Osnovni problem kod ispitivanja statike zgrade železničke stanice u Novom Sadu jesu stručnjaci koji će pristupiti tom poslu. Zabrana ulaska nije nikakva prepreka. Do sada nema dobrovoljaca koji bi ušli u zgradu i potpisali da je sve u redu ako se postave novi kablovi sa nadsteršnicom težine kao prethodna. Predlažem da se težina nadstrešnice spusti u prostor ispod pločnika pred ulazom u zgradu. Dakle jedna niša s kablovima koji izlaze iz pločnika. Ovo jeste promena u odnosu na raniju zamisao ali je mnogo bezbednije. Generalno, zatvorili ili ne, stanične zgrade građene pre drugog svetskog rata, treba srušiti jer ne mogu da podnesu vibracije koje nastaju pri prolazu voza brzinom oko 200km/čas ili da se smanji brzina na za zzgradu podnošljivu brzinu. U tom slučaju biće bezbedno ali nema brzog voza od 200 km/čas i za 3 časa u Budimpešti.

Meni se cini da je ovo sto prica baba, priprema javnog mnenja za rusenje zgrade stanice, da se zatru svi tragovi zlocina SNS razbojnika. Srusenu nadrstresnicu su odneli i unistili kao kljucni dokaz, ali zgradu nisu mogli. Zato ce je srusiti, temeljno kao Silerovu, nece ni cigla ostati.