Posle proglašenja za "medijsku ličnost godine" od strane Blic novina, gospodin Željko Mitrović je izjavio da su "Blic najkredibilnije novine u Srbiji". Nije tako davno bilo kada je Pink objavio da su "Blic smrdljive novine". I jedan i drugi medij su od skoro pod zaštitom zapada, Blic oduvek štiti Nemačka, a Pink je nedavno dobio zaštitu Amerike. Prosto napomena. Nobelova nagrada je danas potpuno politizovana. Evrovizija takođe. Naši su se odlično držali ove godine u izboru za pesmu Evrovizije, što je mene pozitivno iznenadilo. Zavoleo sam i Breskvicu iako nisam znao ništa o njoj ranije.
Препоруке:
37
5
2
среда, 06 март 2024 20:40
Моје историјско знање из гимназије, а потом и током живота - од разних а угледних стручњака
Д. Стојановић је по мени исто толико објективан историчар колико и А. Брнабић функционер од знања и интегритета.
Нису ми штанцовани ставови Д. С. посебно вредни праћења, али она се намеће у јавности, па нам омогућава да створимо мишљење о њој: себе је пронашла у заклетом анти-српству; она не зна или не жели да од историјских догађаја и раздобља прави мозаик - она има задати оквир у који убацује своје наводно квалификовано, увек на истој справи набаждарено тумачење.
Ја знам врло добро (не треба нико да ми соли памет) о томе који су све српски градови бомбардовани у Другом св. рату од стране савезника, да је Броз седео у Вршцу док су управо црвеноармејци и партизани ослобађали Београд а у који је ујахао после три дана од ослобођења, о облачењу усташа у партизанске униформе на крају тог рата, пљачки и убиствима српске грађанске класе, интелектуалаца и индустријалаца - без суђења; о стратешким интересима и утицају на Балкану англо-Американаца након распада Аустроугарске монархије...
Препоруке:
37
5
3
среда, 06 март 2024 23:01
Историографија
Да ли данашња српска историографија нуди бар неке одговоре на велика питања нашег времена.
Овде је историографија прецењена, јер се од ње очекује да пружи одговоре на питања данашњег времена. Она нема тај задатак, јер је делокруг њеног истраживања искључиво у вези са прошлим временима. У супротном она је у ризику да постане слушкиња политике, а тада престаје да буде наука. Дужност историографије као специфичне науке је да "без страсти и пристрасности" проучи и прикаже прошлост онакву каква је заиста била. Политички и национални аргументи ту не би требало да пресуђују, бар не у радовима добрих историчара који доследно примењују методе науке којом се баве.
Препоруке:
30
4
4
четвртак, 07 март 2024 15:48
Гранични проблем01
Наравно када је истина очигледна и набијена свакоме право у очи ангажује се армија "замагљивача" да замути хоризонт и памет!Јесте ли ви приметили да границе на Балкану,суштински нису промењене од 1878 када су их на Берлинском конгресу повукли Енглези,Немци и Аустро Угари?Свеједно је да ли се то зове протекторатима или "независним" државицама,да ли су део неког мулти-култи Царства,или "Социјалистичке републике", "Несврстане Југославије".Битно је да су границе ту,и да преко њих Западне силе увек могу да пројектују свој утицај и одржавају баланс какав им одговара да би управљале Балконом.Свако излажење из задатих граница се најоштрије спречава.Србима су тесне па им се(кад се мора) привремено дозволи "уједињење",али никако не у Србију,него стриктно у "Југославију",што је провизоријум који треба да им створи илузију "уједињености" привремено.Наравно задате границе морају бити очуване.
Препоруке:
25
6
5
четвртак, 07 март 2024 15:53
Гранични проблем02
И зато су Срби реметилачки фактор,"империјалисти" и не знам шта све још не,јер прете очувању задатих граница.Зато се и ради на смањивању њихове бројности кад год се може.Ако ми не верујете,запитате се како то да је НАТО ратовао за очување Аустро Угарских граница на Балкану,које је поново исцртао комуниста Тито?!
Препоруке:
24
7
6
четвртак, 07 март 2024 20:19
Реално
Гранични проблем02
А да ли сте ви приметили да границе које нам је "цртала" Аустроугарска 1878. и границе које је цртао "комуниста Тито" нису исте? Која је Србија била територијално већа може се лако утврдити поређењем броја квадратних километара Кнежевине Србије и Социјалистичке Републике Србије. Ова потоња је, заправо, највећа српска држава од како смо на Балкану. Изузетак је само Душанова држава, с тим што је то била "земља Срба и Грка". Данас би ми Срби били срећни да вратимо српски суверенитет у границама државности коју смо као федеративна јединица имали у Брозовој федерацији. Више од тога тешко да ће се постићи.
