SAD zarađuju za život svrgavanjem vlada u drugim državama. Kenedija verovatno ubila CIA zato što je pokušao da „prikoči“ (II)

Intervju DŽefrija Saksa Takeru Karlsonu emitovan 29. maja 2024. godine.

II DEO

Ko su neokonzervativci?

Taker Karlson: Ko su neokonzervativci i kako biste ih opisali? Šta znači biti neokonzervativac?

DŽefri Saks: Neokonzervativci su grupa posvećenika koja je dobila na snazi tokom poslednjih godina mandata Buša Starijeg. To su bili Čejni, Volfovic, Ramsfeld, i njihovo delovanje je postalo potpuno dvopartijsko. Viktorija Nuland je neka vrsta krajnje figure. Njen muž, Robert Kejgan je neka vrsta neokonzervativnog intelektualca prisutnog u javnosti.

Taker Karlson: Dobro znam Boba. On je idiot. Kakav je on to poznati intelektualac?!

DŽefri Saks: On je taj tip koji piše tomove.

Taker Karlson: Ali on je nedorastao.

DŽefri Saks: Mislim da je ovo bila možda najkatastrofalnija spoljna politika koja se mogla zamisliti. Kako je moguće da od mira 1991. godine, kada ste imali priliku da stvorite miran, kooperativan svet koji je mogao da bude napredan i da zajednički čini dobre stvari, stignete do ovog meteža u kome se sada nalazimo? Za to je bila potrebna krajnja glupa, nesmotrena i zaslepljena strategija, i to su neokonzervativci uspeli da nam daju. Dali su nam strategiju koja je glasila: Sada vladamo svetom, još preciznije, bićemo svetski policajci. Vodićemo ratove koje moramo kad god i gde god da ih moramo voditi. Pobrinućemo se da se niko ne može postati naš suparnik. Dakle, kada imate takav pristup dovoljno dugo, završite u mnogim potpunorazarajućimi glupim ratovima. A ostatak sveta ne sedi skrštenih ruku uz reči:O, hvala vam, mi smo toliko zahvalni na tome što ste vi lider. Oni kažu: Ma hajde, vi činite svega 4,1% svetskogstanovništva. Postoji još 95,9% svetskog stanovništva koje želi samo mir i neku saradnju, a ne da im vi govorite šta da rade.Dakle, ova strategija je bila izričita, jasna, usvojena u poslednjim godinama…u stvari, od 1991, 1992. godine.

Neokonzervativci su u osnovi rekli: Da, mi smo „svetski policajac“, mi smo „pozornik“. To je naša dužnost

Nakon što se Sovjetski Savez raspao u decembru 1991. godine, Klinton jednostavno nije bio dovoljno ozbiljan, dosledan ili iskusan. On nije bio rigidni neokonzervativac, ali Madlen Olbrajt je bila pravi posvećenik, a Klinton je po inerciji išao tim pravcem. To je delom takođe nešto što treba razumeti: kada imate najveću vojnu mašinu na svetu, kada ste toliko moćni, ratna mašina uvek dodaje gas. Uvek postoji neki razlog za rat. Neokonzervativci su u osnovi rekli: Da, mi smo „svetski policajac“, mi smo „pozornik“. To je naša dužnost. I rekli su: Moramo da budemo prisutni u svakom od ovih sukoba, jer ugled SAD takođe zavisi od toga. Tako su izazivali regionalne ratove svuda i u svako doba, i verovali da možemo da smenjujemo vlade. Nismo želeli promenu režima putem rata, već preko tajnih operacija i tako dalje. I to nisu bila ograničena dejstva, već je to postala preovlađujuća pokretačka snaga. Tako se Klinton na neki način povinovao tome. Njegova administracija je bila podeljena između Madlen Olbrajt i Holbruka s jedne strane i Vilijama Perija s druge strane. Međutim, on je sledio liniju Olbrajtove. Do kraja Klintonovog mandata je došlo do proširenja NATO-a i bombardovanja Beograda. I mi smo se na neki način snažno otisnuli u tom pravcu.

Tada je došao Buš Mlađi, 11. septembar (2001. — prim. prev.), globalni rat protiv terorizma, ali u suštini 11. septembar je bio prilika da se sprovede projekat za novi vek američke prevlasti, a reč je o dokumentu koji određuje redosled koraka neokonzervativaca. To je veoma zanimljiv dokument jer je bio vrlo jasan i pažljivo proučavan. Takođe je važno razumeti da su SAD veliki brod koji se ne okreće brzo. Dakle, priprema se put, ili je reč o zaglavljenom kormilu, kako sam već pomenuo. Možete pročitati u dokumentu „Obnova američke odbrane“ (Rebuilding America’s Defenses), koji je bio neka vrsta spisa za kampanju dolazeće administracije Buša Mlađeg, šta treba da radimo. Taj dokument određuje pomenuti redosled koraka neokonzervativaca. Dakle, Buš Mlađi je uveo sve ove stvari — jednostrano povlačenje iz Sporazuma o anti-balističkim raketama, rat u Iraku, proširenje NATO-a na još sedam zemalja, posvećenost proširenju NATO-a na Ukrajinu i Gruziju. Zatim dolazi Obama. Njega ne biste doživeli kao nekog naročitog neokonzervativca, ali, ko postaje glavna osoba za Istočnu Evropu i Ukrajinu? Viktorija Nuland! Vrlo zanimljivo. Viktorija Nuland je bila zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost kod Čejnija.

