И данас се из авиона види да је Аушвиц био логор смрти и геноцида. Гледајући и са земље и из ваздуха логор Јасеновац не асоцира на место злочина. Најстрашнији докази систематског злочина држе се у депоу музеја, а врте се усташки филмови, за које се, истина, каже да су пропаганда.

Подршка „матјушке“ Русије је по значају готово равна оној из матице, или чак и важнија у тренуцима када Србија, компромисима на безалтернативном путу у ЕУ, разочара не само Бањалуку, него и Москву. Можда је и то објашњење што је Додик имао рекордан број сусрета са Лавровим, Шојгуом, Милером, па и Путином.

Докле ће залагање за очување и аутентично пре-устројство српских држава у којима већ живе готово сви Срби бити јерес? Насупрот томе, руга нам се „више од аутономије, мање од независности“ југословенска утвара у којој би, под влашћу и према кључевима осталих братских народа и народности, живели сви Срби.

Ричард Докинс би морао, као научник, да понуди и другу страну приче; наравно, ако зна нешто о томе. Јер, колико чувене речи "многе књиге нису опасне, опасна је само једна" важе за праву Библију толико стоје и за Докинсову "атеистичку Библију".

Да ће шеф ОЕБС-а за БиХ поменути и проблем школа у које хрватска и бошњачка деца улазе на двоја врата, могли смо знати чим се над тим ономад запањила амбасадорка САД. Али Хрвати су већ нашли решење у католичким школама, а ни мејтефа не мањка.

Српски народ мора спровести своју демографску обнову, која је једино могућа јачањем породице и породичних вредности. Хришћанска демократија, као нови српски конзервативизам треба у томе да види свој приоритет.

Метода цензуре је достигла своју гротеску у недавном случају приједлога буџета за 2014, када је Влада противзаконито упутила буџет у процедуру по хитном поступку, дајући при томе посланицима 4 дана(!) за анализу најважнијег државног документа. При томе је буџет дат у потпуно нетранспарентној форми.

Уколико Запад наметне црногорски модел, у Србији може наступити смутно време. А оно не може оставити равнодушном ни Русију, јер би то било заборављање њеног и политичког и сентименталног “дуга” према Србима.

ЕУ је до сада највише подршке давала успостављању заједничких институција БиХ, које су се изродиле у правог бирократског монструма: „изграђене“ под патронатом ЕУ и САД са препоруком да место у њима буде добро плаћено, гомила тих институција не служи ничему корисном, а њихови дебело преплаћени функционери просто гутају новац пореских обвезника РС и ФБиХ.

Основа једног народа, његова суштина, јесте његова историја и култура. Повратак сопственим традицијама, вери, историји, језику, писму од изузетног је значаја за опоравак српског националног бића. Форсирање позитивних културних садржаја допринеће моралном оздрављењу посрнуле нације.