APV je predimenzionisana u odnosu na ostatak Srbije i ne treba da ostane ni kao region. Regioni u Srbiji bi bili poželjni samo ako ubrzaju modernizaciju opština i lokalnih uprava, smanje troškove građana i privrede i ubrzaju ekonomski razvoj.

Znamo za bezbroj slučajeva poziva Crkvi da se „racionalizuje”, „prilagodi vremenu”. Crkva postoji već skoro dva milenijuma, i tako će biti do kraja sveta. A istorija je sve te „avangardiste” smestila na mesto koje im pripada, pa će tako sigurno biti i ubuduće.

Međunarodni pregovori odavno nisu diplomatija u belim rukavicama, gde se podrazumeva da dve suprotstavljene strane prihvate treću, medijatora, koji im, pak, na raspolaganje stavlja svoje dobronamerne usluge. Danas taj treći, taj silni, više ne gubi vreme.

Vukovar nije bio nikakva svetinja već mesto zločina gde su ubijani civili obe nacionalnosti, ali se stiče utisak da jedino Srbija izlazi u susret zahtevima Hrvatske. Sve je izvesnije da će srpsko pravosuđe slučaj prepustiti Hrvatskoj.

Bošnjaci će se prije svega konačno morati suočiti sa realnošću, da je konstantno propagiranje suživota sa Srbima i Hrvatima i državnom jedinstvu, za koje su često bili spremni ustupke unaprijed pružati, besmisleno.

Sutradan na sastanku sa najužim saradnicima ispričao sam šta se dogodilo. Svi su se složili da je to bila slabo planirana klopka u koju je trebalo da ulete generali kao "muve bez glave". Neko je slabo procenio naše sposobnosti i moju inteligenciju.

Moramo svi da se žrtvujemo ako hoćemo da sačuvamo Zemlju. Nažalost, ljudi obično žrtvovanje doživljavaju kao gubitak ili predaju. A, ipak, koren ove reči ima manje veze sa „biti bez nečega”, a više sa „učiniti nešto svetim”.

Neću nikada više pisati ćirilicom i navijati za Novaka Đokovića. Neću sedeti u kafani „Verona”, zato što se ta kafana nalazi u blizini Ruskog doma. Promeniću naziv predavanja Beogradskog sindikata iz „Projekat Srbija” u „Projekat Evropska unija”.