Taker Karlson: Sećam se toga vrlo dobro.

Sistem te tera napred, osim ukoliko si predsednik koji zna kako da zadrži nogu na kočnici. Mi nismo imali mnogo takvih predsednika

DŽefri Saks: Da. Dakle, ona je bila Čejnijev savetnik, a zatim je bila ambasador DŽordža Buša Mlađeg u NATO-u tokom proširenja Alijanse. E sad, ako Obama nije bio neokonzervativac, zašto bi želeo da zaposli nju? Međutim, odjednom ona postaje pomoćnik Hilari Klinton. A Hilari je svakako neokonzervativac do srži. Dakle, tu je Viktorija Nuland i ona prelazi put od Hilarinog saradnika do pomoćnika državnog sekretara za evropske poslove i postaje ključna osoba u svrgavanju Janukoviča krajem 2013. i početkom 2014. godine. A Obama je takođe bio veoma neiskusan, očigledno bez ikakvog iskustva u spoljnoj politici, ali po prirodi nije bio neokonzervativac. Međutim, sistem te tera napred, osim ukoliko si predsednik koji zna kako da zadrži nogu na kočnici. Mi nismo imali mnogo takvih predsednika. Ajzenhauer je bio jedan od tih, znao je kako da „prikoči“ jer je zaista razumeo ovaj sistem. DŽon Kenedi je to naučio, ali tek nakon invazije u Zalivu svinja, i verovatno ga je ubila naša vlada zbog toga što je pokušao da „prikoči“. Dakle, nije bilo mnogo drugih prilika kada su naši predsednici bili stanju da zadrže nogu na kočnici.

I tako, 2011. godine Obama u potpunosti igra igru neokonzervativaca, kada izjavljuje gotovo iznebuha: Zašto ne bismo svrgnuli Bašara al Asada, predsednika Sirije? Pa, to je krajnje čudno. Međutim, odjednom počinje sve češće da se čuje: Asad mora da ode. Bio sam u emisiji „Jutro sa DŽoom“ kada je Hilari Klinton dala tu izjavu. Voditelj DŽo Skarborou me pogledao i pitao: DŽefe, šta ti misliš o tome? Odgovorio sam: Pa, kako to misle da izvedu? To zvuči kao još jedna prilično glupa ideja. I ispostavilo se da od 2011. učestvujemo u 13 godina dugom ratu u Siriji, sa stotinama hiljada mrtvih.

Taker Karlson: Uništili smo zemlju.

To je opis posla CIA — da svrgava vlade u drugim zemljama

DŽefri Saks: Naravno, uništena zemlja. A ko je predsednik? Bašar al Asad. I ono što je zanimljivo, mogu vam reći... Oh, Bože... Da, mogu vam reći. Godine 2012. bilo je protesta, bilo je događaja u Siriji. Ali predsednik SAD je rekao: U redu, poslaćemo CIA da svrgne vladu u Siriji. I ako se neko pita — mi to radimo na desetine puta. Dakle, ne budite u iluziji da je to nešto neuobičajeno. To je opis posla CIA — da svrgava vlade u drugim zemljama. Ja to ne odobravam. Mislim da to vodi ka ratu, uništenju. Nije promaklo Putinovoj pažnji da je to posao CIA. Dakle, to je još jedan razlog zašto on zapravo ne želi SAD na svojoj granici itd. I tako, mi smo počeli da snabdevati džihadiste oružjem. Lude stvari su se dešavale u Siriji. Da, mogu to reći! Samo razmišljam, jer... Dakle, SAD kažu: Asad mora da ode. Onda Ujedinjene nacije otpočinju diplomatski proces kako bi pokušale da dođu do mirovnog rešenja, što je posao UN. Njihov posao nije da sprovode promene režima kako su to zamislile SAD, već da pokušaju da pronađu mirovno rešenje. Tako UN uspevaju da privole sve strane da se dogovore o mirovnom sporazumu, osim jedne — SAD. Da. Predstava o tome da ne može da se dođe do mirovnog rešenja počivala je na tome da nisu mogle da se okupe sve ove različite frakcije u Siriji. Ipak, došlo je do dogovora, ali je postojala jedna prepreka za sklapanje sporazuma. A prepreka je bila ta što su SAD rekle prvog dana ovog dogovora: Asad mora da ode. Usledio je odgovor: Zašto ne pustite da to bude postupno? Za dve do tri godine će biti izbori. Nemojte svrgavati vladu prvog dana kada smo sve ovo sabrali. Međutim, Obama — ili ne znam da li je to bio on, verovatno je bila Hilari, svejedno — kaže: Ne! Eto, zato nije bilo dogovora.

