Postovani gospodine Avramovicu,
Zar demokratija nije vladavina naroda - pojam koji treba da ima vrednost visokih ideala a prakticno
ne postoji?
Zar nije jasno da savremeno poimanje (i igranje
do izrugivanja) demokratije nije zasnovano na
politickom sistemu, kao podlozi vlasti, u kome
su politicke partije (iako i bez ideje i politike)
i sistem glasanja "naroda" (sve vise manje od polovine) mehanizmi sticanja vlasti (vise koristi
za one iza, nego dobrobiti demosa-naroda)?
Ako vec pretendujete na ozbiljnost rada, zasto,
koristeci izraz (jos jedan klise) mediji, govorite samo o novinama i televiziji?
Zasto ne objasniste sta je to - "medijska javnost"
i "demokratsjka medijska javnost"?
Iako rekoste - "nista novo" (kao sto i nije)sta nam
vas rad porucuje?
[Ako nas ne informise, zasto ste ga napisali?]
Iako znam vas stav o pomenutim novinama i TV (sa
kojim se slazem), da li ovim pisanjem, (mozda) pomazete njihov opstanak?
Sve u svemu, da ipak niste malo pomesali pojmove-
sloboda, "demokratija", ...?
Formiranje misljenja naroda (a tu su mladi i stari,
zene i muskarci, sirotinja i drugi, preduzennici i
radnici) kroz savremene "medije"-TV i novine (++)
i ne moze biti danas drugacije. Danas, novac je moc, a vlast da je kroz "demokratski" politicki
sistem, uvecava. Kao i uvek (nista novo) "medijalisti" se utrkuju da sluze vlasti i moci novca, cak i kad nisu odabrani. Treba se
pokazati - "gazda" ce videti i nagraditi.
Bilo je to (cak i neka ista imena) i u vreme
"daleko ga bilo" sistema, a danas je i konkurencija veca, troskovi zivljenja veci,a zivot- jeftin.
Ocekujuci da nam pruzite bar nekoliko objasnjenja,
s postovanjem,
S. Savic

Članak je odličan. Ostalo je malo nejasno šta je to demokratska javnost (verovatno se sociološki ne može definisati). Nije analiziran uticaj struke, stručne javnosti, na formiranje javnog mišljenja o pojedinim važnim temama. Na ovom terenu je laž i prevaru najlakše raskrinkati. Novinari su u ovom delu možda najneviniji, jer su uglavnom neznalice, a snaga „demokratske javnosti“ je baš ovde najveća. Ovde se postavlja pitanje moralnog i stručnog integriteta stručnjaka i naučnika (posebno univerzitetskih nastavnika) kao i novinara - profesionalnih kolumnista. Osnovno pitanje je iz kog izvora (koje institucije) ovi poslednji dobijaju teme (koncepte, teze, informacije, rečnik, tajmning) o kojima neposredno (pa ni posredno, jer ne čitaju stručne i naučne izvore) ne znaju ništa. Možda bi se praćenjem ove niti došlo do nekih dubljih saznanja o „medijskoj stvarnosti“.

S pažnjom pratim Vaše tekstove. Šteta što Vas nema na govornim medijima, ali to je zato što su "Mediji u Srbiji demokratski - pripadaju demokratskim strankama!". Sad su još "demokratičniji", posle novog Zakona i LDP-ovog sertifikata.