.jpg)
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
© 2001-2025 Нова српска политичка мисао. Сва права задржана.
Najпоузданији извор информација о чешким онлајн казинима је isitfair.eu – сајт који нуди стручне рецензије, ексклузивне бонусе и најбоље оцене казина!
да није било Руског туторства и залагања, сумњај да би он био тако "мудар",...
Јован Ристић
“Повластице Србије изнео је руски опуномоћеник овако: слобода вероисповести; избор земаљског поглавара; независност унутрашње управе; сједињење разних пореза у један једини; уступање Србима права над добрима, што припадају мусломанима, са теретом да плаћају приходе заједно са данком; слобода трговине; допуштање српским трговцима, да смеју са својим пасошима путовати по отоманским држава; подизање болница, цркава,...и на послетку забрана, да се никоји други мусломани не смеју у србији настанити, до они што припадају гарнизону. ”
стр. 210
СПОЉАШНИ ОДНОШАЈИ СРБИЈЕ новијега времена - I.
Јован Ристић
Остаће за спомен роду његове легендарне речи, упућене Јакову Ненадовићу, након слома Првог устанка, који га је наговарао да пребегне у Аустрију:
''Ја, брате, у Немачку нећу, нити имам куда: да ја са голим животом бежим у Немачку, а Турци за живота мога да робе и продају моју стару мајку и жену и децу! Боже сачувај! Него идем у моју наију, па куд остали онолики народ, туд ћу и ја: доста је народа изгинуло са мном, неће бити никаква неправда ако и ја са народом погинем и пропаднем.''
Док Руси (Рашани) овде не не загазе војничком чизмом нема ништа ни од Срба, ни од слободе. Тако је одувек било. Што кажу за Врањанце: свиња 100 кг, 200 кила масти, то исто се може рећи за Србе: 100 Срба, 200 политика.
Милошево презиме је било Теодоровић. Презиме Обреновић преузео је по свом полубрату Милану, истакнутом војводи, који је имао велики углед у народу.
Међутим, није јасно када је Милош почео да користи презиме Обреновић. Уобичајено мишљење је да је то урадио после Миланове смрти 1810. године, мада новија открића показују да је још 1808. почео да се потписује као Милош Обреновић
После пропасти устанка, Милош је био једини од истакнутијих војвода који је остао у Србији. Добио је амнестију од Турака и постао оборкнез Рудничке, а затим Пожешке и Крагујевачке нахије.
Године 1815, 23. априла Милош је стао на чело Другог српског устанка, који је подигао у Такову. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Тако је 25. октобра 1815. године склопио усмени договор са Али-пашом о мешовитој српско-турској управи у Смедеревском санџаку. Договор је уређен посебним ферманом, којим је Србија и званично добила неколико значајних повластица.
Милош није бирао начина да учврсти свој положај и да избори што већу аутономију за Србију. Турке је поткупљивао, а потенцијалне конкуренте за власт (Петра Молера, Мелентија Никшића, Симу Марковића и Павла Цукића) је уклањао.
Иако је сам био неписмен, кнез је добро осећао потребе новог времена. Захваљујући њему, српски младићи су почели да се школују у Русији, Угарској, Аустрији и Немачкој, док су, по кнежевом позиву, у Србију стали да долазе лекари, професори, инжењери. Привреда целе земље се унапређује, тако што се нови становници шаљу у опустеле области и за то добијају значајне пореске олакшице.
Међутим, Милошев деспотски начин владања учинио је да се старешински слој уједини и постане озбиљна претња његовој самовласти. Његови политички противници успели су да 1835. године наметну први Устав српске модерне државе, познатији као "Сретењски устав".
Тај устав је брзо суспендован јер није одговарао великим силама Русији, Аустрији и Турској.
Не мирећи се са таквом поделом власти, Милош је 1. јуна 1839. године био принуђен да абдицира и напусти земљу. Наследио га је тешко оболели старији син Милан, који је умро после месец дана, па је престо припао Милошевом млађем сину Михаилу.
Михаило је наставио да влада по узору на свог оца, па је и он убрзо прогнан из земље. Уставобранитељи су 1842. године довели Карађорђевог сина Александра, који је владао до 1858. године. Након деветнаест година изгнанства, одлуком Светоандрејске скупштине 1858. године, Милош се вратио у Србију и започео своју другу, краткотрајну владавину, која је трајала до 1860.
