.jpg)
Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM
© 2001-2025 Nova srpska politička misao. Sva prava zadržana.
Najpouzdaniji izvor informacija o češkim onlajn kazinima je isitfair.eu – sajt koji nudi stručne recenzije, ekskluzivne bonuse i najbolje ocene kazina!
da nije bilo Ruskog tutorstva i zalaganja, sumnjaj da bi on bio tako "mudar",...
Jovan Ristić
“Povlastice Srbije izneo je ruski opunomoćenik ovako: sloboda veroispovesti; izbor zemaljskog poglavara; nezavisnost unutrašnje uprave; sjedinjenje raznih poreza u jedan jedini; ustupanje Srbima prava nad dobrima, što pripadaju muslomanima, sa teretom da plaćaju prihode zajedno sa dankom; sloboda trgovine; dopuštanje srpskim trgovcima, da smeju sa svojim pasošima putovati po otomanskim država; podizanje bolnica, crkava,...i na posletku zabrana, da se nikoji drugi muslomani ne smeju u srbiji nastaniti, do oni što pripadaju garnizonu. ”
str. 210
SPOLjAŠNI ODNOŠAJI SRBIJE novijega vremena - I.
Jovan Ristić
Ostaće za spomen rodu njegove legendarne reči, upućene Jakovu Nenadoviću, nakon sloma Prvog ustanka, koji ga je nagovarao da prebegne u Austriju:
''Ja, brate, u Nemačku neću, niti imam kuda: da ja sa golim životom bežim u Nemačku, a Turci za života moga da robe i prodaju moju staru majku i ženu i decu! Bože sačuvaj! Nego idem u moju naiju, pa kud ostali onoliki narod, tud ću i ja: dosta je naroda izginulo sa mnom, neće biti nikakva nepravda ako i ja sa narodom poginem i propadnem.''
Dok Rusi (Rašani) ovde ne ne zagaze vojničkom čizmom nema ništa ni od Srba, ni od slobode. Tako je oduvek bilo. Što kažu za Vranjance: svinja 100 kg, 200 kila masti, to isto se može reći za Srbe: 100 Srba, 200 politika.
Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu.
Međutim, nije jasno kada je Miloš počeo da koristi prezime Obrenović. Uobičajeno mišljenje je da je to uradio posle Milanove smrti 1810. godine, mada novija otkrića pokazuju da je još 1808. počeo da se potpisuje kao Miloš Obrenović
Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao oborknez Rudničke, a zatim Požeške i Kragujevačke nahije.
Godine 1815, 23. aprila Miloš je stao na čelo Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Tako je 25. oktobra 1815. godine sklopio usmeni dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi u Smederevskom sandžaku. Dogovor je uređen posebnim fermanom, kojim je Srbija i zvanično dobila nekoliko značajnih povlastica.
Miloš nije birao načina da učvrsti svoj položaj i da izbori što veću autonomiju za Srbiju. Turke je potkupljivao, a potencijalne konkurente za vlast (Petra Molera, Melentija Nikšića, Simu Markovića i Pavla Cukića) je uklanjao.
Iako je sam bio nepismen, knez je dobro osećao potrebe novog vremena. Zahvaljujući njemu, srpski mladići su počeli da se školuju u Rusiji, Ugarskoj, Austriji i Nemačkoj, dok su, po kneževom pozivu, u Srbiju stali da dolaze lekari, profesori, inženjeri. Privreda cele zemlje se unapređuje, tako što se novi stanovnici šalju u opustele oblasti i za to dobijaju značajne poreske olakšice.
Međutim, Milošev despotski način vladanja učinio je da se starešinski sloj ujedini i postane ozbiljna pretnja njegovoj samovlasti. Njegovi politički protivnici uspeli su da 1835. godine nametnu prvi Ustav srpske moderne države, poznatiji kao "Sretenjski ustav".
Taj ustav je brzo suspendovan jer nije odgovarao velikim silama Rusiji, Austriji i Turskoj.
Ne mireći se sa takvom podelom vlasti, Miloš je 1. juna 1839. godine bio prinuđen da abdicira i napusti zemlju. Nasledio ga je teško oboleli stariji sin Milan, koji je umro posle mesec dana, pa je presto pripao Miloševom mlađem sinu Mihailu.
Mihailo je nastavio da vlada po uzoru na svog oca, pa je i on ubrzo prognan iz zemlje. Ustavobranitelji su 1842. godine doveli Karađorđevog sina Aleksandra, koji je vladao do 1858. godine. Nakon devetnaest godina izgnanstva, odlukom Svetoandrejske skupštine 1858. godine, Miloš se vratio u Srbiju i započeo svoju drugu, kratkotrajnu vladavinu, koja je trajala do 1860.