Taker Karlson: Ali koji je bio motiv? Zašto bi neko želeo da svrgne Bašara el Asada?

Neokonzervativci su imali spisak. Tokom dvehiljaditih su želeli da „počiste“ sve vlade koje su se svrstavale uz Sovjetski Savez, odnosno Rusiju

DŽefri Saks: Veoma čudno. Nikada nisam čuo razborit razlog za tako nešto. Verujte mi, njihova ideja je bila: Mi to možemo da uradimo. Zašto da ne? Jedan argument je bio da su neokonzervativci imali spisak. A ovo je zapravo ono što je Vesli Klark, koji je bio glavnokomandujući NATO-a krajem devedesetih — dobro poznajem Veslija i on je takođe govorio o ovome — on je rekao da su neokonzervativci imali spisak i da su tokom dvehiljaditih želeli da „počiste“ sve vlade koje su se svrstavale uz Sovjetski Savez, odnosno Rusiju. E sad, u Siriji Rusija ima pomorsku bazu u Sredozemnom moru i zbog toga je Asad neprijatelj. Ma on zapravo i nije neprijatelj, ne može ni da dosegne nivo da bude pravi neprijatelj. On je samo neko čiju figuru možete da sklonite sa table i postavite svoju figuru na to mesto. I to je sve. Dakle, ideja vodilja je ta neverovatna oholost. Oni ne razmišljaju, tako mi Boga. Ne znam… Ko god da je dao tu naredbu, nije znao ništa o Siriji, to vam jemčim.

Taker Karlson: Ali su posledice toga bile jezive.

DŽefri Saks: Pa, neverovatno.

Taker Karlson: Mi smo stvorili ISIS.

DŽefri Saks: Da, mi smo ti koji smo, verovatno, neposredno stvorili ISIS, jer smo finansirali džihadiste sve vreme. To je naša priča od 1979. godine, zapravo. Sve ovo seže daleko u prošlost. Oni (neokonzervativci — prim. prev.) nisu pametni, nisu iskreni, nisu otvoreni. Nadmeni su do srži i ne razgovaraju ni sa kim drugim, uključujući nas — američki narod, uključujući Kongres, uključujući partnere u drugim zemljama. I to vas dovodi u nevolju, kada ste tako bahati i drski, jer setite se šta se dešavalo u Siriji. Uradili su potpuno istu stvar u Libiji. Pogledajte Libiju, odlučili su da uklone Gadafija. Zašto? Niko ne zna stvarni razlog.

Taker Karlson: On je sarađivao sa nama u tom trenutku.

Zloupotrebili su rezoluciju Saveta bezbednosti UN o zaštiti naroda Bengazija, da bi otpočeli višemesečno NATO bombardovanje Libije, sve dok nisu oborili vladu

DŽefri Saks: Niko ne zna, jer neki ljudi kažu da je Sarkozi znao da je Gadafi doprineo njegovoj kampanji i da je u pitanju bila lična osveta. Postoji stotinu teorija. Činjenica da postoji stotinu teorija pokazuje da je cela ta stvar bila glupost, da upotrebim tehnički, diplomatski termin. Čak ni sada ne može da se sazna zašto je do toga došlo. Ono što se zna je da su zloupotrebili rezoluciju Saveta bezbednosti UN o zaštiti naroda Bengazija, da bi otpočeli višemesečno NATO bombardovanje Libije, sve dok nisu oborili vladu. Rasplamsali su rat u Africi u narednih 13 godina, sve do danas, što još uvek potresa sve zemlje tog regiona.

Oni rade te stvari jer mogu, jer se to ne računa. Još jedna teorija koja je možda čak i istinita: Kakva je razlika? To je novac, to je biznis. Mi vodimo biznis, isprobavamo oružje, radimo sve ove stvari. Možda sve to predstavlja uspeh iz nečijeg ugla — da se vode svi ti ratovi pomoću ove velike vojne mašinerije. Ne znam. To je teorija koja ne može u potpunosti da se odbaci. Jer, Takere, svakako nije moguće reći: Bože dragi, imali smo geopolitički razlog da tako nešto uradimo. To je zaista bilo važno zaameričku bezbednost. Zaista smo morali da srušimo Asada. Zaista smo morali da sklonimo Gadafija, jer da to nismo uradili, nešto drugo bi se dogodilo. Ne možete čak ni da smislite izgovor koji može da objasni te postupke. Dakle, ovo su krajnje neobjašnjive činjenice.

Taker Karlson: Međutim, obrazac se odmah prepoznaje. Ovde imate zemlju sa, u nekom trenutku, neospornom moći, koja započinje ratove bez ikakvog očiglednog razloga, širom sveta. Kada je poslednji put neka imperija to radila?

SAD imaju oko 750 vojnih baza u otprilike 80 zemalja širom sveta

DŽefri Saks: Britanci su bili poslednji koji su to činili. Mislim da smo mi sve naučili od Britanaca. Oni su bili u stalnim ratovima i čarkama. Tako je to sa imperijom. Ako neko i dalje igra „Riziko“ — ne znam, ja sam igrao tu igru pre 60 godina, moram priznati, tako da nisam siguran da li ljudi još uvek igraju tu igru — ali u „Riziku“ pokušavaš da staviš svoju figuru na svaki deo table. Kada imaš svoju figuru negde na tabli, ako susedna uporišta nisu tvoja, bolje da započneš ratove sa njima ili će oni ukloniti tebe. I tako svako mesto postaje predmet rata, jer postaje susedno polje onoj tački gde ti imaš svoje baze, svoj interes, i tako dalje. Tako mi imamo vojne baze u, rekao bih, 80 zemalja — otprilike tako. Naravno, taj broj nije javno dostupan, tako da ljudi sami sastavljaju svoje spiskove. Imamo oko 750 vojnih baza širom sveta. Svako od tih mesta ima svoje susedstvo. Svako od tih mesta ima susednu oblast u kojoj još uvek nemamo bazu. Bolje bi bilo da i tamo imamo bazu. I to je ta logika, koja glasi: Ako si trenutno na nekoj udaljenoj tački, bolje bi ti bilo da nastaviš, jer inače tvoje dostignuće postaje…

Ono što mi ne učimo, a to je zapravo druga analogija koja mi je bila korisna — Rimljani su, oko 110. godine, na čelu sa Hadrijanom i Trajanom zaključili: U redu, postigli smo dobre granice — i prestali su sa pokušajima proširenja.

Taker Karlson: Jeste, izgradili su zid. I tu su ga i ostavili.

DŽefri Saks: Tačno. I shvatili su — desio se rat koji smatram uporedivim sa Ukrajinom — vodili su rat u Germaniji, na prostoru istočno od Rajne, na području današnje Nemačke, u devetoj godini Nove ere, a to je bio osvajački rat koji je započeo Avgust kako bi „pripitomio“ germanska plemena. Međutim, izgubili su taj rat, bitku u Teutoburškoj šumi, devete godine posle Hrista. Nakon toga su u suštini odlučili — mada ne u potpunosti, nisu rekli: Ovo je kraj Rimskog carstva; ali su rekli: U redu, jednostavno ćemo ostaviti Germaniju na miru.

Taker Karlson: Da. Postoje granice naše moći.

Rusija nam ne preti. Ne ugrožava nas. Neutralnost Ukrajine nije pretnja našoj bezbednosti. Njena neutralnost štaviše doprinosi našoj bezbednosti

DŽefri Saks: Postoje granice, i to je u redu. Zašto se mi ne ponašamo tako? Rusija nam ne preti. Ne ugrožava nas. Neutralnost Ukrajine nije pretnja našoj bezbednosti. Njena neutralnost štaviše doprinosi našoj bezbednosti i tačka. To sam rekao DŽejku Salivenu: To čak ne predstavlja ni davanje ustupka, DŽejk. To nam donosi korist. Ostavite malo prostora između nas i njih. To je ono što mi želimo, nešto prostora da ne bismo slučajno upali u zamku. To je prava logika ovog sveta. Ostavite malo prostora, ne moramo da budemo prisutni baš svuda. Ne igramo „Riziko“. Trebalo bi da rukovodimo sopstvenim životima. Da našu decu učinimo bezbednom. Ne bi trebalo da nastojimo da dođemo u posed svakog dela sveta.

Taker Karlson: Dakle, govoreći o povećanju našeg rizika, mislim da je neizrečeni, ali veoma jasan cilj svega ovoga, da se ubije Putin, da se neko podoban stavi na njegovo mesto i da se razbije Rusija. To je moje shvatanje ove situacije.

DŽefri Saks: Ako pročitaš čak i ovaj projekat za novi vek američke prevlasti — „Obnovu američke odbrane“ — u njemu je navedeno da bi Rusija mogla da bude decentralizovana i podeljena na Evropsku Rusiju, Srednjoazijsku Rusiju, Sibirsku Rusiju, kako je oni nazivaju, i Dalekoistočnu Rusiju. To je u suštini ono o čemu ti govoriš. Oni govore o tome. Postoje čak i neka tela u Vašingtonu koja rade na „dekolonizovanju“ Rusije. Oni se tome nadaju, CIA, kad bi nam ikada rekli istinu o bilo čemu. Međutim, oni ništa od svega ovoga ne shvataju kako treba. Njihovo razmišljanje, u dugoročnom smislu, išlo je u pravcu da će se nakon raspada Sovjetskog Saveza i sama Rusija raspasti. Raspašće se duž svojih etničkih granica, raspašće se duž svojih geografskih granica. Zašto je to američki projekat? To je američki projekat samo zato što, prema mom gledištu, SAD ne podnose to što postoji zemlja koja se proteže na 11 vremenskih zona i koja je toliko velika da samim svojim postojanjem kao takva poriče globalnu hegemoniju SAD. Drugim rečima: Kakav bezobrazluk što postoje!

