Tramp mentalno popušta. Rani uspesi su mu pomračili um

Teoretičar Fransis Fukujama je verovatno najpoznatiji prorok pogrešnih prognoza. Njegova knjiga "Kraj istorije" iz 1992. stvorila je euforiju zaokružene liberalne demokratije koja će pokriti svet i globalno osigurati mir i blagostanje. Fukujamine ideje su gromoglasno opovrgnute – sa raspadom Jugoslavije, a u političkoj teoriji sa knjigom Samjuela Hantingtona "Sudar civilizacija". To ga nije sprečilo da i dalje samouvereno daje pogrešne prognoze. U intervjuu za austrijski list "Prese", dobro se vide ne samo problemi sveta sa Trampom, nego još bolje problemi koji su doveli do problema Tramp.

Jošihiro Fransis Fukujama je rođen 1952. u Čikagu. Roditelji su japanski doseljenici, sa obe strane potomci duge linije akademskih i intelektualnih elita.

Fukujama je najpre studirao klasičnu antičku istoriju i političku filozofiju na Univerzitetu u Itaki, država Njujork, u nastavku uporednu književnu teoriju na Jejlu. U Parizu je slušao predavanja kod Rolanda Barta i Žaka Deride, ali uglavnom zato da bi odbacio njihovu paradigmu dekonstruktivizma. Doktorirao je političke nauke na Harvardu 1981. sa temom sovjetske pretnje na Bliskom istoku. Tri velika univerzitetska imena stoje iza Fukujaminog akademskog puta – teoretičar ideja Samjuel Hantington, filozof klasicizma Alan Blum i politički filozof Harvi Mensfild.

Centralna mesta Fukujaminog angažmana su bili Univerzitet Stenford i RAND-think tank, od osnivanja 1948. savetodavno telo američkih vojnih i obaveštajnih struktura.

Pored "Kraja istorije", koji je izazvao planetarnu pažnju, ostale zapaženije Fukujamine knjige su: "Amerika na raskršću: Demokratija, moć i neokonzervativno nasleđe" (2006); "Posle neo-konsa: Kako je ispravno postalo pogrešno" (takođe 2006); "Zaostajanje: Zasto se povećava jaz u razvoju Latinske Amerike i Sjedinjenih Država" (2008); "Politički poredak i politička propast: Od industrijske revolucije do današnjice" (2014); "Identitet: Zahtev za poštovanjem i politika nezadovoljstva" (2018).

Fukujama je trenutno zaposlen na Univerzitetu Stanford, gde vodi Centar za demokratiju, razvoj i vladavinu prava.

Od neokonzervativca do konzervativnog liberala

I pored nezgode sa tezom o "kraju istorije", prema kojoj će, nakon raspada Varškavskog bloka i Sovjetskog Saveza, svi na Planeti prihvatiti sistem liberalne demokratije i uploviti u savremenu arkadiju, Fukujama je ostao ugledan mislilac.

Fransis Fukujama

Nije se previše ni korigovao. I dalje govori u tezama čiju apodiktičnost, nedorečenost, čak i kontradiktornost ne primećuje. I dalje je utopista, koji se od početnih neokonzervativnih pozicija razvio u liberala. Ne u neoliberala, već u "novog liberala", što je za Fukujamu liberalizam koji je prihvatio jaku nacionalnu državu i preuzeo neke "korisne ideje desnog populizma".

Takva nedoslednost se dobro prati u intervjuu koji je dao austrijskom listu Prese. I Fukujama i Kristijan Ulč, urednik koji je vodio intervju, misle isto, tako da disonantnosti nema.

Logički neosigurane Fukujamine teze su u sledećem:

– Da je do 2016. sve bilo dobro, "što više nažalost nije".

– Da se više nikad nećemo vratiti na dobre godine pre 2016. Bajden nam je bio šansa da se izvučeno iz problema, ali je Tramp doneo haos i sve uništio.

– Da liberali treba da sklone desne populiste sa vlasti, i onda postanu bolji i uredniji populisti od populista, ali da se i dalje zovu liberali.

– Da sada kad Orbana više nema, "EU treba da iskoristi to vreme za naoružavanje". Fukujamina vizija EU (kao i vizija Brisela i istočnog EU oboda) ide ka EU koja će biti vojna tvrđava organizovana po principima ratne proizvodnje.

– Fukujamu ne dotiče "izbor" koji su imali Evropljani: Ili sa Bajdenom u rat s Rusijom, koji su hteli; ili s Trampom u rat na Bliskom istoku, koji nisu hteli. Zato što ih tera u pogrešan rat, "Evropljani su izgubili poverenje u Ameriku, što će se teško popraviti".

Sve na stranu, Fukujamu uvek treba čitati pažljivo. On je ostao politički prorok, samo ne direktnog, već obrnutog tipa – ono što on predviđa, odigraće se na suprotan način. U tom smislu, on je vrlo pouzdan mislilac.

Za čitaoce RTS-a nudimo dole u nastavku prevod tog intervjua:

Prošlog decembra ste izjavili da je američki predsednik Tramp prošao svoj zenit. Samo nekoliko sedmica kasnije, Tramp je oteo venecuelanskog predsednika Madura, pretio aneksijom Grenlanda i započeo rat s Iranom. Tramp se ne ponaša kao neko čija je moć na zalasku.

Donald Tramp je ozbiljno izgubio podršku unutar SAD već krajem 2025. Vojna akcija u Venecueli mu je nešto pomogla da popravi rejting. Ali posle iranskog rata i rasta cene benzina, za njega ide još samo nizbrdo. Istorijski gledano, Tramp ima najniži rejting jednog američkog predsednika u datom momentu drugog mandata. Sa odlaskom Orbana je upravo izgubio najbližeg saveznika u Evropi. Njegova sudbina uzima drastičan zaokret. Mentalno Tramp definitivno popušta.

Zašto to mislite?

Rani uspesi prošle godine su mu pomračili um. Tramp veruje da on može sve. Nedavno je čak objavio generisanu fotografiju koja ga pokazuje kao Isusa Hrista.

Da, malo preterano.

To nije samo preterano. Koji se normalan američki predsednik pravi da je Isus Hrist? Mnogi su toliko zauzeti time da pronalaze izgovore za njega, da su potpuno izgubili iz vida koliko je on lud. Čak i konzervativni mislioci vide da on dovodi SAD na tačku opasnog preokreta.

Tramp je napao i papu nakon što ga je ovaj kritikovao zbog Irana.

Svi ti potezi škode Trampu u njegovoj vlastitoj bazi. Tvrdo krilo MAGA pritaša i dalje stoji uz njega, to je istina. Ali tako se ne dobijaju američki izbori. Mnogi glasači latinoameričkog porekla su jako ljuti na njega. Svi drugi koji glasaju nezavisno od stranačkog opredeljenja takođe. Demokratska stranka ima solidnu šansu da u novembru osvoji ne samo većinu u Predstavničkom domu, nego i u Senatu. To, međutim, Trampa ne čini manje opasnim na kraći rok. On je ovog trenutka očajan, jer ne zna kako da se izvuče iz haosa koji je napravio sa Iranom.

Donald Tramp

Tramp već tri sedmice pokušava da završi rat. Sada su predviđeni i novi pregovori s Iranom. Kako za njega može da izgleda izlaz iz te situacije?

Očigledno rešenje bi bilo da se vrati na status quo ante. To bi značilo da Iranci otvaraju Ormuski moreuz, a Amerikanci prestaju da ih bombarduju. Ali Tramp nije spreman da se vrati na početnu situaciju. On želi da uništi iranski atomski program i natera Irance da odustanu od podrške klijentelističkim grupama na Bliskom istoku. Ne bih rekao da su Sjedinjene Države trenutno u poziciji da to i dobiju.

Zašto?

Do sada su Iranci dokazali da je njihova granica boli na ratna stradanja vrlo visoka. Svakako viša nego kod Amerikanaca. Ako se zaoštri globalna ekonomska kriza i poraste inflacija, to će se odraziti na američko tržište vrednosnih papira i uticati na međuizbore. Jedino što Trampa ovog momenta može da spasi je američka pomorska blokada. Ako mu pođe za rukom da preseče izvore zarade za Iran, onda će Iran popustiti pre Amerike.

