Таман кад помислиш да не може горе,кад оно позива се Ђулијани у куртоазну посету.Сад ће да се грле и љубе са џелатом.Ако већ морамо да будемо нечија колонија,зар не можемо бити нечија друга него америчка?Сад ћемо лепо да пресликамо амерички двопартијски политички систем.Боже ти сачувај на шта смо спали.

Недавно сам чуо да је архитекта Борис Подрека за Луку Београд направио одличан план још пре много година, али да због зависти и интереса домаћих политичара, моћника и њихових прирепака никада није могао да се оствари, а ствари се у том погледу нису измениле до данас.

Glasacu za SNS, Nikolica, Vucica, Ilica, Vulina, Karica i Dzulijanija kad se Amerika pokaje zbog bombardovanja Beograda i isplati ratnu odstetu.

Beograd je jedinstven svojom otvorenoscu, svojom istorijom, polozajem, svojim ljudima i svojom kulturom. Mislim da je poredjenje sa NJujorkom nepotrebno; Svaki grad ima nesto svoje posebno i neponovljivo. Ima i Beograd. U poslednjih dvadeset godina izgubio je mnogo od svog sarma, sigurnosti i optimizma. Dobro je sto je Djuliani dosao u Beograd, iako su ga srpski mediji pratili sa velikim podozrenjem. Zivim u NJujorku i tada za vreme bombardovanja 99e nisam nasla ni jednu otvorenu izjavu protiv nas. Da jeste to bi pisalo i u Vol strit zurnalu i u NJujork tajmsu, ali ne ...znaci od sve buke niko ne navodi izvore gde je to Djuliani podrzavao bombardovanje ...a neki su cak i naduvali "zagovarao"? Djuliani uziva ugled u SAD i u svetu. Njegovo iskustvo i sposobnost su veliki i potrebni Srbiji i Beogradu. I to je dobro. Treba poslusati njegovu konferenciju za stampu u medija centru gde je rekao da Beograd ima ogromne probleme ali uz potrebnu upornost i doslednost moze da resi.

Гледала сам интервју са наведеном особом, на питање о сагласности са агресијом и бомбардовањем лепо одговори, а не трепну, да треба заборавити прошлост и окренути се будућности иначе, као, нигде нећемо стићи. Веома интересантно становиште, значи ми ћемо вама да радимо шта пожелимо и када пожелимо или зато што нам се може, свеједно,а ви ћете све да заборавите оног момента када ми то пожелимо. У овом лудом свету вероватно има људи и народа који тако мисле, наш народ, надам се, није такав. Да нисмо потиснули Јасеновац не би нам се поновио на другом месту.
Што се силажења на реке и метроа тиче, на студијама Архитектуре давних седамдесетих година, предмет урбанизам, то је већ било лепо образложено. Нагледасмо се, а по свему ћемо још гледати, разна проналажења злата, нафте-шкриљаца, отварања Овог и Оног. Е, по г. Ђулијанију је требало да заборавимо да смо то већ виђали у неким претходним изборним кампањама а ми, баксузи, памтимо.
Господе, помози нам да добијемо поштену и одговорну власт.

Ово је веома занимљиво, посебно овај други део, пошто је избор за председника Перуа тада био нека врста референдума за и против пљачкашког неолибералног система, за и против статуса привредне колоније, где је ћерка бившег корумпираног председника Алберта, Кеико Фухимори покушала да продужи статус колоније у држави где западне компаније поседују све и отимају где год стигну. На њихову срећу победио је индијанац и привредни националиста. Значи сличности су што се и тамо климала столица криминалном зеленашком систему, и што је запад покушао погурати свог пулена Кеико (студирала у САД). Ово ми говори да разлози посете овог дубиозног човека нису толико приватни као што се тврди.

Нисам убеђен горњим коментаром да чикица није дошао само да из приватних разлога односно да узме "мало" кинтића од донатора "вечитог дечака," коме је Д.Ђ. повредио сујету. Нисмо ми Перу, и овде нема референдумског изјашњавања за или против америчког ( у нашем случају и еуробијског) империјализма јер је СНС па и "будући градоначелник" одавно на позицијама поменуте про америчке кандидаткиње у Перуу.

И још нешто бих хтео да нагласим. Руди се прилично налупетао у "саветима" за бољитак Београда. Ево узмимо, на пример, само шта је рекао како би он "решио" проблем немања пара за завршетак обнове Народног музеја. Као, он би скинуо скеле и унео слике - "то се тако ради". Не, то не може тако да се ради. У тај простор не могу више ући слике док се исти не реновира. Али се може продати тај један Пикасо на некој аукцији, узети велики новац (ради се десетинама милиона долара) и обновити Народни музеј. Е тако се то ради!

Одличан текст. Подсетио бих аутора да су теоретичари друштва у последњих неколико деценија у разним облицима говорили о стању "после" политике и другим (пост)стањима. Тако је, на пример, Слотердајк истицао да живимо у постхеројском добу, а Фукујама је говорио о крају историје.
Сва та силна есхатологија разбила се чим су ратови поново почели да куцају на врата. У постполитичком друштву и глобалном поретку ратова не може бити, и то је сјајно, али варљиво устројство, будући да би морало да почива на глобалној хегемонији Америке.
Е сад, нити је америчка превласт потпуно остварена, нити се назире свеопшти мир, а предметак "post" - као у примерима постполитика, постидеологија, постмодерна - представља учитавање тежње да Америка овлада светом и суспендује сваку субјективну вољу народа, група и појединаца који би да задрже своје људско, а тиме и политичко обличје.
Зато се треба клонити циљно конструисаних појмова. Оностраност је једино постстање, а ту се не пита Америка, него Бог.

Šta se više izmotavaju ovi naprednjaci,doveli ovog srbomrsca pa ga šetaju po celom Beogradu,za čije se bombardovanje on zdušno zalagao.Al to sad nije bitno.Važno je dobiti izbore po svaku cenu!Ovaj potez će samo da im donese negativne poene.

Дош`о Ђура да му се извинемо зато што нас је тукао.