Njegovo ime nosi Ulica Kneza Miloša u Beogradu, duž koje se nalaze brojne državne institucije i ambasade, te ulice u brojnim drugim srpskim gradovima. Ulica je nosila ime Ulica Miloša Velikog sve dok joj komunisti nisu promenili naziv u njeno današnje ime, verovatno jer je nazivom parirala Josipu Brozu Titu. Zanimljivo je da joj pre toga ni Karađorđevići nisu promenili ime. Kompozicija „Takovski ustanak“ koja ga predstavlja postavljena je 2004. ispred zgrade Vlade Srbije
Crkva pokajnica je napravljena od dukata koje je Vozd donio iz Rusije.Izrucio glavu Vozdovu za trgovinu.Odbio da sa Grcima 1820-23 podigne ustanak i oslobodi srbe i Srbiju.O kumoubistvu Srpska crkva nikad ni rijeci nije rekla, priklonila se moralu knjazevom I svom.Palma Drgan Markovic je slika i prilka knjazeva,zaradio dok su drugi ginuli za slobodu,trgovac ,narodni covjek i Betoven,zato je sa zutima :data glava Miloseviceva za ovo sto je sad.Moramo se vratiti Svetim Nemanjicima i drzavu graditi na licnom primjeru,hrabrosti,odvaznosti ,obnoviti u zivotu naroda a licnim primjerom tradicionalne ,neprolazne vrijednosti.Drzava je najozbiljniji zadatak I najslozeniji problem.
1. I jedan i drugi imaju mladez na licu.
2. I jedan i drugi su pogazili zakletvu i izdali kuma, te su osigurali prokletstvo za vjeke vjekova.
3. I jedan i drugi vladaju despotski.
4. I jedan i drugi su se dodvoravali Turcima. Milos Otomanskim a Toma se cepi "EU Turcima".
E nas problem je sto se tu slicnosti zavrsavaju i njihovi putevi razilaze? Kojekude...
Oca je ubio, jer je hteo da se vrati Turcima,a brata jer je bio siledžija i maltretirao narod.
Tako da nije isto.
Apsolutno je isto, jer je Karađorđe na jednom mikroplanu uradio ono što je Miloš na makro. Karađorđe je žrtvovao oca, da bi spasao grupu koja je bežala pred Turcima, a Miloš je žrtvovao kuma da bi spasao narod u celini, koji jedva što se oporavio od zuluma Sulejman paše Skopljaka.
Karađorđe je bio daleko veći autokrata i despot od Miloša, koji je presuđivao na licu mesta, ne pitajući za krivicu. Mnogi nedužni ljudi su stradali od Karađorđeve ruke, jer je bilo dovoljno samo optužiti nekoga. Tako i Milošev polubrat Milan, koji je otrovan po Karađorđevom naređenju, jedan od najuglednijih ljudi onog vremena. Poznat je i progon veštica u to doba, u kojima su mnoge nevine devojke stradale od Karađorđeve ruke, na najsuroviji način. Krivica Karađorđevog brata nije bila dokazana, a ubio ga je, jer je sam bio siledžija i nasilnik, sirovi hajduk, bez ikakvog dara za viša osećanja, izuzev borbi.
Taj "siledžija" i "nasilnik" je postao vođa, jer niko drugi nije hteo i nije verovao u uspeh ustanka.
Čovek im je rekao da je prek.
"bez ikakvog dara za viša osećanja",malo sutra.
Spasao suprugu od turskog siledžije i pratnju od kukavičluka i rajinskog mentaliteta svog oca,a narod od zuluma svog brata koji je silovao nekoliko devojaka.
Siledžija ,jer je prebijao vojvode koje su iskazivale kukavičluk na bojištu !?
Da nije imao nikakva osećanja ne bi iskazivao toliki bes zbog nediscipline i ne bi zapao u depresiju zbog stalnih svađa sa vojvodama koje su želele svoje parče kolača i zbog čega je i napustio zemlju ali se ubrzo i pokajao i molio za pomoć koju je dobio tek od heterista,koji su se zakleli da će dići ustanak po Otomanskom carstvu kad i Srbi.
Do ustanka nije došlo zbog kumoubistva.
Miloš nije žrtvovao samo Crnog Đorđa već i deo naroda u Hadži Prodanovoj buni, kao i srpske velikaše koji su mogli da mu ugroze vlast.
1810. je prekinuto ubijanje veštica.
Ne vredi Robespijer, svi ovi što te napadaju su oni koji se pale na takve razbojnike, a svi ovi ''crni'' su bili sve crnji do crnjeg, Petrović je svakog za koga je mislio da će da šmugne iz boja ubijao na licu mesta bez suđenja, a onda je on pobegao sa porodicom i naravno parama, za ove ''krševite'' šta ih je dobro opisao Andrić(a i Selimović i drugi), to je valjda mudra odluka, ostaviti narod čim je gusto, pa kad se smiri opet do poslednjeg Srbina, za ruske, francuske,austrijske itd ciljeve. Tako su mu i potomci od 1903. vodili politiku do poslednjeg Srbina...
Ovi simpatizeri lokalne KiK(ukratko karakomunisti,valjda svako kapira igru reči) varijante inače obožavaju i savremene ''junačine'', takvog vide Mladiću i Perišiću i ostalima, a u stvari su u duši pobornici LDP-a, SRB u EU p m b SRBA