“Djindjic je imao pogresnih poteza???”

Не бих о Логореичној Замлати али Коштуница ако је нешто и згрешио код бога искупио се тиме што се покрио ушима и вратио се на њиву где сада поштено нешто тамо узгаја а пријатељи му помажу да обере летину. Камо среће кад би се сви вратили на њиву да живимо поштено и онда би нас и бог најзад погледао.

Данас јесте одувек другосрбијански, али нажалост један од малобројних медија где се може колико толико чути другачије мишљење и где се објављују вестиу о опозицији или студентима (наравно и вести о вучићу, али он има хиљаде медија...)
Дакле, уместо што пљујете по Данасу ви онда читајте Информер јер вам не смета шизофрено лудило Драган Ј. Вучићевића, који је данас ангажовао ћације у прслуцима да са ферсовима пеку прасе на Студентском тргу, само зато да би објавио чланак са насловом: "Bizaran performans blokadera u centru Beograda: Peku prase s crvenim fesovima (VIDEO)"

Ваше пискарање је срамно ботовање за Жвалавог!

Постоји суштинска разлика између Отпора и студентског покрета јер је Отпор био филијала Стејт Дипартмента а студентски покрет то није.

О листу "Данас" (и сваком другом који би исто поступио)довољно говори чињеница да објављује текст АНОНИМНЕ особе, која неће или не сме да се потпише. А још се представља као универзитетски професор, односно интелектуалац. Па људи су се у грађанским ратовома и много тежим ситуацијама потписивали именом и презименом. Онај ко се не потписује испод текста, односно испод свога ЛИЧНОГ СТАВА, тај не заслужује објављиваље, а ни полемику. Разумем је да је господин Маршићанин реаговао да неистине или искривљеме чињенице, и првенствену кривицу видим у "Данасу". Јавност је деведесетих година прошог века протестовала због чувене "Политикне" рубрике у којој су писали анонимни.А сада је то малтене постало савим у реду. Ни говора - такви тексти су необјављиви у озбиљним медијима у земљама са минимумом друштвене мјере. Нажалост, ми НЕМАМО ДРУШТВО уопште. И ту почиње наша мука.

А тај човек (Коштуница) је заступао српске националне интересе, најчешће супротстављене западним интересима на овим просторима.
Њима је требао рурални српски патриота попут Шешеља, неко ко није из Круга двојке и ко долази са прекодринских планина, неко ко прети зарђалим кашикама и великом Србијом, њима је требало биће по свему супротно од сопствене културолошке представе.
А наишли су на човека од сопственог грађанског ткива коме нису могли да продају маглу о напредној западној цивилизацији и нужности њене оружане интервенције против нижих цивилизација у циљу “поправке”; наишли су на ученог човека који је живео и мислио ту цивилизацију на овим просторима, наишли су на човека чија појава их је непрестано подсећала на узалудно прикривани фалсификат коју су носили у себи, наишли су на Војислава Коштуницу.

Нећу о целом тексту, већ само да приметим да и Маршићанин, као и још неки, прави грешку, свесно или несвесно, кад за Ђинђића пише да је "први демократски изабрани премијер". Та тврдња једноставно није тачна. Не знам ко је измислио и лансирао ту флоскулу, али многи је понављају.
Прво, сви председници владе, (Извршног већа Србије) после другог светског рата су изабрани демократски, јер су бирани у Народној скупштини. Друга је ствар што се пре тога кадровало у комитету, као и за све друго. Али, бирали смо га сами, у земљи.
Друго, Ђинђић је био једини недемократски изабрани редседник владе (не премијер, премијер је у В. Британији), јер су га изабрале стране службе. Додуше, и његов избор је формално потврђен у Народној скупштини, али практично, изабрале су га стране државе, и то још пре 5. октобра.

Sjajan tekst,mogao bih i sam da ga potpisem.Da ne bude da sam anoniman.