Ovaj događaj na Voždovcu otkriva duboku podeljenost i zloupotrebu moći. Policijska intervencija, sa neviđenim brojem snaga, potiskivanje građana i hapšenje u parku kod FON-a pokazuju da vlast pribegava zastrašivanju kako bi ugušila proteste. Dok Vučić govori o "normalnim vrednostima" i "slobodi kretanja", građani koji mirno iskazuju nezadovoljstvo bivaju potisnuti, a njihov glas ućutkan. Prisustvo visokih funkcionera i medijskih figura u redovima SNS-a, uz pesme i parole, stvara sliku režirane podrške, dok se opozicija suočava sa represijom. Radomir Diklić s pravom ističe da je ovakva mobilizacija policije nezapamćena i neprimerena. Umesto dijaloga, vlast bira silu, što je jasan znak slabosti i straha od istine. Građani imaju pravo da se slobodno izražavaju, a ne da budu potiskivani u sporedne ulice. Ovo nije demokratija – ovo je pokušaj kontrole slobode.

Sramota na Voždovcu razotkriva pravu prirodu režima! Dok Vučić i njegovi lakeji – Dačić, Mali, Brnabić – paradiraju Bulevarom oslobođenja uz režirane povike i pesme, policija brutalno potiskuje građane u parku kod FON-a, hapseći nedužne. Ovolika policijska sila, neviđena čak ni za vreme utakmica, jasno pokazuje strah od naroda. Diklić je u pravu – ovo je totalna mobilizacija da se stvori privid podrške, dok se pravi protest guši. Građani koji mirno izražavaju nezadovoljstvo nisu pretnja, ali režimu smeta svaka reč protiv njihove apsolutne kontrole. Ovo nije sloboda, već diktatura maskirana u patriotizam. Potiskivanje građana u sporedne ulice, dok SNS kolona blokira saobraćaj, jeste vrhunac licemerja. Vlast koja se boji parka punog ljudi je vlast bez legitimiteta. Sloboda ne može biti ugušena policijskim kordonima!

Jedini izlaz da on ode je da se ponavljaju veliki mitinzi građana u prestonici. Ovako, građani, pre svega studenti širom Srbije su samo žrtve nezapamćene represije. Koga to pogađa sem njihove porodice i prijatelje i neke članove šire akademske zajednice? One koji za pare dolaze na Vučićeve mitinge ne pogađa, državne službenike i zaposlene u javnim preduzećima takođe, gledaocima i slušaocima RTS sigurno ne. Nekada je možda ovakvo ponašanje režima nalazilo na osudu centara moći - Brisel, Moskva... pa je možda imalo i smisla da se podnose žrtve da bi se represija pokazala i osudila spolja. Sada nema ko to da uradi. EU ne reaguje, Moskva ima svoje probleme. Samo zbog situacije u koju je doveo Univerzitet i škole u Srbiji, a da ne govorimo o nadstrešnici, Jovanjici, Krušiku, Rio Tintu i ostalim aferama on jednostavno mora da ode i on je toga svestan. Ali pošto ne želi da žrtvuje ono što je stekao, koristi represiju tako što je državni aparat privatizovao a lopovlukom stečeno kontroliše.