 SAD ne podnose to što postoji zemlja koja se proteže na 11 vremenskih zona i koja je toliko velika da samim svojim postojanjem kao takva poriče globalnu hegemoniju Sjedinjenih država

Taker Karlson: Ali problem je u tome...

DŽefri Saks: Oni to ne vide na taj način.

Taker Karlson: Ali ako se na ovo gledate čisto kroz prizmu toga šta je dobro za naše interese, što mislim da je zapravo njihov posao...

DŽefri Karlson: Da.

Taker Karlson: Haos koji bi se protezao kroz 11 vremenskih zona uz prisustvo bezbroj etničkih grupa i verske podele na prostoru sa 6.000 nuklearnih bojevih glava — to je zaista pretnja za svet.

DŽefri Saks: U potpunosti se slažem.

Taker Karlson: Zar ne? Propuštam li nešto?

DŽefri Saks: Ne, niste ništa propustili. Zapravo, bio sam savetnik Gorbačova 1990. i 1991. godine. Imao sam priliku da sve posmatram iz prve ruke. Bio sam savetnik predsednika Jeljcina 1991. i 1992. godine. Ja sam bukvalno — ovo je živa istina, koliko god da to čudno zvuči... Mada tebi to neće zvučati tako. Ti si skoro pa jedina osoba kojoj ovo neće zvučati čudno. Sedeo sam u Kremlju, preko puta Jeljcina, onog dana kada je Sovjetski Savez prestao da postoji!

Taker Karlson: Auh!

DŽefri Saks: A zapravo, ne bukvalno tog dana…bilo je još izuzetnije i čudnije od toga. Predvodio sam jednu malu privrednu delegaciju koja je trebalo da razgovara o kolapsu privrede koji je bio u toku i Jeljcin je kroz zadnja vrata jedne od tih ogromnih sala u Kremlju, prošao kroz tu dugu prostoriju i seo pravo ispred mene rekavši: Gospodo, želim da vam kažem da je Sovjetski Savez prestao da postoji.

Taker Karlson: To je neverovatno.

DŽefri Saks: Upravo tako. I onda je pokazao na zadnja vrata i rekao: Da li znate ko je u onoj prostoriji tamo? To su čelnici sovjetske vojske i upravo su se dogovorili o raspuštanju Sovjetskog Saveza. I to su bile prve reči koje je izgovorio sedeći tačno prekoputa mene.

Taker Karlson: Kakav trenutak!

DŽefri Saks: Da, to je naravno bio najneverovatniji trenutak koji sam doživeo. Sediš u Kremlju i iznenada čuješ takvo nešto. Onda je on nastavio da govori. Govorio je vrlo lepo nekoliko minuta o tome šta Rusija želi. I mora da je upotrebio izraz „normalno“ barem deset puta u tom kratkom govoru: Želimo da budemo normalna zemlja. Završili smo sa komunizmom. Želimo da budemo normalni. Želimo da budemo prijateljski nastrojeni, želimo da budemo deo Evrope, želimo da budemo deo svetske privrede, želimo da budemo normalni. Gospodine Saks, možete li nam pomoći da budemo normalni? A ja sam odgovorio: Gospodine predsedniče, svet će vam biti toliko zahvalan na ovoj prilici za mir, da sam ja potpuno uveren da će vam Sjedinjene Države i ostatak sveta priteći u pomoć.

