Hoće li ostati teško biti Srbin i u 21. veku? Hoće, isto koliko i u prethodnim vekovima! Ali, koliko je teško, još više je veličanstveno i praktično, jer je u Srpstvu sadržana sva naša istorijska veličina i način opstanka. Uzvišena lepota naše istorije, već i konkretna praktična dimenzija organizacije društvenog života.

U istoriji crkvene i državne diplomatije teško je naći primer koji se može uporediti sa doslednom i dugogodišnjom diplomatijom Save Nemanjića, na njegovom putu od monaha do arhiepiskopa, koja je dovela do samostalne SPC i do slobodnog srpskog kraljevstva.

Veliki je raskorak između zdravorazumskih pogleda na politička rešenja (da za sad izostavimo ekonomska) naroda koji mora da trpi, i pogleda njegove elite koja mu sudbinu određuje. Naravno da je najveći izazov rešavanje kosovskog političkog čvora.

U slučaju Srebrenice, „ipak nije onako kako se tvrdi“. A „naše pravo da znamo“ je kako je tačno bilo. I to je jedino ono na šta predsednik Srbije i Skupština Srbije u nekoj svojoj rezoluciji imaju pravo – i obavezu – da pozovu. Na utvrđivanje prave istine o Srebrenici.

Đinđić se u pogledu podele uglavnom oslanjao na predloge Dobrice Ćosića, koji tvrdi da se Đinđić sa njim, oko toga, u potpunosti slagao. Đinđić ga je obaveštavao i o pismima koja je poslao međunarodnim zvaničnicima apelujući da se pristupi pravičnom rešavanju pitanja Kosova.

Da li stvarna činjenička pozadina događaja u Srebrenici u julu 1995. ikome daje za pravo da u ime srpske države prihvata odgovornost za jedan gnusni zločin? Ne, jer pre svega diskutibilni su dimenzije i pravna kvalifikacija tog zločina.

Protiv te odluke Vlade RS, u Sarajevu su ustali svi vodeći bošnjački političari, tražeći da OHR odmah poništi tu odluku, te iznoseći niz neosnovanih optužbi na račun vlasti u Banjaluci: od „aparthejda“, preko „diskriminacije bošnjačkih povratnika“ do „kršenja Dejtonskog sporazuma“!?

Aktuelni društveni procesi u velikoj meri obesmislili su i poništili sve „stare“ podele (na levicu i desnicu, komuniste i antikomuniste... ) i nametnuli novu – na globaliste i antiglobaliste. Nije li onda trenutak da se antiglobalisti ujedine?

Nije baš uobičajeno da se u, takoreći, zvaničnim srpskim državnim novinama napada poglavar srpske pravoslavne crkve. A kada se to dogodi baš na Božić, odnosno Badnje veče, onda je reč o pravom i besprimernom skandalu, kakav se nije dešavao čak ni u vreme okupacije.

Najveće sile kao što su Kina, Rusija, Indija i većina država Latinske Amerike, Afrike i Azije, odbile su da se ukrcaju na taj voz koji predvode SAD i UN. Sve dok Srbija ne prizna kosovsku nezavisnost, te države neće promeniti mišljenje.