом", истиче он.

Додаје да ЕУ подржава Србију и кроз помоћ у развоју инфраструктуре за обновљиве изворе енергије, даје подршку смањењу потрошње енергије и унапређењу енергетске ефикасности, па је ,,врло јасно да, с једне стране, имамо Русију као непоузданог снабдевача енергијом, који не ставља интересе Србије у први план, а с друге ЕУ, која кроз конкретна улагања подржава Србију у изградњи инфраструктуре која ће јој обезбедити поуздано снабдевање енергијом”.

На крају разговора, сумирајући своје утиске након четири и по месеца боравка у Србији, амбасадор каже да је то био прилично интензиван период због веома динамичне политичке ситуације.

"Желео бих да истакнем колико ценим гостопримство и срдачност са којима ме грађани Србије дочекују и колико сам захвалан на пријему на који сам наишао током боравка овде у Србији. Имао сам прилику да упознам заиста много дивних грађана. Уживао сам у бројним сјајним оброцима у српским ресторанима — морам да кажем да је овдашња кухиња заиста изванредна. Такође сам имао прилику и да мало путујем по земљи: био сам у Новом Саду, у Новом Пазару, а у скоријој будућности планирам и посету Нишу. Надам се да ћу током наредне године успети да издвојим још времена и да обиђем још места. Дакле, моја главна порука је, заправо, да се захвалим грађанима Србије на љубазности и гостопримству које су ми указали током мог првог боравка овде у Србији", закључио је амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат.

(Демостат-Н1)