среда, 15. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Академија архитектуре Србије: Здања Сајма и Генералштаба јавна добра, не могу бити третирани као "заузимачи" неког интересантног грађевинског земљишта
Хроника

Академија архитектуре Србије: Здања Сајма и Генералштаба јавна добра, не могу бити третирани као "заузимачи" неког интересантног грађевинског земљишта

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 29. април 2024.

 Здања Београдског сајма, Генералштаба и Министарства одбране су јавна добра Србије, делимично или у целини заштићена као културна добра, споменици културе и никако не могу бити третирани као "заузимачи" неког интересантног грађевинског земљишта у циљу изградње других комерцијалних садржаја, саопштила је Академија архитектуре Србије.

Како се додаје у саопштењу, пропусти и укидања, ранија или прикривено најављена, статуса заштићених добара апсолутно су неприхватљива изигравања закона и процедура, док случај најављене инсталације за намену опере и балета у Хали 1 Сајма „изазива неверицу, као дилетантско стремљење најављено јавно“.

„Рушење нашег највреднијег архитектонског наслеђа било би недвосмислен антицивилизацијски чин, као удар на колективни идентитет и као дубока траума држављана Србије“, истиче се у саопштењу.

Додаје се и да је у вези са просторима два наведена изузетна ансамбла „констатована кардинална опасност ширења пројекта Београда на води или уношење недопустивих садржаја и габарита у двовековни административни центар Србије у Улици кнеза Милоша“.

Томе доприноси недостатак Генералног урбанистичког плана, баш и као злоупотреба категорије Плана подручја посебне намене, наводе из Академије архитектуре и додају да би рушење нашег највреднијег архитектонског наслеђа било недвосмислен антицивилизацијски чин, као удар на колективни идентитет и као дубока траума држављана Србије.

Како наводе из Академије архитектуре, саоштеним закључцима је претходила јавна расправа у којој учествовали Медијска платформа за промоцију архитектуре – Сфера Форум, Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Академија архитектуре Србије (ААС) и Удружење архитеката Србије (УАС), као и Архитектонски факултет Универзитета.

У саопштењу се додаје да ће у данима након Ускрса, бити јавно саопштени захтеви архитектонског еснафа и блиских дисциплина.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер