Док је овог манастира, знаћемо и у будућим временима како смо се звали, којим смо језиком говорили и писмом писали, а све то сећајући се кнеза Стефана Немањића, игумана Томе, Вукића Вучетића и свих Божјих људи Мораче – до Патријарха Гаврила Дожића и Митрополита Амфилохија Радовића, који беху деца Источних Брда и конака ове светиње, српства и православља.

Савјетодавно мишљење Међународног суд правде није само значајно за даље односе Израела и Палестине него је значајно и за нас овдје у БиХ.

Питање које је формулисано на начин како је то одређено у Одлуци која је предмет ове инцијативе, постављено је на генералан, начелан и површан начин. Наиме, из постављеног питања, не може се утврдити на које уставне промене се односи овај референдум, односно постављено питање

Апелујем да се под хитно престане са свакодневним „рутинским, безосећајним, нељудским“ саопштавањем броја умрлих на дневном нивоу у Србији! То су људи, то су жртве, а не бројке. Дајте да им вратимо људска лица!

Отимањем тзв. Рајске бање у Бањској коју је запосела РОСУ полиција више од педесетак Срба остало је без свог радног места. Затварањем Поштанске штедионице и укидањем динара као и Трезора Народне банке Србије више од двеста Срба је изгубило запослење

Иако понекад кратко памтимо, малоумни нијесмо. Влада Здравка Кривокапића је по темељу уништавала свијест Црногораца о њиховом идентитету, чак негирајући да он постоји

Југомазохизам ће постепено нестајати како време буде одмицало, а сећање на Југославију, државу које (на срећу) нема, буде све више бледело. За генерације које долазе Југославија ће бити искључиво историјска категорија. Хрватска и Федерација БиХ за њих ће бити стране земље као и све друге

Не изгледа дакле случајно, да је позив Црној Гори формализован управо сада када, чини се, обновљена претња Исламске државе потпомаже сарадњу између Русије и Запада и уклањање санкција које штете економијама Русије и Европе.

Све остале непокретности су имовина ентитета на чијој територији се налазе, сагласно Резолуцији Савјета безбједности УН и Плану Контакт групе с почетка овог текста, те сагласно Женевском споразуму из септембра 1995. године, као и Дејтонском споразуму

Можемо ли се наших најближих умрлих сјећати само у тренутку њихове смрти? Можемо ли Новомученике Српске Јасеновачке и друге „замрзнути“ у бруталном чину убиства или их се сјећамо као комплетних људских личности живих душа? Како би се преименовање у ,,покољ” одразило на то? Коме је то у интересу?