Dao sam ovu izjavu, koja se ispostavila potpuno netačnom, jer sam verovao u to. Znao sam da je to u interesu Amerike i verovao sam da ćemo slediti naš interes. Imao sam vrlo neobično, divno iskustvo dve godine pre toga, kada sam bio glavni spoljni ekonomski savetnik Poljske, pomažući im da razviju plan za prelazak na tržišnu privredu i pridruživanje Evropi u tom smislu. Tih dana sam pomagao Poljskoj da prikupi više milijardi dolara hitne podrške za stabilizaciju veoma nestabilne privrede. Tih dana, tačnije 1989. godine, sve što sam preporučivao vlada Sjedinjenih Država je usvajala gotovo odmah. Pomislio sam: Baš sam dobar u svom poslu! Jednom prilikom sam ujutru otišao kod senatora Dola i rekao: Poljskoj je potrebna milijarda dolara da stabilizuje svoju valutu. I on je rekao: Gospodine Saks, vratite se za sat vremena. I vratio sam se za sat vremena. Tu je bio Brent Skoukroft, naš savetnik za nacionalnu bezbednost. Senator je rekao: Da li znate ko je ovo, gospodine Saks? Rekao sam: Generale, čast mi je da vas upoznam. A Skoukroft je rekao:O čemu se radi? Koju ideju imate? I ja sam mu predao jednu stranicu o tom iznosu od milijardu dolara. Pogledao me je i rekao: Da li će ovo biti delotvorno, gospodine Saks? Odgovorio sam: Mislim da je ovo pravi način da se stabilizuje valuta. Rekao je: Dobro, javićemo ti se. U 17 časova, kako što mi je Dol rekao, pozvao sam i Dol mi je saopštio: Reci svojim prijateljima da će dobiti milijardu dolara. Sve je bilo rešeno u roku od osam sati. Dakle, imajući to iskustvo u vidu, rekao sam Jeljcinu: Sve će biti dobro. Dobićete potrebnu podršku. Napravićemo finansijski paket za vas. Pomoći ćemo vam da stabilizujete rublju. Napravićemo stabilizacioni fond za rublju, uradićemo sve što je potrebno. I naravno, sve što sam preporučivao i što se pokazalo uspešnim u slučaju Poljske, ovog puta su u Vašingtonu odbili. Prosto nisam mogao da shvatim, šta se, dođavola, ovde dešava? Pa stabilizacioni fond se pokazao uspešnim — zlot je bio stabilan, poljska valuta se učvrstila. Ne, gospodine Saks, mi to ne podržavamo. Jedan po jedan predlog su odbijali. Tako da uopšte nisam razumeo geopolitiku u kojoj sam se nalazio. Nisam to mogao da shvatim. Rekao sam im: Da li se šalite? Oni žele normalnost, žele mir. Ovo je naša najveća šansa. Ovo je najznačajniji trenutak u drugoj polovini XX veka. Pretnja nuklearnog rata je otklonjena. Hladni rat je završen. Učinite nešto! Njihov odgovor je bio: Ne! Dakle, to je to.

Postali smo država kojom upravljaju bezbednosne službe. Postali smo država u kojoj CIA ima izuzetan uticaj i Putin to razume

Taker Karlson: Kakvo je Vaše mišljenje o Putinu?

DŽefri Saks: On je veoma pametan. Veoma uspešno vodi Rusiju. Pošto je radio za KGB, razume SAD i način na koji SAD rade, jer smo postali država kojom upravljaju bezbednosne službe. Postali smo država u kojoj CIA ima izuzetan uticaj i Putin to razume. On zaista razume kako delujemo. Ne sviđa mu se to, ali razume, naročito imajući u vidu njegovo znanje na osnovu rada u KGB-u. Pandan njegovoj organizaciji u SAD bila je CIA. On ne gaji iluzije o Sjedinjenim Državama. Voleo bih da svojim delima možemo da mu dokažemo da je u krivu. Međutim, mi to ne činimo.

Taker Karlson: Koliko CIA ima uticaja u poslovima koje vodi vlada SAD?

DŽefri Saks: Nesumnjivo mnogo i to na mnogo mesta. CIA je instrument za promene režima u drugim zemljama.

Promene režima nikada ne donose dobro

Mi smo zemlja koja zarađuje za život svrgavanjem vlada u drugim državama

DŽefri Saks: SAD su jedina zemlja na svetu koja se oslanja na promenu režima. Kako što imam običaj da kažem, to je vodeći diplomatski instrument… u stvari, nije diplomatski — to je vodeći instrument spoljne politike. Drugim rečima, većina zemalja — gotovo bilo koja mala zemlja, bilo koja država osrednje moći — onda kada joj se ne dopada neka druga zemlja, mora ili sama da se nosi s tim ili da dođe u Vašington moleći SAD da „srede“ tu zemlju. Mi smo zemlja koja zarađuje za život svrgavanjem vlada u drugim državama. A to nije dobro zanimanje za nas. Taj posao se skoro uvek završava katastrofalno, krvoprolićem i stalnom nestabilnošću. Međutim, to je postao posao CIA, odnosno 50 odsto njihovog posla. CIA je takođe obaveštajna služba. Ona prikuplja informacije, vrši analizu i daje obaveštajne nalaze. Nemam nikakav problem sa tom ulogom Agencije, iako ne želim da špijuniraju nas (svoje građane — prim. prev.). Mislim da je pravljenje obaveštajnih nalaza neophodno za vladu SAD. Međutim, igrati ulogu privatne vojske ili skrivene sile koja svrgava vlade, koja izaziva uznemirenost, stavlja ljude u položaj moći, pokreće tajne operacije — protiv sam toga.

Taker Karlson: Dakle, ako je veliki deo posla CIA da smenjuje vođe stranih zemalja, koliko će još vremena proći pre nego što to počne da se radi ovde u Sjedinjenim Državama? Mislim, to se ne čini nimalo neverovatnim. Zašto to ne bi radili i ovde, na domaćem terenu?

