“Djindjic je imao pogresnih poteza???”

Ne bih o Logoreičnoj Zamlati ali Koštunica ako je nešto i zgrešio kod boga iskupio se time što se pokrio ušima i vratio se na njivu gde sada pošteno nešto tamo uzgaja a prijatelji mu pomažu da obere letinu. Kamo sreće kad bi se svi vratili na njivu da živimo pošteno i onda bi nas i bog najzad pogledao.

Danas jeste oduvek drugosrbijanski, ali nažalost jedan od malobrojnih medija gde se može koliko toliko čuti drugačije mišljenje i gde se objavljuju vestiu o opoziciji ili studentima (naravno i vesti o vučiću, ali on ima hiljade medija...)
Dakle, umesto što pljujete po Danasu vi onda čitajte Informer jer vam ne smeta šizofreno ludilo Dragan J. Vučićevića, koji je danas angažovao ćacije u prslucima da sa fersovima peku prase na Studentskom trgu, samo zato da bi objavio članak sa naslovom: "Bizaran performans blokadera u centru Beograda: Peku prase s crvenim fesovima (VIDEO)"

Vaše piskaranje je sramno botovanje za Žvalavog!

Postoji suštinska razlika između Otpora i studentskog pokreta jer je Otpor bio filijala Stejt Dipartmenta a studentski pokret to nije.

O listu "Danas" (i svakom drugom koji bi isto postupio)dovoljno govori činjenica da objavljuje tekst ANONIMNE osobe, koja neće ili ne sme da se potpiše. A još se predstavlja kao univerzitetski profesor, odnosno intelektualac. Pa ljudi su se u građanskim ratovoma i mnogo težim situacijama potpisivali imenom i prezimenom. Onaj ko se ne potpisuje ispod teksta, odnosno ispod svoga LIČNOG STAVA, taj ne zaslužuje objavljivalje, a ni polemiku. Razumem je da je gospodin Maršićanin reagovao da neistine ili iskrivljeme činjenice, i prvenstvenu krivicu vidim u "Danasu". Javnost je devedesetih godina prošog veka protestovala zbog čuvene "Politikne" rubrike u kojoj su pisali anonimni.A sada je to maltene postalo savim u redu. Ni govora - takvi teksti su neobjavljivi u ozbiljnim medijima u zemljama sa minimumom društvene mjere. Nažalost, mi NEMAMO DRUŠTVO uopšte. I tu počinje naša muka.

A taj čovek (Koštunica) je zastupao srpske nacionalne interese, najčešće suprotstavljene zapadnim interesima na ovim prostorima.
Njima je trebao ruralni srpski patriota poput Šešelja, neko ko nije iz Kruga dvojke i ko dolazi sa prekodrinskih planina, neko ko preti zarđalim kašikama i velikom Srbijom, njima je trebalo biće po svemu suprotno od sopstvene kulturološke predstave.
A naišli su na čoveka od sopstvenog građanskog tkiva kome nisu mogli da prodaju maglu o naprednoj zapadnoj civilizaciji i nužnosti njene oružane intervencije protiv nižih civilizacija u cilju “popravke”; naišli su na učenog čoveka koji je živeo i mislio tu civilizaciju na ovim prostorima, naišli su na čoveka čija pojava ih je neprestano podsećala na uzaludno prikrivani falsifikat koju su nosili u sebi, naišli su na Vojislava Koštunicu.

Neću o celom tekstu, već samo da primetim da i Maršićanin, kao i još neki, pravi grešku, svesno ili nesvesno, kad za Đinđića piše da je "prvi demokratski izabrani premijer". Ta tvrdnja jednostavno nije tačna. Ne znam ko je izmislio i lansirao tu floskulu, ali mnogi je ponavljaju.
Prvo, svi predsednici vlade, (Izvršnog veća Srbije) posle drugog svetskog rata su izabrani demokratski, jer su birani u Narodnoj skupštini. Druga je stvar što se pre toga kadrovalo u komitetu, kao i za sve drugo. Ali, birali smo ga sami, u zemlji.
Drugo, Đinđić je bio jedini nedemokratski izabrani redsednik vlade (ne premijer, premijer je u V. Britaniji), jer su ga izabrale strane službe. Doduše, i njegov izbor je formalno potvrđen u Narodnoj skupštini, ali praktično, izabrale su ga strane države, i to još pre 5. oktobra.

Sjajan tekst,mogao bih i sam da ga potpisem.Da ne bude da sam anoniman.