Овај догађај на Вождовцу открива дубоку подељеност и злоупотребу моћи. Полицијска интервенција, са невиђеним бројем снага, потискивање грађана и хапшење у парку код ФОН-а показују да власт прибегава застрашивању како би угушила протесте. Док Вучић говори о "нормалним вредностима" и "слободи кретања", грађани који мирно исказују незадовољство бивају потиснути, а њихов глас ућуткан. Присуство високих функционера и медијских фигура у редовима СНС-а, уз песме и пароле, ствара слику режиране подршке, док се опозиција суочава са репресијом. Радомир Диклић с правом истиче да је оваква мобилизација полиције незапамћена и непримерена. Уместо дијалога, власт бира силу, што је јасан знак слабости и страха од истине. Грађани имају право да се слободно изражавају, а не да буду потискивани у споредне улице. Ово није демократија – ово је покушај контроле слободе.

Срамота на Вождовцу разоткрива праву природу режима! Док Вучић и његови лакеји – Дачић, Мали, Брнабић – парадирају Булеваром ослобођења уз режиране повике и песме, полиција брутално потискује грађане у парку код ФОН-а, хапсећи недужне. Оволика полицијска сила, невиђена чак ни за време утакмица, јасно показује страх од народа. Диклић је у праву – ово је тотална мобилизација да се створи привид подршке, док се прави протест гуши. Грађани који мирно изражавају незадовољство нису претња, али режиму смета свака реч против њихове апсолутне контроле. Ово није слобода, већ диктатура маскирана у патриотизам. Потискивање грађана у споредне улице, док СНС колона блокира саобраћај, јесте врхунац лицемерја. Власт која се боји парка пуног људи је власт без легитимитета. Слобода не може бити угушена полицијским кордонима!

Једини излаз да он оде је да се понављају велики митинзи грађана у престоници. Овако, грађани, пре свега студенти широм Србије су само жртве незапамћене репресије. Кога то погађа сем њихове породице и пријатеље и неке чланове шире академске заједнице? Оне који за паре долазе на Вучићеве митинге не погађа, државне службенике и запослене у јавним предузећима такође, гледаоцима и слушаоцима РТС сигурно не. Некада је можда овакво понашање режима налазило на осуду центара моћи - Брисел, Москва... па је можда имало и смисла да се подносе жртве да би се репресија показала и осудила споља. Сада нема ко то да уради. ЕУ не реагује, Москва има своје проблеме. Само због ситуације у коју је довео Универзитет и школе у Србији, а да не говоримо о надстрешници, Јовањици, Крушику, Рио Тинту и осталим аферама он једноставно мора да оде и он је тога свестан. Али пошто не жели да жртвује оно што је стекао, користи репресију тако што је државни апарат приватизовао а лоповлуком стечено контролише.