Postovani gospodine Avramovicu,
Zar demokratija nije vladavina naroda - pojam koji treba da ima vrednost visokih ideala a prakticno
ne postoji?
Zar nije jasno da savremeno poimanje (i igranje
do izrugivanja) demokratije nije zasnovano na
politickom sistemu, kao podlozi vlasti, u kome
su politicke partije (iako i bez ideje i politike)
i sistem glasanja "naroda" (sve vise manje od polovine) mehanizmi sticanja vlasti (vise koristi
za one iza, nego dobrobiti demosa-naroda)?
Ako vec pretendujete na ozbiljnost rada, zasto,
koristeci izraz (jos jedan klise) mediji, govorite samo o novinama i televiziji?
Zasto ne objasniste sta je to - "medijska javnost"
i "demokratsjka medijska javnost"?
Iako rekoste - "nista novo" (kao sto i nije)sta nam
vas rad porucuje?
[Ako nas ne informise, zasto ste ga napisali?]
Iako znam vas stav o pomenutim novinama i TV (sa
kojim se slazem), da li ovim pisanjem, (mozda) pomazete njihov opstanak?
Sve u svemu, da ipak niste malo pomesali pojmove-
sloboda, "demokratija", ...?
Formiranje misljenja naroda (a tu su mladi i stari,
zene i muskarci, sirotinja i drugi, preduzennici i
radnici) kroz savremene "medije"-TV i novine (++)
i ne moze biti danas drugacije. Danas, novac je moc, a vlast da je kroz "demokratski" politicki
sistem, uvecava. Kao i uvek (nista novo) "medijalisti" se utrkuju da sluze vlasti i moci novca, cak i kad nisu odabrani. Treba se
pokazati - "gazda" ce videti i nagraditi.
Bilo je to (cak i neka ista imena) i u vreme
"daleko ga bilo" sistema, a danas je i konkurencija veca, troskovi zivljenja veci,a zivot- jeftin.
Ocekujuci da nam pruzite bar nekoliko objasnjenja,
s postovanjem,
S. Savic

Чланак је одличан. Остало је мало нејасно шта је то демократска јавност (вероватно се социолошки не може дефинисати). Није анализиран утицај струке, стручне јавности, на формирање јавног мишљења о појединим важним темама. На овом терену је лаж и превару најлакше раскринкати. Новинари су у овом делу можда најневинији, јер су углавном незналице, а снага „демократске јавности“ је баш овде највећа. Овде се поставља питање моралног и стручног интегритета стручњака и научника (посебно универзитетских наставника) као и новинара - професионалних колумниста. Основно питање је из ког извора (које институције) ови последњи добијају теме (концепте, тезе, информације, речник, тајмнинг) о којима непосредно (па ни посредно, јер не читају стручне и научне изворе) не знају ништа. Можда би се праћењем ове нити дошло до неких дубљих сазнања о „медијској стварности“.

С пажњом пратим Ваше текстове. Штета што Вас нема на говорним медијима, али то је зато што су "Mediji u Srbiji demokratski - pripadaju demokratskim strankama!". Сад су још "демократичнији", после новог Закона и ЛДП-овог сертификата.