Александар Вучић: Ниједан наредни председник Србије неће поновити оно што сам рекао у Њујорку. Ја сам могао да будем храбар зато што је иза мене била Србија

Председник Србије Александар Вучић оценио је данас у говору у Чачку да ниједан председник Србије у будућности "неће поновити оно што је он изговарао у Њујорку", на седници Генералне скупштине УН на којој је изгласана резолуција о Сребреници.

„И посебно њима у лице. Никада се то више неће догодити, то могу унапред да вам кажем. Ја сам то могао да урадим и могао да будем храбар зато што је иза мене била Србија, зато што сам знао да хоћете Србију која има образ, а не Србију која се повлачи пред онима који хоће да је скрше“, рекао је Вучић на предизборном скупу „Чачак сутра“, листе окупљене око Српске напредне странке (СНС) за локалне изборе у том граду.

Говорећи о резултатима СНС у Чачку, посебно је поменуо стаклени видиковац на Каблару, наводећи да је функционерка те странке и председница Скупштине Ана Брнабић „као махнита запела“ за тај пројекат.

Казао је да је од Брнабић тражио да му објасни због чега толико инсистира на том пројекту, наводећи да ће се та инвестиција вратити „за 50 година, питање да ли и тад“.

„И не вреди, шта год ја рекао, она је кришом тражила канале како ће те паре да се усмере тамо и како ће тај посао да се завршава и онда сам дигао руке и рекао да раде то“, рекао је Вучић.

Његов говор је накратко прекинуло скандирање окупљених у хали, који су узвикивали „Чачак хоће стадион“, на шта је Вучић казао да су тренутно приоритет стадиони у Крагујевцу, Нишу и обнова стадиона „Карађорђе“ у Новом Саду, јер су потребни за европско такмичење до 21 године које ће бити одржано 2026. или 2027. године.

„Поправите још мало тим (Борац), нећу да вам обећам, а ја ћу да дам све од себе да разговарам са (министром финансија Синишом) Малим, да покушамо да урадимо у Чачку стадион“, казао је Вучић.

Говорећи о Чачку и Моравичком округу, навео је да је урађен аутопут до Београда, као и да ће ускоро бити отворена деоница од Чачка до Пожеге, а најавио је и аутопутеве према Краљеву и Крагујевцу.

У Чачку, према његовим речима 11.000 више запослених него 2012. године, иако град има мање становника.

Вучић је навео и да је народ са правом повремено незадовољан и затражио од локалних функционера да више слушају грађане, да их примају у канцеларије и покушају да им помогну са проблемима.

Повереница београдског одбора СНС и председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је да се на изборима 2. јуна одлучује како ће Србија даље, „да ли ћемо наставити да се развијамо или ћемо кренути путем прошлости“, као и да то нису избори на којима се одлучује о локалној политици, зато што „опозиција није ту да би представила план, програм и визију, већ да би зауставила развој Србије“.

Она је казала да су предстојећи избори питање тога „да ли желимо да Србија настави да ради и да се развија и да брига о грађанима буде једина важна за политичаре на власти, или желимо да Србију воде људи које баш брига за народ и који слушају директне инструкције из иностранства“.

Лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је да када је „за земљу тешко“, као што је Србији данас, једини излаз за њу је да „будемо јединствени и сложни“, те да су се из тог разлога окупили на једној коалиционој листи.

„Јаки напади захтевају да Србија буде јака да би могла да се успешно одбрани од свих напада. Не нападају они нас без разлога, они и предлажу ове резолуције, они то раде и гласају за то због њих, да би оправдали злочине које су починили над нашим народом, да испадне нормално да је српски народ заслужио агресију“, оценио је Дачић.

Додао је да нема веће увреде за жртве геноцида неко када су предлагачи резолуције Немачка и Турска – „највећи починитељи геноцида“. Како је навео, гласање Црне Горе у Генералној скупштини Уједињених нација за Резолуцију о Сребреници, је „срамота која це остати довека за њу“.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић и носилац листе „Александар Вучић – Чачак сутра“ рекао је да је тренутак у ком се окупљају веома важан за Чачак и још важнији за Србију.

Навео је да „неке велике западне силе“ имају своју „агенду која не препознаје слободарске народе“ и да „Србија кроз историју никада није напала никога, него се само бранила“.

(Н1)