Препоруке:
9
13
7
петак, 08 март 2024 11:01
Гранични проблем
Не заборавите да су границе Војводине јасно повучене према Србији,а да се проблеми у Санџаку увек могу подстаћи "Nation building" пројекти никад не стају, и ако делује да су понекад "успавани",као што смо то добро научили. После свега,не знам ко још може да буде наиван.
Препоруке:
5
2
8
понедељак, 11 март 2024 12:01
Milos
Deda ujak mog prvog komsije, prijatelja i kuma je poginuo u saveznickom bombardovanju Beograda. Ali nije to najbitnije kada je u pitanju Dubravka Stojanovic. Ona je film Dara iz Jasenovca nazvala "banalnim falsifikatom".
Препоруке:
2
1
9
понедељак, 11 март 2024 22:05
Реално
Гранични проблем
Не заборавите да су границе српске државности изгубљене већ 1. децембра 1918.г. Иако се вољом народних представника Краљевини Србији присајединила српска Војводина и сремско-карловачка Митрополија, одмах потом је српска државност утопљена у јужнословенску државу најпре названу Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а онда Краљевина Југославија. У тој краљевини није било ни Србије као државе, ни њених граница. Али се, зато, пред крај Краљевине у њој појавила хрватска државност у виду Бановине Хрватске. Била је језгро будуће фашистичке квазидржавне творевине за уништење српског народа. Српска државност обновљена је тек после 2.св.рата, овог пута у оквиру федерације као једна од федералних јединица. Била је највећа, без обзира на 2 покрајине које по уставу СФРЈ нису имале право на отцепљење.
Како смо изгубили суверенитет над једном од покрајина је посебна прича. Али, национални циљ је да тај суверенитет вратимо у пуном оквиру Брозове СР Србије.
.jpg)
Нису ми штанцовани ставови Д. С. посебно вредни праћења, али она се намеће у јавности, па нам омогућава да створимо мишљење о њој: себе је пронашла у заклетом анти-српству; она не зна или не жели да од историјских догађаја и раздобља прави мозаик - она има задати оквир у који убацује своје наводно квалификовано, увек на истој справи набаждарено тумачење.
Ја знам врло добро (не треба нико да ми соли памет) о томе који су све српски градови бомбардовани у Другом св. рату од стране савезника, да је Броз седео у Вршцу док су управо црвеноармејци и партизани ослобађали Београд а у који је ујахао после три дана од ослобођења, о облачењу усташа у партизанске униформе на крају тог рата, пљачки и убиствима српске грађанске класе, интелектуалаца и индустријалаца - без суђења; о стратешким интересима и утицају на Балкану англо-Американаца након распада Аустроугарске монархије...
Овде је историографија прецењена, јер се од ње очекује да пружи одговоре на питања данашњег времена. Она нема тај задатак, јер је делокруг њеног истраживања искључиво у вези са прошлим временима. У супротном она је у ризику да постане слушкиња политике, а тада престаје да буде наука. Дужност историографије као специфичне науке је да "без страсти и пристрасности" проучи и прикаже прошлост онакву каква је заиста била. Политички и национални аргументи ту не би требало да пресуђују, бар не у радовима добрих историчара који доследно примењују методе науке којом се баве.
А да ли сте ви приметили да границе које нам је "цртала" Аустроугарска 1878. и границе које је цртао "комуниста Тито" нису исте? Која је Србија била територијално већа може се лако утврдити поређењем броја квадратних километара Кнежевине Србије и Социјалистичке Републике Србије. Ова потоња је, заправо, највећа српска држава од како смо на Балкану. Изузетак је само Душанова држава, с тим што је то била "земља Срба и Грка". Данас би ми Срби били срећни да вратимо српски суверенитет у границама државности коју смо као федеративна јединица имали у Брозовој федерацији. Више од тога тешко да ће се постићи.
Не заборавите да су границе српске државности изгубљене већ 1. децембра 1918.г. Иако се вољом народних представника Краљевини Србији присајединила српска Војводина и сремско-карловачка Митрополија, одмах потом је српска државност утопљена у јужнословенску државу најпре названу Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а онда Краљевина Југославија. У тој краљевини није било ни Србије као државе, ни њених граница. Али се, зато, пред крај Краљевине у њој појавила хрватска државност у виду Бановине Хрватске. Била је језгро будуће фашистичке квазидржавне творевине за уништење српског народа. Српска државност обновљена је тек после 2.св.рата, овог пута у оквиру федерације као једна од федералних јединица. Била је највећа, без обзира на 2 покрајине које по уставу СФРЈ нису имале право на отцепљење.
Како смо изгубили суверенитет над једном од покрајина је посебна прича. Али, национални циљ је да тај суверенитет вратимо у пуном оквиру Брозове СР Србије.