Ovo će zasigurno ostati zabeležene i kao svojevrsna opomena i kao odgovor onima, koji uporno provlače falš tvrdnju da ''Rusi samo pričaju, ali pare ne daju''. Izjava ''Para ima! Projekata nema!'' govori sve.

Mislim da od MMF-a ne treba očekivati bilo kakvu pomoć u ozdravljenju domaće privrede, ali Srbija je dovedena u takvo stanje da pred MMF-om ne može da zatvori vrata.

Klasa „insajdera“ , tj. komunistička nomenklatura, postala je novi vlasnik društvenog kapitala i aktivni učesnik tranzicije, dok je pauperizovana radnička klasa postala pasivni objekat društvenog preobražaja.

Nama ostaje samo nada da će u Srbiji, u doglednoj budućnosti, biti formirana vlada, koja će obezbediti da se ekonomska politika realizuju u interesu ogromne većine građana, a ne u interesu svetske oligarhije i krupnog kapitala.

Kada je u pitanju životni standard stanovništva Srbije – ozbiljnim anketama bi trebalo da se utvrdi koliko zapravo domaćinstva prihoduju tokom meseca, kvartala ili godine. Jer, isplaćene i oporezovane zarade nisu prava mera životnog standarda stanovništva Srbije.

Ekonomska nauka i uspešna praksa odavno su odgovorile na moguću nedoumicu o najprikladnijem načinu za privlačenje ulagača iz inostranstva. Ti načini su da se ulagačima ponudi veliko tržište, društvena stabilnost, dobra infrastruktura, pouzdani i konkurentni lokalni dobavljači i obrazovana radna snaga.

Kada uzmemo u obzir da je većina preduzeća sa sedištem u Evropi proizvodnju odavno prenela u zemlje sa nižim nadnicama, perspektive EU postaju još mračnije. Evropa je osuđena na siromaštvo.

O kakvoj se zloupotrebi člana 72 SSP od strane EK radi, najbolje pokazuje poređenje sa Nemačkom. Za razliku od ineretnog stavu Vlade Republike Srbije povodom odnosa nacionalnog i prava EU

Dušanić kritikuje i vladu i nas i tzv. neoliberalizam isključivo sa ideoloških pozicija, bez prevelikog obaziranja na argumentaciju, dok mi pokušavamo da u kritici vlade upotrebimo argumente ekonomskih, pa i političkih nauka.

Vladini zvaničnici su davali neuverljiva obrazloženja o razlozima za preuzimanje i stanju same železare, posebno mogućih dugovanja Ističu se visoke zalihe repromaterijala u vrednosti oko 100 miliona evra, ali nema odgovora da li su te zalihe i deo već utrošenog repromatetrijala plaćeni.