Ово ће засигурно остати забележене и као својеврсна опомена и као одговор онима, који упорно провлаче фалш тврдњу да ''Руси само причају, али паре не дају''. Изјава ''Пара има! Пројеката нема!'' говори све.

Мислим да од ММФ-а не треба очекивати било какву помоћ у оздрављењу домаће привреде, али Србија је доведена у такво стање да пред ММФ-ом не може да затвори врата.

Класа „инсајдера“ , тј. комунистичка номенклатура, постала је нови власник друштвеног капитала и активни учесник транзиције, док је пауперизована радничка класа постала пасивни објекат друштвеног преображаја.

Нама остаје само нада да ће у Србији, у догледној будућности, бити формирана влада, која ће обезбедити да се економска политика реализују у интересу огромне већине грађана, а не у интересу светске олигархије и крупног капитала.

Када је у питању животни стандард становништва Србије – озбиљним анкетама би требало да се утврди колико заправо домаћинства приходују током месеца, квартала или године. Јер, исплаћене и опорезоване зараде нису права мера животног стандарда становништва Србије.

Економска наука и успешна пракса одавно су одговориле на могућу недоумицу о најприкладнијем начину за привлачење улагача из иностранства. Ти начини су да се улагачима понуди велико тржиште, друштвена стабилност, добра инфраструктура, поуздани и конкурентни локални добављачи и образована радна снага.

Када узмемо у обзир да је већина предузећа са седиштем у Европи производњу одавно пренела у земље са нижим надницама, перспективе ЕУ постају још мрачније. Европа је осуђена на сиромаштво.

О каквој се злоупотреби члана 72 ССП од стране ЕК ради, најбоље показује поређење са Немачком. За разлику од инеретног ставу Владе Републике Србије поводом односа националног и права ЕУ

Душанић критикује и владу и нас и тзв. неолиберализам искључиво са идеолошких позиција, без превеликог обазирања на аргументацију, док ми покушавамо да у критици владе употребимо аргументе економских, па и политичких наука.

Владини званичници су давали неуверљива образложења о разлозима за преузимање и стању саме железаре, посебно могућих дуговања Истичу се високе залихе репроматеријала у вредности око 100 милиона евра, али нема одговора да ли су те залихе и део већ утрошеног репроматетријала плаћени.