Pomogao bi mu i kompromis oko atomskog programa.

Tačno. Na pregovorima u Pakistanu SAD pritiskaju Iran da odustane od obogaćivanja uranijuma narednih dvadeset godina. To bi bilo nešto duže nego što je Barak Obama ispregovarao sa Iranom u dokumentu od 2015. Tramp je taj ugovor ocenio kao rasprodaju i najgori dil svih vremena. Na kraju bi Tramp mogao da prihvati nešto vrlo blizu toga.

Kako ocenjujete Trampovu pretnju da će uništiti civilizaciju u Iranu? Da li on tu primenjuje "madman theory", to jest igra na neuračunljivost, kako bi postigao svoje ciljeve?

Ja ne verujem da je to kod njega svesna "madman" strategija, nego je zaista izraz pravog ludila. Tramp rado koristi ekstremnu retoriku i potpuno je neosetljiv prema normama ponašanja u međunarodnim odnosima. Od Drugog svetskog rata niko nije govorio "ima da uništim jednu civilizaciju". Mi ne koristimo taj jezik, zato što smo videli kuda to vodi. Ali njega to nije briga.

Posledice rata u Iranu

Zašto mu se ne suprotstavlja niko iz Republikanske partije? Zašto nema ni jednog američkog Petra Mađara da kaže "Sad je dosta!"?

Što se više približavaju jesenji izbori za Kongres, obrisi poraza za Republikance postaju jasniji. Prospekti poraza prekinuće unutarpartijsko ćutanje. Ako Republikanci izgube 40 mesta u Predstavničkom domu, shvatiće da im je Tramp opterećenje i distanciraće se od njega.

Koliko je za SAD štetno da su proigrale poverenje koje su imale kod saveznika?

To je porazno. Poverenje se mnogo lakše uništi nego izgradi. Čak i kod narednog, pretpostavimo razumnog predsednika, Evropi će teško pasti da ponovo počne da veruje Americi. Mnogi su mislili da su se sa Bajdenom vratili u normalnost. A onda je Tramp dobio mandat na nove četiri godine. Posle Trampa ništa više neće biti kao što je bilo. Politika SAD se nepovratno promenila. Sada imamo jednu sasvim drugačiju Republikansku partiju, spremnu i voljnu da i iz opozicije vrši uticaj na američku politiku. Da i iz opozicije diktira kakvu ulogu u svetu Sjedinjene Države žele i koga vide kao saveznike.

Šta je suština Trampove spoljne politike?

Nju je moguće razumeti samo kroz Trampove lične interese. On nema nikakav koncept o nacionalnom interesu, još manje o globalnom poretku. To je postalo vidljivo onog trenutka kad je predložio Iranu da zajedno ubiru naplatu za prolaz brodova kroz Ormuz. To je neverovatno! Sjedinjene Države su uvek podržavale slobodnu plovidbu, a sad odjednom Tramp kaže "sprečićemo slobodnu plovidbu da zaradimo pare". Tu se pokazuje da je vođen izgledom na kratku ličnu korist i u to ime spreman da institucije i dugoročne ciljeve gurne na stranu.

Kako da se Evropa nosi s tim?

Evropa mora da ulaže više u svoju odbranu. Sada ima šansu za to, jer je mađarski premijer Orban izgubio. Njegov veto je držao Evropu u stanju blokade. Gledano na dugi rok, EU treba da pređe na većinsko odlučivanje u spoljnoj politici. Ne može to tako, da jedna mala zemljica blokira sve odluke! Evropa mora da investira više u odbranu i kod sebe i u NATO. Nažalost, svet neće više biti takav kakav je bio 2016.

Viktor Orban je bio galionska figura desnih populista. Koliko je duboko ideološko srodstvo između njega i Trampa?

Tramp i Orban imaju vrlo sličnu društveno-političku agendu. Oni žele da zapadnu civilizaciju vrate na aktivno uvažavanje hrišćanskih vrednosti i istorijske prakse. Žele da porodicu zaštite od LGBTQ aktivista. Obojica su spremni da krše zakone ako stoje na putu njihovim planovima. Spremni su da egzekutivi daju primat nad legislativom i briga ih šta o tome misli Evropski sud ili američke federalne sudije.

