1945. su na vlast u SFRJ došli ljudi kojima je opljačkati i ubiti bilo kao popiti čašu vode.
Ipak su za manje od 10 godina shvatili da se na takav način ne može živeti, stvarati, ... i počeli da uvažavaju stručna mišljenja (čak i od političkih neprijatelja), omogućavaju i neguju/podnose strukovna udruženja, školuju tehnokratiju, ...

Mi živimo u obrnutom vremenu.
Ljudi na vlasti, sa akademskim zvanjima, negiraju struke, nasrću na strukovna udruženja, ...

Takvo nešto je moguće samo pod kolonijalnom upravom!

Toga nije bilo pod komunistima. Koliko god da je bio opak Tito je težio ka nezavisnosti zemlje i prilično uspevao u tome.
Nikada nije toliko izgrađeno u Beogradu kao u vreme Tita i Branka Pešića. Oni su svoje želje saopštavali arhitektama i inž. građevine i dalje se bavili samo organizacionim poslovima.

Na žalost, nad nama su sada kolonijalni namesnici nesposobni da shvate značenje pesme "Beogradski mali pijac oplavila Sava ...!.

Mislim da nas čeka surov rasplet, kao i drugde.