Udar na Mali spasava Niger!?

"Francuska nema nikakvog interesa u Maliju." Predsednik Francuske Fransoa Oland ovo je u proteklom mesecu ponovio bezbroj puta. Mali je ekonomski praktično potpuno neinteresantan za Francusku. Njegovo glavno bogatstvo je zlato, koje čini 70% njegovog izvoza. Zlato se nalazi u osam rudnika koje koriste firme iz Južne Afrike, Australije i Kanade, a Mali u njima ima 20% akcija.

Ali, Pariz ima velikih rudnih interesa u susednom Nigeru, koji je u više prilika pretrpeo štetu zbog nestabilne situacije u Maliju. Da bi zaštitio rudnike uranijuma u Arlitu, gde je pre 29 meseci Al Kaida otela pet francuskih tehničara, Pariz je krajem prošlog januara poslao više desetina vojnika iz svojih specijalnih snaga, kako to otkriva nedeljnik Le Point, a tu informaciju je 4. februara potvrdila i Vlada Nigera. Cilj ovoga je da se spreči napad na rudnik, onakav kakav su teroristi pod komandom Mohtar Belmohtara izveli u januaru na pogon za proizvodnju gasa In Amenas, na jugu Alžira.

Sam Niger razmestio je 5 000 vojnika iz svoje malene armije kako bi sprečio da se preko granice duge 840 kilometara koju deli sa Malijem ubace teroristi da bi se tu ulogorili, ili da bi odatle pobegli na jug Libije. "Ali, to je vojska koje nema vazdušnih i elektronskih sredstava da efikasno kontroliše tu granicu", komentariše jedan evropski diplomata na službi u Nigeru.

Nesigurnost sprečava, na primer, da policajci iz misije EU (Eukap Sahel), koji obučavaju bezbednosne snage Nigera, pređu 850 kilometara dug put koji razdvaja Niamej od Agadeza, glavnog grada Taurega.

Iako je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu (zauzima 170. mesto na listi Svetske banke), Niger je četvrti svetski proizvođač uranijuma. "Nažalost, interesi u oblasti energetske bezbednosti ne podrazumevaju poboljšanje životnog nivoa celine lokalnog stanovništva, koje je u kranjoj instanci zakoniti vlasnik prirodnih dobara", ukazuje Hesus Garsija Luengos, stručnjak za prirodna dobra i jedan od osnivača  think-tank Reset-a. Upravo su zato naoružane grupe Taurega (oko milion ljudi od 16,3 miliona koliko Niger ima stanovnika), od 2007. do 2009. vodile na severu zemlje (gde su skoro svi rudnici) takozvani "rat za uranijum".

Predsednik Nigera Mahmadu Jusef takođe se nedavno požalio u intervjuu TV 5 i u dnevniku Le Monde. "Od sektora uranijuma, jedva da dobijamo 100 miliona evra godišnje. To predstavlja jedva 5% našeg budžeta; to je nedopustivo."

Iz rudnika u Nigeru koji rade vadi se 8% svetske prozvodnje uranijuma, ali kad rudnik Imuraren dostigne svoju punu proizvodnju, verovatno pre 2020. godine, taj procenat će se povećati. Imuraren će tada po značaju biti drugo nalazište na svetu, iz koga će se godišnje vaditi 5 000 tona. Tako će kroz sedam godina Niger doći na drugo mesto u svetu po bogatstvu u uranijumu, koji danas predstavlja 60% izvoza Nigera.

Francuska, bivša kolonijalna sila, jeste zemlja sa najviše nuklearnih centrala na svetu, gotovo 58 centrala koje proizvode 78% električne energije, ali svega 17% od ukupno utrošene eneregije. "Otuda taj ogroman značaj uranijuma iz Nigera za Francusku u smislu energetske bezbednosti", podvlači Garsija Luengos i dodaje: "Francuska uvozi sav uranijum koji troši, i više od 30% toga (nekih godina je to bilo i 40%) potiče iz Nigera. Figurativno bi moglo da se kaže da svaka treća sijalica u Francuskoj radi zahvaljujući uranijumu iz Nigera", ističe ovaj istraživač, koji je inače koordinator sektora za prirodna dobra Autonomnog univerziteta u Madridu.

Preko svoje gigantske multinacionalne kompanije Areva, u kojoj država ima 80% akcija, Francuska koristi dva glavna rudnika u Nigeru. U onom u Arlitu ima 63% akcija, u Akokanu 34%, a u Imurarenu, koji još uvek nije počeo sa radom, ima 56% akcija. Da se ovaj rudnik stavi u pogon, potrebna je investicija od 1,2 milijarde evra. U Kominaku, firmi koja ima koncesije u rudniku Akokan, deset odsto akcija ima i španska Nacionalna firma za uranijum.

U želji da steknu pristup sirovinama, Kinezi su počeli da se pojavljuju u Nigeru od 2007. godine. Te godine, kineska firma China Nuclear International Uranium Corporation (u daljem tekstu CNIUC) počela je da koristi rudnik uranijuma Azelik, najmanji u toj zemlji. Prošlog leta CNIUC je stekao 10% učešća u budućem rudniku Imurarenu. Ali, Kina je u prednosti u vađenju nafte. Od pre godinu i po dana China Nartional Petroleum Corporation drži nalazište nafte Agadem (20 000 barela dnevno), i to zajedno sa državom Niger.

U navedenom intervjuu predsednik Nigera je kao usput rekao da ukoliko Areva ne poveća svoja davanja Nigeru, Kinezima će se tako pružiti više prilika.

Zato Peking nije izneo nikakvu primedbu u Savetu bezbednosti UN kad je odobrio vojnu intervenciju na severu Malija, kako bi se odatle isterali teroristi koji su pre 11 meseci zauzeli tu ogromnu teritoriju. "Posle Francuske, Kina je velika sila najviše zainteresovana za stabilnost u tom delu Sahela", tvrdi jedan evropski diplomata akreditovan u Nuameju. "I ima sreće da Pariz brani njene interese, i ta odbrana je neće koštati ni centa."

Preveo iz El Pais-a Branislav Đorđević