DŽefri Saks: Da, verovatno da se pre 61 godinu odigrao prvi takav njihov pokušaj sa predsednikom Kenedijem. Nisam siguran, ali, mislim da je najbolja procena da je to učinio možda razbojnički deo CIA, ili možda zvanična CIA, ili je to možda bila operacija nekog zasebnog odeljenja CIA. Jasno je da je to bila nečija operacija, a ne da je reč o Li Harvi Osvaldu.

Taker Karlson: To je prilično očigledno.

DŽefri Saks: To je ono što što znamo i svi dokazi ukazuju na to. Postojala je anegdota: Zašto su SAD jedina zemlja na svetu u kojoj se nikada nije dogodio prevrat? A odgovor glasi: Pa, mi smo jedina zemlja koja nema američku ambasadu.

Postojala je anegdota: Zašto su SAD jedina zemlja na svetu u kojoj se nikada nije dogodio prevrat? A odgovor glasi: Pa, mi smo jedina zemlja koja nema američku ambasadu

Taker Karlson: Mada, naravno da smo imali državni udar. Ubistvo predsednika predstavlja državni udar.

DŽefri Saks: Verovatno da se kod nas dogodio državni udar usred bela dana 22. novembra 1963. godine i mi se nikad posle toga nismo u potpunosti oporavili, niti smo to do kraja istražili. Naprotiv, od početka smo taj slučaj zataškavali. Dokazi su stizali jedan po jedan, uključujući i najnovije dokaze, poput slučaja „čarobnog metka“ kojim se opravdavala apsurdna teza da se radilo o usamljenom napadaču. To je raskrinkao agent tajne službe koji sada, čini mi se, ima 88 godina, koji je rekao: Ja sam premestio taj metak sa zadnjeg dela Kenedijevog sedišta u limuzini na nosilo u bolnici Parklend. Dakle, postoji toliko mnogo grešaka unutar zvanične priče. Besmislice! Skoro niko u to ne veruje, niti bi trebalo da veruje. Ali je sve to zanimljivo za ono o čemu sada pričamo. Najverovatnije je to bio državni udar usred bela dana, sa ogromnim brojem dokaza da je sve to bila zavera na visokom nivou. Pa ipak, 61 godina je prošla bez zvaničnog praktičnog zapisa o tim činjenicama.

Taker Karlson: Da li mislite da je to bio poslednji put kada je CIA pokušala da utiče na domaću politiku u ovoj zemlji?

DŽefri Saks: Siguran sam da CIA vrši uticaj na domaću politiku sve vreme u ovoj zemlji jer znamo za njihove opsežne operacije nadzora. Zanimljivo je da će se sledeće godine navršiti 50. godišnjica od „Čerčovog odbora“.

Siguran sam da CIA vrši uticaj na domaću politiku sve vreme u ovoj zemlji jer znamo za njihove opsežne operacije nadzora

Taker Karlson: Da.

DŽefri Saks: Frenk Čerč je bio veoma neobična ličnost, poreklom iz Ajdaha, države koje je prilično čvrsto uporište republikanaca. Bio je mlad, nadareni patriota čiji je omiljeni senator bio Bora, konzervativac iz redova republikanaca. Bio je čestit, veoma pristojan čovek koji je sve više uviđao sledeće: Bože, o kakvim stvari mi pričamo! Nešto nije u redu. Dešavaju se atentati u drugim zemljama. Naša vlada ne deluje nedužno. Jedna stvar je vodila drugoj. U tom nizu događaja desilo se da je on došao u priliku da predsedava istražnim odborom Senata koji je prvi i jedini put temeljno pretresao delovanje CIA. To se desilo 1975. godine i bilo je zadivljujuće.

Znate, to je omogućio puki splet događaja. Nikson se povukao. Ford je bio neizabrani predsednik koji je došao iz redova Kongresa i koji nije želeo da se sukobljava sa Kongresom, pa tako nije pružio otpor Čerčovoj istrazi, iako mu je njegov načelnik kabineta Dik Čejni govorio: Napadni ovog tipa. Moramo prekinuti ovu istragu. Međutim, Ford je rekao: Ne, ne, ni u kom slučaju tone možemo. Tu je i Vrhovni sud. Ne želim da uđemo u još jednu žestoku razmiricu.

