Treba li odgurnuti Grčku?

(Folkskrant, 8. 2. 2012)

Juče smo ponovo doživeli jedan divan trenutak na EU kursu “Kako da prikažem stanje tako da svi poveruju da mi Severnjaci ne snosimo nikakvu krivicu, a da su oni Bezveznjaci sa Juga, što jedu bela luka, obični idioti?“

Ovog puta nastavnica nam je bila Neli Krus, koja u stvari u Evropskoj komisiji radi nešto jako važno u vezi sa brzim digitalnim povezivanjima u informacionoj tehnologiji, ali je sada sa nama podelila svoje ideje o evrokrizi. Obuhvativši svojim jarko izlakiranim noktima šolju čaja, objasnila je Folkskrantu da su Grci ti koji su sve uprskali.

Ali , uz to je i dodala: „Ah... evro može sasvim dobro dalje i bez Grka. Odvezati ih i odgurnuti, i neće biti nimalo bolno“. Naravno da neće biti bolno – to jest, za nas neće. O tome šta to znači za Grke, koji s punim pravom oklevaju da progutaju apsurdne kaznene mere štednje kojima ih kljukaju – e, o tome ništa nije rekla. Valjda je mislila: „Ionako već jedu iz kontejnera – šta je na to još malo mizerije pride?“

To je okvir priče koja se već dugo upotrebljava: s jedne strane imaš fine i uredne severnoevropske države, a s druge one "rasipnike južnjake" koji su se sami tako upetljali u dugove. Mi smo ih u svoj onoj našoj dobroti pomagali – a oni, majkoviću, sada još i odbijaju da urade ono što je u stvari dobro za njih same!

Da je sve u stvari počelo time što su postojale strukturne razlike, da su oni na jugu bili manje konkurentni, da su bili zaostali u modernizaciji – e, to se mnogo ređe čuje. Banke Severa su masovno, tako da je sve prštalo, pozajmljivale naše ušteđevine Južnoevropljanima bez kontrolisanja šta se s tim parama događa. Godinama smo se ovde dobro gojili na račun tamošnjeg preteranog troškarenja pozajmljenih para. A sad – kada je igra odigrana, hteli bismo i svoje novce natrag.       

Naše banke smo spasli, a bile su do ramena u obveznicama dugova Grčke, pa bančini akcionari neće patiti, ali ceo jedan narod koji više nije u stanju ni da pristojno hrani svoju decu, naravno – može patiti.

Pojasevi za spasavanje su nam tako namešteni da sada zaista možemo fino i nežno odgurnuti Grčku.

U međuvremenu, Berlin i Brisel nastavljaju da prodaju svoju bajku o štednji u kojoj svi moraju učestvovati. Ili, hm... skoro svi. Da su sve EU zemlje jednake, ali da su neke ipak jednakije – to je pre više godina spoznao naš bivši ministar finansija Vauter Bos, kad je otoič još u tom svojstvu bio – ali, to nam je u jednom mnogo finom govoru priznao tek prošle nedelje. Bos je pričao o jednom sastanku sa kolegama – EU ministrima finansija. Složili su se da je tačno da je jedna država (da je ne imenujemo), ali ona leži “negde tamo, otprilike, između Belgije i Španije“, prekršila pravila evro-ugovora [finansijske] stabilnosti. Bos će na to: „Dobro – znači kazniti je po pravilu“. Ostali mu uzvratiše: „Ma, hajde bre, šašavko. Ako to uradimo – ode EU“.

Ta priča pobuđuje radoznalost: Šta će ispasti, i kako “čvrsto“ i “automatski“ izgledaju i slede sankcije u okviru najnovijeg evropakta, ako jedna država (da je ne imenujemo), ali ona leži “negde tamo, otprilike između Holandije i Poljske“ prekrši pravila tog pakta?

U istom tom govoru, Bos je zatražio da imamo samilosti prema onima koji se toliko trude da se razreše sadašnje evronevolje: „Oprostite im, jer ne znaju šta rade. Ali – stvarno se iz sve snage trude“.

Ja smatram da oni savršeno dobro znaju šta to rade. Zaštitili su banke, napisali su bajku o štednji, i stvorili iluziju da će na taj način “poverenje finansijskih tržišta“ kao čarobnim štapićem biti vraćeno, i još očistili pred svojom kućom i izigravali skromne vernike uz ciničnu priču o namćorastim Grcima koji baš i zaslužuju da se udave.

Ja, ipak, nisam sklona da onima koji to pričaju tako lako praštam.

Prevod se holandskog: Vasilije Kleftakis