Sa delovanjem Mila Đukanovića on je u mnogome raširen i po raznim drugim delovima Crne Gore, tako da se o Milu sa razlogom može govoriti kao o „ocu crnogorske nacije“. On tu „titulu“ zaslužuje puno više od bilo koga iz komunističkog rukovodstva

 Zulfo Tursunović, ubica nožem čije se ime pominje, je bio major Armije BiH. Kakva Armija takvi i majori! Pre rata je major Zulfo bio nepismeni i neotesani seoski nasilnik koji je osuđen na višegodišnju robiju zato što je u kafani ubio nožem dvojicu ljudi. U toku rata, kao zamenik komandanta, učestvovao je u većini zločina počinjenih nad srpskim civilima

NATO nigde nije rešio, niti je želeo, niti je mogao da reši, bilo koji jedan problem. Posle svake agresije NATO je za sobom je ostavljao devastirana društva, razorene kulture privrede, verske i etničke sukobe, separatizam, skonomsku i socijalnu bedu, stotine hiljada ljudskih žrtava, milione izbeglica i raseljenih lica.

Prva od tih istina je da je sistem vladanja ohaerizma u BiH savremeni oblik kolonijalizma, koji je totalan, totalitaran, autoritaran i kriminalan

Amfilohije je dobro razumeo da je identitet Crnogoraca uvek bio dvojan: oni su bili i Srbi i Crnogorci, za njih su ti aspekti vlastitog viđenja neodvojivi. Dovoljno je pogledati kako su ta dva identiteta isprepletena u Njegoševom Gorskom vijencu

Niko ko na objektivan način razmatra problem pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata, ne može negirati da se javljaju težnje da se dovedu u pitanje osnovne istorijske činjenice o prirodi i karakteru atifašističke borbe u Srbiji. Ali, to u isto vreme ne znači da se može na način kako to čini Zlatoje Martinov izjednačavati NDH-a i Nedićev kolaboracionistički režim.

Došli smo u poziciju da smo vezani za zemlje NATO a da tamo navodno nećemo; da pritom sebe javno ubeđujemo da tamo nećemo, a činjenice govore da se tamo sami guramo (između ostalog, i zato što smo se doveli u poziciju da nemamo gde i da moramo tamo) a da pritom nismo raščistili oko onoga što je bilo 1999.

U tome, dakle, leže suštinski razlozi zbog kojih ni OHR nema pravo da u BiH, kao državi članici UN, svoju volju nameće kao zakon niti da nametne, kao što je učinio Kristijan Šmit, da će ljudi u BiH biti osuđivani za krivično djelo i upućivani u zatvor ako ne poštuju njegovu (samo)volju

Neka uređuju stvari u svojoj kući kako hoće. Ali onako kako je ta država deo njihovog identiteta, ta crkva koju u državnom loncu kuvaju je deo mog identiteta. Crkva želi dijalog i dogovor, ali ne želi ucene, manipulacije i jednostrana tumačenja istorijskih činjenica

Odnosom srpskih institucija i medija prema utamničenom pukovniku koji se 1991. nije latio pasoša nego ostao sa porodicom da služi narodu u ratom zahvaćenom zavičaju, šalje se jasna poruka onima od kojih se očekuje, ne daj Bože ako zatreba, da brane Srpsku i/ili Srbiju.