Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Не могу да ме купе |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 03. октобар 2009. | |
(Вечерње новости, 03.10.2009)
* Тврдите да вас уцењују. Ко конкретно? Шта су тражили од вас ти који прете? - Конкретно су тражили спровођење реформи - од уставних до правосудних. Јер, желе насилно да их спроведу у БиХ. * Најавили сте референдум у РС којим би грађани показали да ли се слажу са мерама Валентина Инцка, високог представника у БиХ, уколико настави са инсистирањем на одузимању надлежности српском ентитету? - Народна скупштина је донела закључке којима се јасно прецизира да ће бити расписан референдум уколико високи представник или било ко донесе неку одлуку мимо Устава и Дејтонског споразума. Народ треба да се изјасни да ли је за то или не. После тога све ће бити јасно. * Како је могуће да високи представници у БиХ сваки пут пред расправу о затварању Канцеларије високог представника у БиХ донесу неке мере, попут последњих Инцкових, које подигну политичку температуру у БиХ? - Више и врапци на грани знају да управо пред састанак Савета за провођење мира, ОХР покушава драматизовати ситуацију постављајући нове услове и отварањем нових питања. ОХР је првак света у измишљању таквих тема. Такав случај је и са ”Електропреносом”. * Какав је мотив таквог деловања високог представника? Само останак по сваку цену на овом простору или покушај да се спроведе нека политика која није зацртана у уставном уређењу? - Јасно је да поједини страни чиновници не спроводе Дејтонски споразум, што је њихов једини задатак у БиХ. Њихов концепт је такав да овде промовишу неки нови систем. У првој фази отимају надлежности од ентитета намећући законе, на шта немају право. Следећи потез је отимање имовине, као у случају ”Електропреноса”. А сада су посегли и за имовином. Јасно је да неки желе да остану овде у БиХ, да уживају у својим високим платама, а да за то немају никакве одговорности. Зато промовишу дестабилизацију, како би поручили земљама које одлучују о будућности ОХР да још није дошло време за његово затварање. * Има ли, онда, уопште шансе да ускоро буде укинут протекторат? - Ово је непроглашени протекторат. Наиме, према Дејтонском споразуму, међународни представник не може бити протектор. Али, овде је смишљен систем притисака на домаће политичаре. Странци су овде лагали и измишљали. Истеривали су људе са функција и оправдавали то криминалом, а никог нису процесирали. То их чини саучесницима у кривичним делима. Али то је ароганција моћних. * Хоће ли томе доћи крај? - Наравно. * Како Руси гледају на све то? Хоће ли долазак Александра Боцан-Харченка за амбасадора Руске Федерације у БиХ донети нешто ново у односе у БиХ? - Реч је о човеку који добро познаје ситуацију овде и има довољно ауторитета да ставовима Руске Федерације привуче пажњу осталих у међународној заједници. * Последњих дана, на бошњачким екстремистичким сајтовима, против српског народа, али и вас лично, објављују се салве увреда и непримерен говор мржње. Прети се и ратом. Има ли Српска капацитете да се одбрани ако се обистине претње? - То не треба озбиљно схватати. РС апсолутно има на располагању могућност да се одбрани, али то је опција о којој не размишљамо јер мислимо да она није реална. * Не плашите се новог рата на који из земље и иностранства у последње време упозоравају? - Не. Рат је само предмет спекулација. * Кажњавање Илије Јуришића са 12 година робије због злочина над ”тузланском колоном” подигло је температуру у Сарајеву. Не штеде се увреде на рачун Београда и никог није брига да ли је тај човек крив? - То је уобичајена прича да су кривци за све само Срби. Жели се наставити са стереотипима да су Срби једини злочинци. Када се докаже да су против Срба у првим данима рата чињени стравични злочини, то никако не одговара једној лажној перцепцији која постоји у Сарајеву. * Да ли БиХ уопште има користи од високог представника? - Канцеларија високог представника се показала као место које је заробило БиХ и њене перспективе. То је, чак, написала Венецијанска комисија 2005. године, када је тврдила да свако продужавање останка ОХР може бити проблематично, и то се показало као тачно. (Д. Стојаковић) |