Viktor Orban i Donald Tramp

Mislite li da je to ironija istorijskih dimenzija, da je "otac" desnih populista Orban izgubio tačno u momentu kada su drugi evropski desni pokreti u usponu? Hoće li izbori u Mađarskoj imati posledice preko granica te zemlje?

Mađarima je posle 16 godina bilo dosta Orbana. Uz njega su istovremeno srušili i narativ da su uspon populizma i propast liberalizma nazaobilazni trendovi. Mađarski izbori su pokazali gde se razilaze interesi evropskih populista i Trampa. Samo šačica populista podržava iranski rat. Kombinacija nepopularnog rata sa Iranom i ishod mađarskih izbora čine pravi trenutak kad se plima okreće.

I Đorđa Meloni se distancira od Trampa?

Melonijevoj se nisu svideli Trampovi napadi na papu. Osim toga, nijedan evropski populist nije imao razumevanja za Trampove pretnje da će preuzeti Grenland. Nije čudo, jer oni nisu američki imperijalisti, već nacionalni suverenisti. Ako Amerika postane pretnja za suverenizam, evropski populisti će joj se suprotstaviti.

Pobeda Petera Mađara označava povratak centrizmu (snagama političkog centra, prim V.K.). I to centrizmu koji je, da stvar bude neobičnija, sada začinjen populističkim dodacima. Da li to može da bude recept protiv autoritarnih partija?

Od svega što je Tramp učinio prošle godine, zatvaranje granice sa Meksikom ostaje popularno. Ne samo kod MAGA pristaša, već i unutar političkog centra. Ni Petar Mađar neće pustiti puno migranata u zemlju. U migracionoj politici je nastao jedan novi konsenzus, sa obe strane Atlantika. Liberalne snage će morati da ga prihvate i prilagode se.

Ne vidim nikakve velike debate u liberalnim krugovima da su oni spremni na to?

Ima je, i te kako. U Sjedinjenim Državama se formirao "abundance" pokret (blagostanje preko podizanja ponude osnovnih roba, prim. V.K.). Inicijalni momenat je dala knjiga "Abundance" Ezre Klajna i Dereka Tompsona. Po njima, osnovna greška svih liberalnih političkih snaga je to da stalno gomilaju pravila. A onda ih ta pravila sprečavaju da stvore dovoljno infrastrukture ili da se bave velikim društvenim izazovima. Jedan od razloga zašto su ljudi kao Tramp i Mask popularni, leži u tome da ih ljudi vide kao "mahere", one koji rade i prosecaju administrativna brda normi.

Evropljani i Amerikanci upotrebljavaju termin "liberalno" drugačije. Jedna od centralnih ideja klasičnog liberalizma je manje državne vlasti, više individualnih sloboda.

Upravo ta promena mišljenja mora da se dogodi kod liberalnih snaga. U kontinentalnoj Evropi vlada strah da su liberalne partije tu da snize poreze i obave deregulaciju tržišta. Naprotiv, novi liberalizam mora da prihvati neophodnost delatno jake države unutar pravnog okvira. U Sjedinjenim Državama sada počinje diskusija o tome kako izgleda pozitivni liberalizam koji se neće iscrpljivati u borbi protiv iliberalnih populista, nego će sebi otvoriti nove potencijale liberalizma.

Da li ste pre 30 godina mogli da zamislite da će se demokratije naći pod takvim pritiskom?

Iskreno, nisam. Mislio sam da su američki glasači razumni i da će dugoročno uvek korigovati kratkoročne greške. Tramp mi je to srušio. Čak i među Amerikancima izgleda postoji čežnja za autoritarnom vlasti, što nisam očekivao. To je vrlo uznemirujuće.

Odakle dolazi takva čežnja?

U svakoj bogatoj zemlji postoje grupe stanovništva, uglavnom iz provincije, koje imaju osećaj da liberalne elite u velikim gradovima ne poštuju njihov način života i njihove vrednosti. Iz tog nezadovoljstva je već izraslo dosta populističkih pokreta. Osnovni problem nije dakle ekonomske prirode. Radi se o poštovanju, o respektu.

(Priredila: Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča)

(RTS)