Ranije je svaki seljak znao i gde je odron, i gde je klizište, i gde je trusno, i gde je ovo, a gde ono. I nisu tu gradili, ni kuće, a nisu sadili ni vinograd, ni pšenicu, tamo gde je vlažno i nestabilno. Seljaci su znali.

Danas niko nije seljak. Zamislite da dođete u firmu i kažete, znate ja sam seljak i kod nas na selu se voćnjaci zanavljaju tako i tako. Zabranili bi vam ulazak u zgradu. Prilikom susreta bi stavljali gas masku.

Danas se zna ko zna. Znaju nadlležne državne komisije i za hidrologiju i za zemljište. I ako oni napišu da je nečto, ondnosno da je negde pogodno za gradnju, nema drugog boga. E sad kako rade nadležne državne komisije. Pa kako im šef kaže. kako bi drugačije, tako je u celom svetu.

Problem nastaje kad je glavni šef mnogo pametan pa zna sve. Od aviona i kamiona do košarke, od staatike do dinamike. Tada se gradi i kako ne treba i gde ne treba.