Huver je umro. DŽej Edgar Huver je umro 1972. godine, čini mi se. Dakle, FBI nije mogao da da se odupre na isti način. Bil Kolbi je postao direktor CIA. On nije želeo da nasledi sve gluposti iz prošlosti CIA. Nastupio je trenutak kada su se svi ovi delići slagalice složili tako da je nekome bilo moguće da ostvari uvid u to šta ova organizacija radi. Prva stvar koju su otkrili je bila ta, da niko nikada nije pogledao nijednu od tih stvari ranije. Ništa. Drugo, otkrili su da je to vojska predsednika Sjedinjenih Država, da je to privatna vojska. I raspravljali su o tome: Da li je to odmetnička vojska? Da li deluje na svoju ruku? Da li je to vojska predsednika? Kako bilo, to je vojska. I to vojska potpuno van našeg nadzora i kontrole. Treća stvar koju su otkrili je da oni vrše ubistva mnogih ljudi. Uzgred budi rečeno, ubijali su Amerikance u okviru onih neverovatno ludih eksperimenata sa LSD-om. Suštinski, nisu oni ti koji su metkom prosvirali glavu Patrisa Lumumbe u Kongu, ali su pokušali i podržali njegovo svrgavanje. Naravno, pokušavali su da ubiju Kastra i mnoge druge stvari.

I tako, otkrili su neverovatne stvari. To je bilo 1975. godine. Od tada je prošlo 49 godina, i nikada posle toga nije bilo nekog novog „Čerčovog odbora“ te vrste. Neverovatno je koliko se stvari desilo od tada. Spisak je, verujte mi, veoma, veoma dug. Neposredno sam svedočio nekim događajima. To je za mene sve toliko šokantno, sam uvid u to kako naša zemlja funkcioniše — što vi dobro znate — ali meni je to toliko čudno. Zamolili su me da pomognem Aristidu na Haitiju.

Taker Karlson: Da.

DŽefri Saks: Haiti je tako siromašan, tako nestabilan, tako očajan. I Aristid me je zamolio za ekonomsku pomoć. To je ono što ja radim, to je moje stručno polje. Dakle, odleteo sam do Port-o-Prensa i održao sam veoma dobar sastanak s njim. Na kraju sastanka on je rekao: Gospodine Saks, oni će me svrgnuti. Oni će me svrgnuti. Odgovorio sam: Kako to mislite? On će na to: Oni će me zbaciti sa vlasti. Bio sam tako naivan. Rekao sam: Ne, mi ćemo ovo srediti. Mi ćemo ovo srediti. On će: Ne, ne, ne, oni će me svrgnuti. Rekao sam: Ne, ne, vraćam se u Vašington. Pomoći ćemo preko Međuameričke razvojne banke, Svetske banke i MMF-a. Toliko sam bio naivan. Dakle, naravno, oni odlučuju da ga svrgnu. Način na koji to rade jeste da destabilizuju zemlju. Prva stvar je: zatvoriti pristup MMF-u, zatvoriti pristup Svetskoj banci, zatvoriti pristup Međuameričkoj banci, pritiskati, pritiskati, pritiskati. Sledeća stvar je da pošaljete neke plaćenike koji će stvoriti probleme, preći granicu iz Dominikanske Republike. Poslednja stvar je bila prilično zapanjujuća. Američki ambasador se bukvalno jednog dana pojavio na njegovim vratima i rekao: Gospodine predsedniče, morate da pobegnete. Imamo avion koji vas čeka. U suprotnom vam je život ugrožen. Odveli su ga do aviona sa neoznačenim repom, i 23 sata kasnije bio je u Centralnoafričkoj Republici. Dakle, to je ono što se zove državni udar. Državni udar u sred bela dana.

Taker Karlson: Centralnoafrička Republika.

DŽefri Saks: Apsolutno.

Taker Karlson: Mislio sam da je otišao u Johanesburg, ne znam zašto.

DŽefri Saks: Ne, ne, on je otišao tamo kasnije. Ali prvo sletanje je bilo u Centralnoafričkoj Republici, ako se tačno sećam. I onda, ja… Šta da radim? Šta mogu da uradim? Pa, pozvao sam novinara Njujork Tajmsa istog trena i rekao sam: Dogodio se državni udar. Usred bela dana. Morate to da ispratite. Novinar mi je rekao: Mog urednika to ne zanima.

Taker Karlson: Ha-ha! Državni udar u našoj hemisferi!

DŽefri Saks: Samo vesti podobne za štampu.

Taker Karlson: Imam jedan primer. Neverovatan je. Želeo sam da Vas pitam o tome. Rekli ste da nije bilo pravih nadzornih saslušanja u vezi sa radom obaveštajnih agencija u poslednjih 50 godina. Međutim, odbori američkog Kongresa su samo jedan nivo nadzora koji propisan Ustavom. Drugi su, naravno, mediji, zar ne? Trebalo bi da obezbede nadzor nad vladom. Jedan od trenutaka o kome sam zbilja želeo da razgovaram sa Vama bio je dan kada sam video Vaš snimak na Blumberg vestima.

DŽefri Saks: Mislim da je to bio jedan od mojih omiljenih trenutaka.

Nastavak sledi.

Prevod: Mladen Obradović

(NSPM)

Videti još: DŽefri Saks: Širenje NATO-a do granica Rusije najveća greška koju su SAD mogle da naprave. Ima mnogo ludaka u američkoj vladi koji su spremni da rizikuju nuklearni rat (I)