Његово име носи Улица Кнеза Милоша у Београду, дуж које се налазе бројне државне институције и амбасаде, те улице у бројним другим српским градовима. Улица је носила име Улица Милоша Великог све док јој комунисти нису променили назив у њено данашње име, вероватно јер је називом парирала Јосипу Брозу Титу. Занимљиво је да јој пре тога ни Карађорђевићи нису променили име. Композиција „Таковски устанак“ која га представља постављена је 2004. испред зграде Владе Србије
Crkva pokajnica je napravljena od dukata koje je Vozd donio iz Rusije.Izrucio glavu Vozdovu za trgovinu.Odbio da sa Grcima 1820-23 podigne ustanak i oslobodi srbe i Srbiju.O kumoubistvu Srpska crkva nikad ni rijeci nije rekla, priklonila se moralu knjazevom I svom.Palma Drgan Markovic je slika i prilka knjazeva,zaradio dok su drugi ginuli za slobodu,trgovac ,narodni covjek i Betoven,zato je sa zutima :data glava Miloseviceva za ovo sto je sad.Moramo se vratiti Svetim Nemanjicima i drzavu graditi na licnom primjeru,hrabrosti,odvaznosti ,obnoviti u zivotu naroda a licnim primjerom tradicionalne ,neprolazne vrijednosti.Drzava je najozbiljniji zadatak I najslozeniji problem.
1. I jedan i drugi imaju mladez na licu.
2. I jedan i drugi su pogazili zakletvu i izdali kuma, te su osigurali prokletstvo za vjeke vjekova.
3. I jedan i drugi vladaju despotski.
4. I jedan i drugi su se dodvoravali Turcima. Milos Otomanskim a Toma se cepi "EU Turcima".
E nas problem je sto se tu slicnosti zavrsavaju i njihovi putevi razilaze? Kojekude...
Оца је убио, јер је хтео да се врати Турцима,а брата јер је био силеџија и малтретирао народ.
Тако да није исто.
Апсолутно је исто, јер је Карађорђе на једном микроплану урадио оно што је Милош на макро. Карађорђе је жртвовао оца, да би спасао групу која је бежала пред Турцима, а Милош је жртвовао кума да би спасао народ у целини, који једва што се опоравио од зулума Сулејман паше Скопљака.
Карађорђе је био далеко већи аутократа и деспот од Милоша, који је пресуђивао на лицу места, не питајући за кривицу. Многи недужни људи су страдали од Карађорђеве руке, јер је било довољно само оптужити некога. Тако и Милошев полубрат Милан, који је отрован по Карађорђевом наређењу, један од најугледнијих људи оног времена. Познат је и прогон вештица у то доба, у којима су многе невине девојке страдале од Карађорђеве руке, на најсуровији начин. Кривица Карађорђевог брата није била доказана, а убио га је, јер је сам био силеџија и насилник, сирови хајдук, без икаквог дара за виша осећања, изузев борби.
Тај "силеџија" и "насилник" је постао вођа, јер нико други није хтео и није веровао у успех устанка.
Човек им је рекао да је прек.
"без икаквог дара за виша осећања",мало сутра.
Спасао супругу од турског силеџије и пратњу од кукавичлука и рајинског менталитета свог оца,а народ од зулума свог брата који је силовао неколико девојака.
Силеџија ,јер је пребијао војводе које су исказивале кукавичлук на бојишту !?
Да није имао никаква осећања не би исказивао толики бес због недисциплине и не би запао у депресију због сталних свађа са војводама које су желеле своје парче колача и због чега је и напустио земљу али се убрзо и покајао и молио за помоћ коју је добио тек од хетериста,који су се заклели да ће дићи устанак по Отоманском царству кад и Срби.
До устанка није дошло због кумоубиства.
Милош није жртвовао само Црног Ђорђа већ и део народа у Хаџи Продановој буни, као и српске великаше који су могли да му угрозе власт.
1810. је прекинуто убијање вештица.
Ne vredi Robespijer, svi ovi što te napadaju su oni koji se pale na takve razbojnike, a svi ovi ''crni'' su bili sve crnji do crnjeg, Petrović je svakog za koga je mislio da će da šmugne iz boja ubijao na licu mesta bez suđenja, a onda je on pobegao sa porodicom i naravno parama, za ove ''krševite'' šta ih je dobro opisao Andrić(a i Selimović i drugi), to je valjda mudra odluka, ostaviti narod čim je gusto, pa kad se smiri opet do poslednjeg Srbina, za ruske, francuske,austrijske itd ciljeve. Tako su mu i potomci od 1903. vodili politiku do poslednjeg Srbina...
Ovi simpatizeri lokalne KiK(ukratko karakomunisti,valjda svako kapira igru reči) varijante inače obožavaju i savremene ''junačine'', takvog vide Mladiću i Perišiću i ostalima, a u stvari su u duši pobornici LDP-a, SRB u EU p m b SRBA